Izražavaj poverenje u Jehovu — primenom naučenog
„Uzdaj se u Jehovu, i čini dobro; živi na Zemlji i postupaj verno“ (Psalam 37:3, NS).
1, 2. a) Kojoj poželjnoj svrsi bi lični studij trebao da služi? b) Koje poređenje je upotrebio Jakov, i da li se pri tom radi o površnom osmatranju?
STUDIJ Božje reči ne služi samo ličnom zadovoljstvu. Treba nekima da pomogne da steknu poverenje u Jehovu (Priče Solomunove 3:1-5). Gore navedene reči psalmiste pokazuju da se poverenje u Boga očituje time što se „čini dobro“.
2 Jakov je pozvao hrišćane: „Budite pak tvorci riječi, a ne samo slušači, varajući sami sebe. Jer ako ko sluša riječ a ne tvori, on je kao čovjek koji gleda lice tijela svojega u ogledalu. Jer se ogleda pa otide, i odmah zaboravi kakav bješe“ (Jakov 1:22-24). U ovom ogledanju sigurno nije bio dovoljan jedan prolazni pogled. Ovde upotrebljena grčka reč za „ogleda“ opisuje ustvari „delatnost razuma prilikom skupljanja određenih činjenica u odnosu na jednu stvar“ (Ekspozitori dikšeneri ov nju testament vords od V. E. Vajna, uporedi Dela apostolska 7:31, Kingdom Interlajner Prevod).
3. Kako bi onaj koji se ogledao u ogledalu mogao odmah da zaboravi ,kakav je čovek’?
3 Zamisli jednog čoveka koji se posmatra u ogledalu i kojem njegov odraz ne izgleda baš laskavo. Možda vidi dvostruki podbradak koji je nastao od prekomernog jela i pića, duboke podočnjake usled besanih noći i bore na čelu koje su tamo ostavile nagrizajuće brige. Pri osmatranju svog vlastitog lica on se odlučuje da preduzme već odavno zakasnele promene u svojim navikama i u svom stilu života. A onda „otide“. Kada ga ta zastrašujuća slika više ne uznemirava on „odmah zaboravi“, i to ne baš kako izgleda, nego ,kakav je on čovek’. Njegova odluka da se promeni dospeva opet u zaborav.
4. Kako se poređenje koje je Jakov upotrebio može primeniti na naš studij Biblije?
4 Možda si ti revan istraživač Biblije. Ali kako ti reaguješ na ono što vidiš u ogledalu Božje reči? Nastaje li kod tebe samo prolazna zabrinutost ako otkriješ duhovne greške i mane, ili se čvrsto odlučuješ da otkloniš te nedostatke? Jakov je tome dodao: „Ali koji providi u savršeni zakon slobode i ostane u njemu, i ne bude zaboravni slušač, nego tvorac djela, onaj će biti blažen u djelu svojemu“ (Jakov 1:25). Psalmista je molio: „Pokaži mi, Jehova, put naredaba svojih, da ga se držim do kraja“ (Psalam 119:33).
Šta o nama otkriva naš način postupanja?
5. Šta odaje naš način ponašanja o nama? b) Koja sudbina očekuje „bezbožnike“?
5 Naše delovanje i naš način postupanja stvarno izdaju našu unutrašnju narav. Pre ili kasnije jedna osoba otkriva svoje „tajno ja“, tim što postupa dobro ili zlo (Psalam 51:6). Solomun je rekao: „Po djelima svojim poznaje se i dijete hoće li biti čisto i hoće li biti pravo djelo njegovo“ (Priče Solomunove 20:11). To je bio slučaj kod Jakova i Isava, kada su još bili deca. Tokom vremena Isav je svojim ponašanjem jasno pokazao pomanjkanje cenjenja za duhovne stvari (1. Mojsijeva 25:27-34; Jevrejima 12:16). To je takođe pogodilo hiljade onih koji su se navodno uzdali u Jehovu, ali su se pokazali da ih Biblija označava kao „bezbožnike“ (Jov 34:8). Psalmista je rekao: „Ako zli niču poput trave i cvetaju koji bezakonito rade, to je zato, da bi bili zauvek istrebljeni“ (Psalam 92:7, NS).
6. Zašto danas moramo bezuslovno da dokažemo naše poverenje u Jehovu?
6 Zaista se broj zlih ljudi sve više povećava, ali će uskoro da budu uništeni; Bog neće trpeti zločince do u nedogledno vreme (Priče Solomunove 10:29). Zato je bezuslovno potrebno da dokažemo naše poverenje u Jehovu, time što ćemo naučeno da primenimo u delo. „Vladajte se lepo među narodima“, opominje nas apostol Petar (1. Petrova 2:12, NS). Na kojim područjima bi mogli još da se popravimo?
U ophođenju sa drugima
7. Zašto moramo da budemo oprezni u našem ophođenju sa ,onima koji su napolju’?
7 Jedno područje bi moglo da bude naše ophođenje sa drugima. Priče Solomunove 13:20 nas upozoravaju: „Ko se upušta s nerazumnima, loše će proći.“ Ipak, neki ovaj inspirisani savet ispuštaju iz vida i traže sve uže društvo sa svetskim osobama na radnom mestu ili u školi. Zbog toga je jedan oženjeni brat nemoralno postupao sa koleginicom s posla. Takođe se priključio svojim kolegama i rezultat toga je bio da se opijao. Nesumnjivo je da moramo ,mudro da živimo prema onima koji su napolju’ (Kološanima 4:5).
8. Kako se neki mogu popraviti u svom ponašanju prema suhrišćanima?
8 Šta se može kazati o našem odnosu prema suhrišćanima? Uzmimo na primer, da dugujemo novac jednom bratu. Da li bi smeli nepotrebno da odugovlačimo sa vraćanjem novca, zato što je prema našem mišljenju brat u dobrom stanju i što nam je novac potrebniji nego njemu? „Bezbožnik uzima i ne vraća“, piše u Psalmu 37:21. Ili ako smo poslodavac, primenjujemo li, pri plaćanju braći u veri, temeljno načelo: „Radnik je dostojan svoje plate“? (1. Timoteju 5:18) Pavle je o svom vlastitom načinu postupanja mogao da kaže: „Sa svetošću i božanskom iskrenošću... mi smo se ponašali u svetu, a posebno prema vama“ (2. Korinćanima 1:12, NS).
Skromni u odevanju i u izgledu
9. Kakvu su tendenciju primetile starešine u vezi odevanja i izgleda?
9 Jedan putujući nadglednik iz Savezne Republike Nemačke je nekoliko hrišćana iz te zemlje, zbog njihove nemarne odeće koju su nosili na sastancima, ubrojao u „generaciju sportskih patika“. Podružnica je tome dodala da se izgled nekih posetilaca skupštine može navesti sa „skoro već aljkavi“, mada se „pretežna većina naše braće uredno oblači“. Iz jedne druge države se izveštava da tamo „nedostatak lične higijene predstavlja problem... Neka braća ne nose čisto odelo. Njihova kosa je neočešljana i prljava kada idu na sastanke ili u službu propovedanja.“ Kako li je samo važno da Jehovine sluge u svakom pogledu budu čiste i uredne! (2. Korinćanima 7:1).
10. a) Koja temeljna načela treba da nas vode pri izboru odeće i u odnosu na naš spoljašnji izgled? b) Kada bi savet bio na mestu, i kako bi na to trebalo da reagujemo?
10 Mi moramo da se oblačimo „u pristojnom odelu, sa stidom i skromnošću“, pre svega, prilikom naših hrišćanskih delatnosti (1. Timoteju 2:9, BA). Ovde se ne radi o tome da li je neka moda ekstremna, nego o tome da li je prikladna za nekoga koji hoće da bude Božji sluga (Rimljanima 12:2; 2. Korinćanima 6:3). Ležerna ili tesna odeća može da skrene pažnju sa naše vesti. Odeća koja očigledno i svesno muškarcima daje ženske, a ženama muške karakteristike ni u kom slučaju nije dopuštena. (Uporedi 5. Mojsijevu 22:5.) Pošto su običaji naravno različiti od države do države i zavisni od klime, službenih nužnosti itd., hrišćanska skupština ne postavlja stroga ili čvrsta pravila, koja bi važila za celokupno bratstvo širom sveta. Takođe starešine ne treba da nameću stadu svoj lični ukus. Ipak, ako spoljašnji izgled jednog objavitelja Carstva u celini uznemiruje skupštinu ili odvraća od vesti, tada je ljubazan savet na mestu. Da li bi ti na jedan takav savet ponizno reagovao i tako izrazio tvoje poverenje u Jehovu? (Jevrejima 12:7).
Uzdati se, da se Bog brine za one koji traže Carstvo
11. Čime su se neki zaveli da teže za materijalnim stvarima, i zašto to nije mudro?
11 Nastavite, dakle, da tražite najpre Carstvo i njegovu pravednost, a sve te druge stvari biće vam dodate“ (Matej 6:33, NS). Kako je žalosno ako neki ove reči ispuštaju iz vida! Oni gotov novac smatraju bajkom o finansijskoj sigurnosti i svom snagom naginju bogatstvu, svetskom obrazovanju ili stvaranju karijere ,Uzdaju se u svoja sredstva izdržavanja’ (Psalam 49:6). Solomun je upozorio: „Ne muči se da se obogatiš, ... Hoćeš li baciti oči svoje na ono čega brzo nestaje? Jer načini sebi krila i kao orao odleti u nebo“ (Priče Solomunove 23:4, 5).
12. Kako će onaj koji teži za bogatstvom da ,na sebe navuče muke velike’?
12 I apostol Pavle je pisao upozoravajući: „Jer je korijen sviju zala srebroljublje kojemu neki predavši se zađoše od vjere i na sebe navukoše muke velike“ (1. Timoteju 6:10). U jednom intervjuu časopisa U.S. Njuz end Vorld Riport, dr Daglas Labier je rekao da se mnogi mladi ljudi i žene, koji teže za bogatstvom, „žale zbog nezadovoljstva, briga, depresija, na unutrašnju prazninu ili maniju gonjenja, kao i ceo niz telesnih žalbi, glavobolju i bolove u leđima, stomačne bolesti, nesanicu ili probleme sa varenjem“.
13. Zašto je najbolje da budemo zadovoljni ako imamo „hranu i odjeću“?
13 Oni koji se uzdaju u to da Jehova brine za njih, uštedeće mnoge boli i brige. Istina je da bi to moglo da znači skromniji životni standard, odnosno da budemo zadovoljni ako imamo samo „hranu i odjeću“ (1. Timoteju 6:8). „Neće pomoći bogatstvo u dan gnjeva“ (Priče Solomunove 11:4). Međutim, ako povećamo naše učešće u službi za Jehovu, ispunićemo i uslove za primanje „Jehovinog blagoslova“, koji „obogaćava a bez muke“ (Priče Solomunove 10:22).
,Tražiti mir i težiti za njim’
14, 15. a) Kojim spornim pitanjima je poremećen mir u nekim skupštinama? b) Kako se može težiti za mirom ako nastanu različita mišljenja?
14 Naše poverenje u Jehovu izražavamo takođe što kao braća u veri međusobno ,tražimo mir i težimo za njim’ (1. Petrova 3:10-12). Pa ipak, ponekad braća dopuštaju da dođe tako daleko, da se zbog bezvrednih stvari ogorčeno prepiru: o dekoraciji kraljevske dvorane, oko nove podele skupštinskog područja, oko dodele studija knjige, ili o rukovanju sa zalihom časopisa i literature. I u nekim slučajevima prestali su čak da govore jedan s drugim, ili su svojim različitim mišljenjima uneli nemir u skupštinu, umesto da lične i poslovne nesporazume raščiste u duhu Mateja 18:15-17.
15 Jakov je rekao: „A plod pravde u miru sije se onima koji mir čine“ (Jakov 3:18). Zato bi radi mira trebalo rađe da se složimo sa ukusom ili mišljenjem drugih, pa čak i da se odreknemo ličnih prava. (Uporedi 1. Mojsijeva 13:5-12.) Na primer, ako dve skupštine upotrebljavaju jednu kraljevsku dvoranu, tada nijedna od njih ne bi trebalo da smatra kako je to „njena“ dvorana i da ona ima pravo da određuje vreme sastanaka i druge stvari drugoj skupštini. Treba da vlada duh uzajamnog poštovanja i saradnje.
16. Od kakve je vrednosti ako se pazi na teokratski red kod kuće i u skupštini?
16 Mnogi sporovi mogu da se izbegnu ako jednostavno pazimo na teokratski red i ostajemo na našem mestu (1. Korinćanima 11:3; Efescima 5:22-27). Ako žene poštuju želje svojih muževa, deca naredbe svojih roditelja i sluge pomoćnici vođstvo starešina, tada će biti ,učinjen porast skupštine na njihovu izgradnju u ljubavi’ (Efescima 4:16). Priznajemo, ponekad se prevare muževi, roditelji a i starešine (Rimljanima 3:23). Ali odražava li se to pozitivno ako se na savet dat sa dobrom namerom pobunjenički reaguje, sa žalbama ili otporom? Koliko li je bolje da ostanemo na mestu koje nam je Bog dodelio i da tražimo mir!
Našim naporima u službi propovedanja
17. a) Kako neki obrazlažu njihov vrlo mali udeo u službi propovedanja? b) Kako, odgovarajuće Isusovom pozivu, treba da reaguju hrišćani na današnji pritisak?
17 Za mnoge je najveći izazov, svakako, ispunjavanje hrišćanskog naloga, da se objavljuje dobra vest (Matej 24:14; 28:19, 20). Neki, koji imaju samo vrlo mali udeo u službi propovedanja mogli bi to da obrazlažu, da zbog pritiska na radnom mestu i zbog odgajanja dece skoro ne mogu više da učine. Priznajemo da je pritisak kojem smo izloženi u sadašnjim „poslednjim danima“ vrlo velik (2. Timoteju 3:1). Isus je svakako upozoravao da ne ,otežavamo život brigama’. Ako se prilike pogoršaju, tada „se uspravite i podignite svoje glave“ (Luka 21:28, 34, NS). Jedna od najboljih mogućnosti da protiv Sotoninih napada ,čvrsto stojimo’ jeste da obujemo naše „noge u pripravu jevanđelja“ – da redovno učestvujemo u službi propovedanja (Efescima 6:14, 15).
18. Šta bi mogao da bude razlog što se neki uzdržavaju da imaju potpuni udeo u službi propovedanja?
18 U Pavlovim danima mnogi hrišćani su tražili (bar u nekim skupštinama) svoje vlastite interese, a ne interese Isusa Hrista“ (Filipljanima 2:21, NS). Da li bi to moglo da se odnosi i na neke u našoj sredini? Možda propuštaju da tako traže Carstvo kao onaj čovek koji je našao „jedno mnogocjeno zrno bisera“ za koje je bio spreman sve da žrtvuje (Matej 13:45, 46). Pošto daju prednost vlastitim interesima, oni idu linijom najmanjeg otpora i pružaju najmanju meru u službi. Svakako bi trebalo na to da mislimo, da ljubav prema Jehovi i prema bližnjima prave hriščane nagoni da objavljuju dobru vest, čak i onda ako im normalno ne pada tako lako da započnu razgovor sa nepoznatima (Matej 22:37-39).
19. Zašto Jehova nije zadovoljan mlakim naporima, i kako možemo da ocenimo našu službu za njega?
19 Ako se ne osećamo prinuđenim da propovedamo, onda je naša ljubav i naše poverenje u Jehovu samo nešto po razumu. „A ti, Solomune sine, znaj Boga oca svojega, i služi mu cijelim srcem“, pozvao je David Solomuna. „Jer sva srca ispituje Jehova i svaku pomisao zna“ (1. Dnevnika 28:9). Jehovu ne možemo obmanuti mlakim naporima. Čak ga redovno učešće u službi propovedanja ne bi zadovoljilo, ukoliko bi to bio samo minimum od onoga što bi mogli da učinimo, ako bi se ,snažno naprezali’ (Luka 13:24, NS). Dakle, svaki hrišćanin mora svoj udeo u službi propovedanja da podloži iskrenom samoispitivanju i da se pita: „Činim li stvarno sve što mogu?“ Možda je potrebno da postavimo druge prednosti.
Primerom drugih motivisani ,da činimo dobro’
20. Zašto je na mestu da ispitamo dobar primer suhrišćana?
20 Mi ne vršimo našu službu da bi se ,uporedili sa drugima’ (Galatima 6:4). Ali, dobar primer drugih može nas ponekad motivisati da više činimo. Apostol Pavle je sam rekao: „Ugledajte se na mene, kao i ja na Hrista“ (1. Korinćanima 11:1). Osmotrimo koliko vremena ulažu naša braća svakog meseca u službu propovedanja. U Sjedinjenim Državama je prosečno uloženo vreme sa 8,3 sata u 1979. godini poraslo na 9,7 sati u 1987. godini. Naša braća su neprekidno ulagala sve više vremena u službu propovedanja. Odnosi li se to i na tebe?
21. Šta je mnoge motivisalo da prihvate pionirsku službu? Navedi jedan primer?
21 Postignut je rekordan broj onih koji, motivisani revnim primerom drugih, prihvataju opštu pionirsku službu. U Kaliforniji (SAD) je jedna mlada sestra po imenu Anđela dobila primamljivu ponudu za posao, koja je obuhvatala obrazovanje na jednom fakultetu po njenom izboru. Umesto toga, Anđela se odlučila za punovremenu službu. Zašto? „U društvu sa mnogim pionirima mogla sam da vidim da su bili radosni i zadovoljni, između ostalog, zato što su imali dobar odnos sa Jehovom. Tu pravu radost i zadovoljstvo sam htela i ja da osetim.“
22. Kakva je korist ako se naučeno primeni u delo?
22 Želiš li i ti „pravu radost i zadovoljstvo“? Onda, „uzdaj se u Jehovu, i čini dobro“! Dopusti da te ono što znaš pokrene da činiš što više možeš u službi za Jehovu. Ako naučeno primeniš u delo, tvoj duhovni napredak će biti očigledan svima i moći ćeš da pomogneš drugima, da postignu spasenje (1. Timoteju 4:15, 16). Neka bi se svi odazvali na reči apostola Pavla iz Filipljana 4:9: „Što i naučiste, i primiste, i čuste, i vidjeste u meni, ono činite, i Bog mira biće s vama.“
Misli za ponavljanje
◻ Kako bi trebalo da reagujemo ako se ogledamo u ogledalu Božje reči?
◻ Kako bi mogli da se popravimo u vezi ophođenja sa drugima?
◻ Zašto nije mudro da težimo za materijalnim stvarima?
◻ Kako možemo da tražimo mir u skupštini?
◻ Šta bi trebalo da nas motiviše da imamo potpuni udeo u službi propovedanja?
[Slika na 23. strani]
Nije dovoljno da se prepoznaju duhovni nedostaci i mane. Moramo i raditi na njihovom otklanjanju.
[Slike na 24. strani]
Ko teži za bogatstvom, često sebi nanosi „muke velike“