Kada greha ne bude više

„DA LI smo rođeni u grehu?“ To pitanje je zbunjivalo jednog diplomca iz Sjedinjenih Država, ubrzo nakon što je počeo da proučava Bibliju. Zbog svog hinduskog porekla, bila mu je strana zamisao o nasleđenom grehu. Ali ako je greh odista nasleđen, rezonovao je, poricanje ili ignorisanje njegove realnosti bilo bi uzaludno. Kako neko može da pronađe odgovor na ovo pitanje?

Ako je nasleđen, greh je morao da ima početnu tačku. Da li je prvi čovek stvoren kao zao, tako da je na svoju decu preneo loše osobine? Ili se mana razvila kasnije? Kada je greh tačno nastao? S druge strane, ako je greh samo spoljašnji, zao entitet ili princip, da li se uopšte možemo nadati da ćemo ga se osloboditi?

Prema hinduskom verovanju, patnja i zlo su propratne pojave stvaranja. „Patnja [ili zlo]“, primećuje jedan hinduski izučavalac, „poput hroničnog reumatizma, samo se kreće s jednog mesta na drugo ali se ne može u potpunosti iskoreniti.“ Zlo je kroz celu zabeleženu istoriju, zacelo deo čovečanstva. Ako ono prethodi ljudskim istorijskim zapisima, prihvatljivi odgovori o njegovom poreklu neminovno moraju doći iz jednog višeg izvora nego što je to čovek. Ti odgovori moraju doći od Boga (Psalam 36:10).

Čovek — stvoren bez greha

Opisi stvaranja čoveka izloženi u Vedama jesu figurativni, priznaje hinduski filozof Nikilananda. Slično tome, većina istočnjačkih religija pruža samo mitološka objašnjenja o stvaranju. Pa ipak, postoje i logični i naučni razlozi za verovanje u biblijski izveštaj o stvaranju prvog čoveka.a Već u prvom poglavlju stoji: „I Bog stvori čoveka po obličju svome; po obličju Božjemu stvori ga; stvori čoveka i ženu“ (Postanje 1:27).

Šta znači biti stvoren „po obličju Božjemu“? Jednostavno ovo: čovek je bio načinjen po izgledu na Boga, tako što je imao božanske osobine — kao što su pravda, mudrost i ljubav — i to ga je izdvajalo od životinja. (Uporedi s Kološanima 3:9, 10.) Ova svojstva su mu omogućila da odluči da li će činiti dobro ili zlo, i time je postao slobodan moralni zastupnik. Kada je bio stvoren prvi čovek, u njemu nije bilo greha, nije bilo zla niti patnje u njegovom životu.

Jehova Bog je Adamu postavio ovu zapovest: „Jedi slobodno sa svakog drveta u vrtu; ali s drveta poznanja dobra i zla ne jedi, jer u koji dan okusiš s njega umrećeš“ (Postanje 2:16, 17). Da su hteli poslušati, Adam i njegova žena Eva mogli su doneti hvalu i čast svom Stvoritelju i ostati bez greha. S druge strane, jedan čin neposlušnosti bi ukazivao na njihov propust da udovolje Božjim savršenim merilima i učinio bi ih nesavršenima — grešnima.

Adam i Eva nisu stvoreni da budu božanske prirode. Ali su ipak u nekoj meri zaista imali božanske osobine i sposobnost da donose moralne odluke. Pošto su bili Božje stvarstvo, bili su bezgrešni, to jest savršeni (Postanje 1:31; Ponovljeni zakoni 32:4). Njihovim postankom nije narušena harmonija koja je do tada već vekovima vladala između Boga i svemira. Kako je greh onda nastupio?

Poreklo greha

Greh se prvo zbio u duhovnom području. Pre stvaranja zemlje i čoveka, Bog je stvorio inteligentna duhovna stvorenja — anđele (Jov 1:6; 2:1; 38:4-7; Kološanima 1:15-17). Jedan od tih anđela je imao vrlo visoko mišljenje o svojoj lepoti i inteligenciji. (Uporedi s Jezekiljem 28:13-15.) Iz Božjeg uputstva Adamu i Evi da rađaju decu, taj anđeo je mogao uvideti da će uskoro cela zemlja biti ispunjena pravednim ljudima koji će svi obožavati Boga (Postanje 1:27, 28). To duhovno stvorenje je poželelo da njega obožavaju (Matej 4:9, 10). Zadržavanje kod te želje navelo ga je da krene pogrešnim pravcem (Jakov 1:14, 15).

Tako što je Evi govorio preko zmije, taj buntovni anđeo je rekao da je Bog, time što je zabranio da jedu plod s drveta spoznanja dobra i zla, prećutao spoznanje koje ona treba da ima (Postanje 3:1-5). Reći to, bila je odvratna laž — jedan grešni postupak. Izrekavši tu laž, taj anđeo je sebe učinio grešnikom. Kao posledica toga, on će se nazvati Đavo, klevetnik, i Sotona, Božji protivnik (Otkrivenje 12:9).

Sotonin uverljivi argument je nepovoljno uticao na Evu. Poverovavši u Kušačeve reči, dopustila je sebi da bude zavedena i da okusi plod zabranjenog drveta. Njen muž Adam, pridružio joj se u jedenju ploda i time su oboje postali grešnici (Postanje 3:6; 1. Timoteju 2:14). Razumljivo, time što su se odlučili da ne poslušaju Boga, naši su praroditelji promašili cilj savršenstva, i od sebe napravili grešnike.

Šta je s potomstvom Adama i Eve? Biblija objašnjava: „Zato, kao što po jednom čoveku dođe na svet greh i po grehu smrt, i tako smrt uđe u sve ljude, jer svi sagrešiše“ (Rimljanima 5:12). Zakon nasleđa već je delovao. Adam nije mogao na svoju decu preneti ono što nije imao (Jov 14:4). Izgubivši savršenost, prvi par je bio grešan kada su njihova deca bila začeta. Kao posledica toga, svi mi — bez izuzetka — imamo nasleđeni greh (Psalam 51:7; Rimljanima 3:23). Na kraju, greh je doveo samo do zla i patnje. Nadalje, zbog toga svi starimo i umiremo, „jer je plata za greh smrt“ (Rimljanima 6:23).

Savest ’okrivljuje‘ ili ’pravda‘

Uzmi u obzir i delovanje greha na ponašanje prvog ljudskog para. Prekrili su delove svog tela i pokušali da se sakriju od Boga (Postanje 3:7, 8). Tako je greh prouzrokovao da osećaju krivicu, uznemirenost i sramotu. Čovečanstvu su danas i te kako poznata takva osećanja.

Ko nije podnosio neugodna osećanja zato što je uskratio ljubaznost nekome u potrebi, ili ko se nije kajao zbog reči koje nikada nije trebalo da izgovori? (Jakov 4:17). Zašto imamo ta mučna osećanja? Apostol Pavle objašnjava da je „delo zakona zapisano u srcima“. Ukoliko naša savest nije okorela, svako kršenje tog zakona stvara neku unutrašnju uskomešanost. To je zato što nas glas savesti ’okrivljuje‘ ili ’pravda‘ (Rimljanima 2:15; 1. Timoteju 4:2; Titu 1:15). Bez obzira da li smo toga svesni ili nismo, mi imamo jedan unutrašnji osećaj pogrešnog, osećaj greha!

Pavle je bio vrlo dobro svestan svojih grešnih naginjanja. „Kad hoću da činim dobro, zlo je pri meni“, priznao je. „Jer se ja radujem zakonu Božjemu po unutrašnjem čoveku, ali vidim drugi zakon u udima svojim, koji se suproti zakonu razuma moga, i zarobljava me zakonom grehovnim, koji je u udima mojim.“ Zato je Pavle upitao: „Ko će me izbaviti iz tela ove smrti?“ (Rimljanima 7:21-24).

Oslobođenje od greha — kako?

„U hinduskoj tradiciji, oslobođenje“, kaže jedan izučavalac, „predstavlja oslobođenje od uzastopnih rađanja i umiranja.“ Kao jedno rešenje, slično i budizam ukazuje na nirvanu — jedno stanje zaboravljanja spoljašnje realnosti. Zato što ne shvata pojam o nasleđenom grehu, hinduizam obećava samo neki beg iz postojanja.

S druge strane, biblijska značenja oslobođenja, proizlaze iz stvarnog odstranjenja grešnog stanja. Nakon što je upitao kako može biti izbavljen iz greha, apostol Pavle je nadalje odgovorio: „Neka je hvala Bogu po Isusu Hristu, Gospodu našemu“ (Rimljanima 7:25). Tako je, izbavljenje dolazi od Boga preko Isusa Hrista.

Prema Matejevom Jevanđelju, „sin čovečji“, Isus Hrist, došao je ’da dâ život svoj u otkup za mnoge‘ (Matej 20:28). Kao što je zabeleženo u 1. Timoteju 2:6, Pavle je napisao da je Isus ’sebe dao u [„odgovarajući“, NW] otkup za sve‘. Reč „otkup“ označava plaćanje cene za puštanje zarobljenikâ na slobodu. Činjenica da je to odgovarajuća otkupnina ističe dovoljnost cene u uravnotežavanju zakonskih terazija pravde. Ali kako bi se smrt jednog čoveka mogla smatrati ’odgovarajućom otkupninom za sve‘?

Adam je prodao celo čovečanstvo, obuhvatajući i nas, u greh i smrt. Cena, ili kazna, koju je platio bila je njegov savršeni ljudski život. Da bi se to podmirilo, drugi savršeni ljudski život — odgovarajuća otkupnina — morala se platiti (Izlazak 21:23; Ponovljeni zakoni 19:21; Rimljanima 5:18, 19). Pošto nijedan nesavršeni čovek ne bi mogao da obezbedi tu otkupninu, Bog je, u svojoj neizmernoj mudrosti, iznašao izlaz iz tog škripca (Psalam 49:7, 8). On je s nebesa prebacio život svog jedinorođenog Sina u matericu jedne device na zemlji, omogućujući mu da se rodi kao savršeni čovek (Luka 1:30-38; Jovan 3:16-18).

Da bi izvršio taj zadatak da otkupi čovečanstvo, Isus je morao da sačuva besprekoran ugled sve vreme dok je bio na zemlji. To je i učinio. Zatim je umro žrtvenom smrću. Na taj način, Isus je zasigurao da će vrednost savršenog ljudskog života — njegovog vlastitog — biti na raspolaganju da bi se platila otkupnina za oslobođenje čovečanstva (2. Korinćanima 5:14; 1. Petrova 1:18, 19).

Šta Hristova otkupnina može učiniti za nas

Isusova otkupna žrtva može nam koristiti upravo sada. Time što ispoljavamo veru u nju, možemo uživati čist položaj pred Bogom, i doći pod Jehovinu ljubaznu i nežnu brigu (Dela apostolska 10:43; Rimljanima 3:21-24). Umesto da budemo poraženi krivicom za grehe koje smo možda počinili, na temelju te otkupnine možemo slobodno od Boga da tražimo oproštaj (Isaija 1:19; Efescima 1:7; 1. Jovanova 2:1, 2).

U danima koji su pred nama, ta će otkupnina omogućiti celokupno lečenje bolesnog stanja čovečanstva koje je prouzrokovao greh. Poslednja biblijska knjiga opisuje „reku vode života“, koja izvire iz Božjeg prestola. Duž nasipa reke nalazi se rodno drveće „za isceljivanje naroda“ (Otkrivenje 22:1, 2). Biblija ovde simbolično govori o Stvoriteljevoj čudesnoj pripremi da na temelju Isusove otkupne žrtve, čovečanstvo zauvek oslobodi greha i smrti.

Te proročanske vizije knjige Otkrivenja uskoro će se ispuniti (Otkrivenje 22:6, 7). Onda će svi ljudi dobra srca postati savršeni, pošto su se ’oprostili ropstva raspadanja‘ (Rimljanima 8:20, 21). Zar ne treba da nas to potakne da više saznamo o Jehovi Bogu i njegovom lojalnom Sinu, Isusu Hristu, koji je postao otkupnina? (Jovan 17:3).

[Fusnote]

[Slika na 6. strani]

Adam je čovečanstvu doneo greh i smrt

[Slika na 7. strani]

Isusova otkupna žrtva oslobađa od greha i smrti