Odgovarajuća otkupnina

10. Zašto životinjske žrtve nisu mogle odgovarajuće da pokriju grehe čovečanstva?

¹⁰ Ono što je gore navedeno pokazuje da otkup mora da bude ekvivalent za ono što nadomešta, ili pokriva. Životinjske žrtve, koje su muževi vere od Avelja dalje prinosili, nisu mogle stvarno da pokriju ljudske grehe, jer ljudi su iznad nerazumnih životinja (Psalam 8:4-8). Zato je Pavle mogao da napiše: „Nemoćna je, naime, krv bikova i jaraca da uzme grijehe“ (Hebrejima 10:1-4, St). Takve žrtve mogle su jedino da služe kao slikovito, ili simbolično pokrivanje greha u očekivanju otkupnine koja je trebalo da dođe.

11, 12. (a) Zašto milijarde ljudi nisu morale da umru žrtvenom smrću da bi pokrili grešnost čovečanstva? (b) Ko samo može da posluže kao ’odgovarajuća otkupnina‘ i koja je svrha njegove smrti?

¹¹ Na taj način predočena otkupnina morala je po vrednosti tačno da odgovara Adamu, budući da je smrtna kazna, koju je Bog s pravom dodelio Adamu, dovela do osude ljudskog roda. „Po Adamu svi umiru“, kaže 1. Korinćanima 15:22. Zato nije bilo potrebno da milijarde pojedinaca umru žrtvenom smrću koja bi odgovarala za svakog pojedinog Adamovog potomka. „Kroz jednog čoveka [Adama] greh je ušao u svet, a kroz greh smrt“ (Rimljanima 5:12, NW). I „kako je smrt kroz jednog čoveka“, otkupljenje čovečanstva može takođe doći „kroz jednog čoveka“ (1. Korinćanima 15:21, NW).

¹² Čovek koji je mogao sebe dati kao otkupninu morao je da bude savršeni čovek od mesa i krvi — u potpunosti jednak Adamu (Rimljanima 5:14). Duhovno stvorenje ili „Bog-čovek“ ne bi mogao da ujednači vagu pravde. Samo savršen čovek, neko ko ne podleže po Adamu nasleđenoj smrtnoj kazni, može da prinese ’odgovarajuću otkupninu‘ koja potpuno odgovara Adamu (1. Timoteju 2:6).a Žrtvujući dobrovoljno svoj život, taj ’poslednji Adam‘ mogao je da plati cenu za greh ’prvog čoveka, Adama‘ (1. Korinćanima 15:45; Rimljanima 6:23).