Roditelji — kako možete da izgradite svoju porodicu?

„Domaćinstvo se izgrađuje mudrošću, a razboritošću biće čvrsto utvrđeno“ (Priče Solomunove 24:3, NS).

1. Šta je neophodno za stabilnu porodicu?

NEDAVNO je sprovedena anketa u kojoj je učestvovalo preko 550 stručnjaka, specijalizovanih za savetovanje porodice, a koja je pre svega istraživala po čemu se odlikuju stabilne porodice. Stručnjaci su na prvom mestu naveli izmenu misli i spremnost slušanja. Dolores Karen, koja je sprovela tu anketu, objasnila je razlog za to: „To je pogonska snaga koja podstiče vođenje brige, davanje, učestvovanje i potvrđivanje. Ako stvarno ne slušamo jedni druge i sami nemamo učešće, mi ne možemo da se upoznamo. Postaćemo domaćinstvo sobnih drugova koji primećuju tuđe potrebe, ali na njih ne reaguju.„ Da, otvorena izmena misli predstavlja reku života za stabilnu porodicu.

2, 3. a) Koji se problem pojavljuje čak i u nekim hrišćanskim porodicama: b) Šta može pomoći, prema Pričama Solomunovim 24:3, 4, kod ‘izgradnje’ stabilne porodice? v) Na koja pitanja treba odgovoriti?

² Pored toga, nedostatak bliskosti može dovesti do tragičnih posledica. Jednoj podružnici Udruženja Kule stražare u Africi postavljeno je pitanje zašto neki mladi hrišćani više ne poštuju biblijska moralna merila. „Glavna slabost u vezi sa tim problemom“, jeste, kako u odgovoru glasi, „to što roditelji nisu dobri slušaoci i što nisu sposobni da razumno razgovaraju sa svojom decom. Tako mnogi roditelji u stvari nemaju prisan odnos sa svojom decom.„ Naravno, to je samo jedan — ali važan — aspekt tog problema. Pa ipak, u prvom redu trebaju mladi — kao i svi ostali hrišćani, da pokažu poslušnost i pobožnost (Rimljanima 14:12; 1. Timotiju 6:6). Zapazimo šta piše u Pričama Solomunovim 24:3, 4: „Domaćinstvo se izgrađuje mudrošću, a razboritošću biće čvrsto utvrđeno. I znanjem biće kleti ispunjene sa svim dragocenim i prijatnim stvarima od vrednosti“ (NS).

³ Ali, kako se mogu primeniti mudrost, razboritost i znanje da bi neko — naročito mladi — otkrio svoja prava osećanja? Kako se može izbeći stvaranje nenamernih prepreka kod izmene misli? (Uporedi Priče Solomunove 4:1, 12). A pre svega, kako se može ‘izgraditi’ porodica koja je čvrsta u pravom obožavanju? Pošto se zahteva tvoje vreme i tvoja pažnja na toliko raznovrsnih načina, možda se pitaš odakle da počneš. Prvo osobina, mudrost, može ti pomoći da utvrdiš prioritete.

Mudro utvrditi prioritete

4. Šta treba da zauzme prvo mesto u hrišćanskoj porodici?

⁴ „Strah od Jehove početak je mudrosti“, pisao je psalmista (Psalam 111:10 NS). Glavna stvar je da imaš strah da se ne dopadneš Jehovi i da ti je obožavanje na prvom mestu. Jedna majka je objasnila kako su ona i njen muž uspešno odgojili svoja dva sina tako da služe Jehovi: „Ispunili smo svoj život istinom — posećivali smo sve kongrese i sastanke, uvek smo se pripremali za sastanke i služba propovedanja je bila sastavni deo našeg života.“ Njen muž dodaje: „Istina nije samo deo našeg života — ona je naš život. Sve se okreće oko nje.“ Zauzima li obožavanje Jehove u tvojoj porodici prvo mesto?

5. Zašto moraju hrišćanski roditelji da budu uravnoteženi ?

⁵ Ako idete zajedno u službu propovedanja, približićete se jedan drugome, pa ipak, naročite potrebe dece iziskuju dodatno vreme i dodatnu duševnu snagu. Zato je neophodna uravnoteženost da biste utvrdili koliko vremena vi, roditelji, možete da utrošite za službu propovedanja ili neki zadatak u skupštini, a da ste istovremeno u stanju da se duhovno, duševno i materijalno brinete za ‘svoje’. Najpre morate ‘naučiti da pokazujete pobožnost u svojoj kući’ (1. Timotiju 5:4, 8, NS). Da bi očevi stekli potrebnu ravnotežu između porodičnih obaveza i službenih dužnosti, u Kuli stražari od 15. septembra 1959. (na eng.) dat im je sledeći savet: „Treba dati ispravnu težinu interesima svoje porodice. Jehova Bog sigurno ne očekuje od muškaraca u skupštini da sve svoje vreme posvete delatnostima u skupštini, da pomažu svojoj braći i bližnjima da se spasu, a da pri tome zanemare spasenje svojih ukućana. Muškarac je prvenstveno odgovoran za ženu i decu.„

6. Koju opasnost moraju da izbegavaju roditelji i zašto?

⁶ Ovaj zadatak nije obavljen samo time što se provodi mnogo časova sa decom, nego treba to vreme i potpuno iskoristiti. Na žalost, neki očevi su bili toliko zaokupljeni skupštinskim stvarima, nekim izazovnim poslom ili materijalnim stvarima, da su u prisustvu svoje dece mislili na sasvim druge stvari. Tek kada je došlo do porodične tragedije, shvatili su da treba da preispitaju svoje prioritete. „Mudrost, koja dolazi odozgo, razumna je, spremna da sluša“ (Jakov 3:17, NS). Nebeska mudrost pomoći će ti da ispravno upotrebiš svoje vreme i duševnu snagu, te da slušaš sve Jehovine zapovesti.

Prut i ukor daju mudrost

7. Kako može delotvorno da se primeni stavak iz Priča Solomunovih 29:15?

⁷ Ako u ljubaznosti čvrsto zastupaš ispravna načela, deca uviđaju da se brineš o njima. Popustljivost dovodi do nesigurnosti, a i do delikvencije mladih. „Prut i karanje daju mudrost“ (Priče Solomunove 29:15, NS; 22:15). Da bi „prut i karanje“ bili delotvorni, mora da ih prati ljubav. Ako karanje usledi na nerazuman način ili u žestini, može slomiti dečji duh. „Očevi, ne razdražujte svoju decu, da ne postanu potištena“ (Kološanima 3:21, NS). „Prut“ ‘karanja uključuje odgovarajuću kaznu. Ali, nerazumni zahtevi, preterano kritikovanje i ponižavanje deteta znače zloupotrebu „pruta“. Na taj način može da se uništi ne samo samopouzdanje deteta nego i njegovo pouzdanje u roditelje. Dete može postati „potišteno“.

8. Objasni zašto „karanje“ ne znači samo kažnjavanje?

⁸ No, i prut i karanje su neophodni. Karanje uključuje više nego samo kažnjavanje; ono znači i izlaganje činjenica da bi se dotični uverio.a Jevrejska reč za ,,karanje“ prevedena je i sa „protivargumenat“ (Psalam 38:14, PS). Dakle, karanje u stvari znači biti spreman i sposoban izložiti činjenice da bi dete shvatilo zašto se upravo tako sa njim postupa. Publikacije Udruženja Kule stražare sadrže i materijal koji je pisan uglavnom za mlade i koji ti može pomoći da svom detetu izneseš razumne razloge zašto je pogrešan izvestan način postupanja. Koristiš li u punoj meri taj materijal?

Razboritost stvara saosećajnost

9. Šta je razboritost i zašto je važna?

⁹ I razboritost je neophodna za izmenu misli. Izvorna jevrejska reč proizlazi iz korena reči sa značenjem „razlikovati između“, „razdvajati“. Ta sposobnost ili taj pronicljivi uvid u činjenice omogućava da se prozre neka situacija. Stoga je razboritost osnova za razumevanje, sažaljivost i saosećajnost (1. Petrova 3:8).

10. Kako su u biblijska vremena bila izbegnuta neprijateljstva zato što se do temelja ispitivala neka stvar i nije se sudilo po spoljašnjem izgledu?

¹⁰ Jedan biblijski događaj, opisan u Isusu Navinu 22:9—34, pokazuje nam koliko je vredna razboritost. Plemena Ruvima i Gada kao i polovina plemena Manasije, kojima je data u nasledstvo zemlja istočno od Jordana, podigla su ogroman oltar na svom području. Druga plemena osudila su to kao otpadništvo i bila spremna da kazne to naizgledno kršenje Božjeg zakona (3. Mojsijeva 17:8, 9). Ali, pre nego što su stupili u akciju, poslali su izaslanike da razgovaraju sa ta dva i po plemena (Priče Solomunove 13:10). Iz razgovora je proizašlo da oltar nije bio sagrađen za prinošenje žrtava nego ‘zbog zabrinutosti i straha’. Dva i po plemena bila su odvojena Jordanom od ostalih plemena i bili su veoma zabrinuti zbog mogućnosti da njihovo potomstvo bude odsečeno od obožavanja Jehove. Oltar je trebalo stalno da podseća kao „svedok“ da i oni pripadaju Božjem narodu. Ovo objašnjenje je potpuno izmenilo situaciju. Sada se ono, što je izgledalo kao drzak greh, pojavilo u sasvim novom svetlu. Ostala plemena bila su ‘spora na gnev’, tako da su mogla da sagledaju pravo stanje stvari, a to je pak stvorilo razumevanje (Priče Solomunove 14:29).

11. Kako je jedan otac pokazao razboritost?

¹¹ Pokušavaš li da budeš razborit kada nastane problem u vezi sa tvojim detetom? Evo jednog primera. Hrišćanski roditelji su primetili da se sin, kada dođe kući iz škole, ljuti zbog svake sitnice. „Nije hteo da kaže zašto je ljut“, rekao je otac. „Prvo sam pomislio da se jednostavno inati. Ali, zatim sam primetio da se smirivao kad god sam ga pitao šta je bilo u školi. Iz jednog dužeg razgovora sa njim saznao sam da mu se deca u školi rugaju zato što je malog rasta za svoje godine. Uveravao sam ga da shvatam da mu je teško da to podnosi i dao sam mu praktične predloge kako može da se ponaša u takvim situacijama.“ Ubrzo nakon toga, dečakovo raspoloženje se popravilo.

12. Zašto je mladalačko doba za većinu mladih teško i o čemu treba da vode računa roditelji?

¹² Da li bi i ti bio toliko strpljiv sa svojom decom? Deca, naročito tinejdžeri, izloženi su mnogim uticajima i problemima kao što su, na primer: škola, spoljašnji izgled, seksualna uzbuđenja i želja za popularnošću. „Od svih stadijuma razvoja čoveka, mladalačko doba je najteži stadijum“, piše u časopisu Adolescencija. „Poodrasla deca — samokritična i neiskusna, kao što jesu — osećaju se izgubljena u bezosećajnom svetu gde vlada velika konkurencija. Pošto nisu u stanju da prihvate poniženja i neuspehe, često reaguju neraspoloženjem i zabrinutošću.“ Takva osećanja mogu negativno da utiču pa ponašanje deteta. (Uporedi Propovednik 7:7a) Jedino podržavanjem žive izmene misli sa detetom, sagledaćeš pravi problem i ustanovićeš kako mu najbolje možeš pomoći.

13.a) Navedi neke prepreke kod izmene misli? b) Zašto moraju roditelji stalno da primenjuju savet iz Priča Solomunovih 20:5? Prikaži primerom.

¹³ Mnogim omladincima nije lako da rečima opišu svoje osećaje. Zato izbegavaj, kada dete hoće da ti se poveri, nepromišljene, uvredljive komentare, kao na primer: „I to je sve? Mislio sam da se tu radi o nečem važnom.“ „Ono što ti ne valja jeste. . .“ „Kako si samo mogao da mi to učiniš?“ „Pa šta u stvari hoćeš? Ti si još dete.“ (Priče Solomunove 12:18). Ponekad treba mlade u neku ruku „ispitati“, pogotovu kad se radi o veoma delikatnom problemu. „Razborit čovek“ (ili žena) trudiće se uporno da takve osećaje ‘iscrpe’ ili dokuče (Priče Solomunove 20:5, NS). U jednom slučaju su roditelji primetili da se ćerka sve više povlači od porodice. Pokušali su da dokuče razlog, ali bez uspeha. No, oni su i dalje bili uporni. „Jednog dana sam sela na krevet pored nje, stavila ruku na njeno rame i ponovo je upitala šta je tišti“, pričala je majka. „Rekla mi je u suzama da je stekla utisak da mi i drugi ne želimo njeno društvo. Zato nas je, koliko god je mogla izbegavala. Već mi je bilo na vrhu jezika da joj kažem: ‘Pa to je zaista smešno’. Ipak sam se uzdržala i jednostavno saslušala njeno jadanje.“ Roditelji su je uveravali da im je veoma stalo do nje i trudili se da je uvere da pripada porodici. Ona je savladala taj problem i danas služi kao srećan punovremeni objavitelj dobre vesti.

14. Zašto nije dovoljno biti samo emocionalno vezan za decu?

¹⁴ Stvaranje čvrstih porodičnih veza je veoma važno i to je uspelo čak i nekim svetskim porodicama. Ali drugačije stoji stvar sa ‘izgradnjom’ duhovno nastrojene porodice, koja je prisna sa Jehovom i čuva jedinstvo osldnjajući se na njegovu Reč. Da bi se to postiglo, potrebno je više nego biti samo emocionalno vezan za decu.

Znanje koje jača

15. Koja vrsta znanja je vitalna i zašto?

¹⁵ „Znanjem biće kleti ispunjene sa svim dragocenim i prijatnim stvarima odvrednosti“ (Priče Solomunove 24:4, NS). Ove dragocene stvari od vrednosti nisu materijalno blago, nego obuhvataju duhovnu sigurnost, samopožrtvovanu ljubav, pobožan strah i veru zasnovanu na znanju Boga. Sve to veoma doprinosi sadržajnom porodičnom životu (Priče Solomunove 2:5; 15:16, 17; 1. Petrova 1:7). To znanje pružiće deci unutrašnju snagu, tako da mogu odolevati sotoninim taktikama — čak i onim lukavim. U Pričama Solomunovim 24:5 piše: „Ko je mudar u jačini, snažan je čovek, a čovek znanjem jača snagu“ (NS). Ali, ti moraš da uliješ to znanje u srce deteta (5. Mojsijeva 6:6, 7; 1. Jovanova 2:14).

16. a) Šta je bitno ako želiš da posreduješ znanje o Bogu u srce deteta? b) Šta je neophodno da bi deca zaista imala koristi od toga?

¹⁶ Jedna od najboljih mogućnosti da uliješ deci u srce Božju reč je redovno održavanje porodičnog studija, čime se ohrabruju da im istina postane vlasništvo. „Porodičnim studijem stvara se pravo raspoloženje, tako da je dete prijemčivo za pouke“, objašnjava jedan otac koji je uspešno odgojio četiri deteta. Još je rekao: „Čim počneš da karaš decu, automatski stičeš neprijateljski raspoložene slušaoce“. Međutim, ako se odgovarajuće gradivo razmatra kada ne vlada neprijateljsko raspoloženje, recimo, kod porodičnog studija, onda postoje veće šanse da ono što želiš da im posreduješ zaista dopre do njihovog razuma. Ali, da bi deca zaista imala koristi od toga, moraš da imitiraš apostola Pavla koji je pisao: „Čeznem da... (vam) saopštim neki duhovni dar da biste se učvrstili“ (Rimljanima 1:11, NS). Primalac ceni dar pogotovo onda ako može zaista da ga upotrebi i ako dar ima vrednost za njega. Zato istakni deo gradiva koji dodiruje život tvog deteta.

17. a) Kako može postati zanimljiv i poučan porodični studij? b) Imaš li još neke predloge?

¹⁷ Takođe, roditelji treba da vode računa o tome da svi u porodici znaju kada se održava studij i šta će se na njemu razmatrati. Neki upotrebljavaju kod studija vizuelna pomoćna sredstva, kao što su zemljopisne karte i tabele da bi produbili gradivo. Drugi pak nude pre ili posle studija nešto za osveženje. Posle studija može da se razgovara o problemima koji su se pojavili u toku dana ili nedelje. (Drugi predlozi nalaze se u okviru na strani 29). Pre svega, održavaj redovno biblijski studij. Mnogi roditelji moraju mnogo da se naprežu da bi pružili deci hranu i krov nad glavom; ali je od još većeg značaja voditi računa da deca budu snabdevena ‘pravim mlekom koje pripada Božjoj reči tako da naša deca rastu za spasenje’ (1. Petrova 2:2, PS; Jovan 17:3).

18. Šta će ti pomoći kod ‘izgradnje’ tvoje porodice?

¹⁸ Za ‘izgradnju’ duhovno jake porodice potrebna je veština i vreme. Budi čvrsto rešen da razviješ veštinu potrebnu za izmenu misli da bi sačuvao emocionalnu vezu sa detetom. Nemoj dozvoliti da te išta spreči da odvojiš potrebno vreme za jačanje svoje porodice i to — mudrošću, razboritošću i znanjem. Moli se za svoju decu i sa njima, jer kao što znaš, jedino Jehova može da nagradi uspehom tvoje napore uložene u ‘gradnju’ (Psalam 127:1).

[Fusnota]

Sećaš li se?

◻ Kako može mudrost da jača porodicu i šta može deci pomoći da razviju tu osobinu?

◻ Zašto razboritost doprinosi dobroJ izmeni misli u porodici?

◻ Zašto je neophodno znanje o Bogu?

◻ Kako može porodični studij postati zanimljiv i poučan?

[Okvir na strani 29]

Efikasan porodični studij

Kako treba voditi studij?

Pobrini se za opuštenu atmosferu, ali vodi računa o tome da vlada poštovanje. Izbegavaj mehanički, skoro formalni tok studija. Postavljaj dodatna pitanja i primenjuj ilustracije da bi naveo na razmišljanje i da bi svi ostali kod teme. Ako je potrebno, pojednostavi gradivo. Nemoj da ukoravaš decu prilikom studija. Ako je ukor potreban, učini to u četiri oka.

Šta treba studirati?

Izvrši izbor po potrebi porodice. Budi fleksibilan. To može biti priprema za nedeljni studij Kule stražare. Možda je potrebno da se razgovara o posebnim pitanjima, recimo, o problemima sa kojima se suočavaju mladi u školi — o zakazivanju sastanaka sa osobom suprotnog pola, vanškolskim aktivnostima, sportu i nemoralnim tendencijama. Upotrebi članke ili publikacije koje govore o tome. Vreme studija možeš da podeliš za razmatranje različitih tema.

Kada treba da se održava i koliko dugo treba da traje?

To može odlučiti poglavar porodice posle razgovora sa članovima porodice o vremenskom rasporedu i uzimanju u obzir granica pojedinih članova. Tu treba uzeti u obzir starost dece i njihovu mogućnost koncentracije. Ako su deca još mala, sa njima se može održavati skraćeni studij više puta u nedelji. U nekim porodicama takvi studiji se održavaju odmah posle jela. Nije toliko važno koliko dugo traje studij, nego da li se dobro koristi vreme određeno za to.

Kako možeš biti siguran da dopireš do detetovog srca?

Ohrabri dete da daje odgovore svojim rečima. Taktično koristi pitanja da bi dokučio šta dete zaista misli o toj stvari. Na primer, pitaj ga: „Šta misle o tome deca u školi? Misliš li da su u pravu?“ Ili: „Kako bi objasnio svojim školskim drugovima zašto ne vršiš blud? Veruješ li zaista da je to za tvoje dobro?“ Nemoj preterano da reaguješ na odgovore dobijene posle pitanja, tako da bi se dete osećalo slobodno da da iskrene odgovore. Rezerviši dovoljno vremena da svako dete dođe do reči i da utvrdiš da su svi ispravno razumeli važne tačke.