Delotvorno podsticanje

HRIŠĆANSKE starešine moraju biti sposobne da ’podstaknu naukom koja je zdrava‘ (Titu 1:9). Ponekad se to mora uraditi uprkos veoma teškim situacijama. Važno je da saveti koji se daju budu u skladu s biblijskim smernicama. Zato starešine moraju da se drže saveta: „Posveti se... podsticanju“ (1. Tim. 4:13). Iako je ovo razmatranje namenjeno prvenstveno starešinama ili onima koji teže za tom prednošću, postoje prilike kada roditelji moraju da podstiču svoju decu ili kada oni koji vode biblijske studije treba da podstiču svoje studente Biblije. U svim tim situacijama primenjuju se slične smernice.

U kojim je situacijama potreban podsticaj. Da bismo utvrdili kada je potrebno nekoga podstaći, korisno je da ispitamo situacije zapisane u Bibliji u kojima je dat podsticaj. Apostol Petar je podsticao starešine da paze na svoju odgovornost koju imaju kao pastiri Božjeg stada (1. Petr. 5:1, 2). Pavle je savetovao Tita da podstiče mlađe muškarce da „budu zdravih misli“ (Titu 2:6). Pavle je podsticao suhrišćane da ’govore složno‘ i da izbegavaju one koji nastoje da stvore podele među braćom (1. Kor. 1:10; Rimlj. 16:17; Fil. 4:2). Iako je Pavle pohvalio članove skupštine u Solunu za dobre stvari koje su radili, podstakao ih je da još potpunije primenjuju pouku koju su dobili (1. Sol. 4:1, 10). Petar je usrdno molio suhrišćane da se ’uzdržavaju od telesnih želja‘ (1. Petr. 2:11). Juda je podsticao svoju braću da ’vode tešku borbu za veru‘ s obzirom na uticaj bezbožnih ljudi koji su se ponašali raspušteno (Juda 3, 4). Svi hrišćani su dobili savet da podstiču jedni druge kako niko ne bi otvrdnuo zbog prevarne moći greha (Jevr. 3:13). Petar je podsticao Jevreje koji još nisu poverovali u Hrista: „Spasite se od ovog pokvarenog naraštaja“ (Dela 2:40).

Koje su osobine potrebne da bismo pružili snažan podstrek u ovakvim situacijama? Kako onaj ko podstiče druge može učiniti da njegov podstrek ima prizvuk hitnosti, a da pri tome ne zvuči ni zapovednički ni grubo?

„Na temelju ljubavi.“ Ako ne podstičemo „na temelju ljubavi“, možemo zvučati grubo (Filim. 9). Istina, kada nešto treba odmah da se uradi, govornikovo izlaganje treba da odražava hitnost situacije. Blag način govora mogao bi zvučati kao da se govornik izvinjava. U isto vreme, podstrek treba uputiti ozbiljno i saosećajno. Podstrek koji se uputi s ljubavlju verovatno će motivisati slušaoce. Kada je govorio o sebi i o svojim pratiocima, Pavle je Solunjanima rekao: „Dobro znate kako smo, kao otac svoju decu, podsticali svakoga od vas“ (1. Sol. 2:11). Ti hrišćanski nadglednici su usrdno molili braću zato što su ih voleli. Neka i tvoje reči izviru iz istinske brige za tvoje slušaoce.

Budi taktičan. Nemoj stvarati otpor kod onih koje nastojiš da podstakneš da nešto urade. U isto vreme, nemoj se ustezati da svojim slušaocima objaviš „celu Božju nameru“ (Dela 20:27). Oni koji cene date savete neće se uvrediti i neće te manje voleti zato što si ih s ljubavlju podstakao na ono što je ispravno (Ps. 141:5).

Često je korisno da konkretno i iskreno pohvališ osobu pre nego što je na nešto podstakneš. Razmisli o dobrim stvarima koje tvoja braća čine — stvarima s kojima je Jehova sigurno veoma zadovoljan — kao što su vera koja je očigledna u njihovim delima, ljubav koja ih pokreće da se naprežu, i njihova ustrajnost uprkos teškim situacijama (1. Sol. 1:2-8; 2. Sol. 1:3-5). To će tvojoj braći pomoći da osećaju da su cenjena i da ih razumeš, i takođe će lakše prihvatiti podstrek koji sledi.

„Sa svom dugotrpljivošću.“ Podstrek treba saopštiti „sa svom dugotrpljivošću“ (2. Tim. 4:2). Šta to podrazumeva? Dugotrpljivost obuhvata strpljivo podnošenje nepravde ili provokacije. Onaj ko je dugotrpljiv živi u nadi da će slušaoci primeniti to što on kaže. Podsticanje sa ovakvim duhom sprečiće tvoje slušaoce da misle da ti o njima imaš loše mišljenje. Tvoje poverenje da tvoja braća i sestre žele da daju sve od sebe dok služe Jehovi uticaće na njihovu želju da čine ono što je ispravno (Jevr. 6:9).

„Naukom koja je zdrava.“ Kako starešina može ’podsticati naukom koja je zdrava‘? Tako što se „čvrsto drži verne reči u pogledu svoje umetnosti poučavanja“ (Titu 1:9). Umesto da izražavaš svoja lična uverenja, neka Božja Reč pruži snagu tvom podsticanju. Neka Biblija oblikuje tvoje glediše o tome šta treba da kažeš. Nabroj koje su koristi od primenjivanja onoga što Biblija kaže o temi koju osmatraš. Imaj jasno u mislima koje su posledice — i sadašnje i buduće — kada se neko ne povinuje Božjoj Reči, i ukaži na te posledice da bi svoje slušaoce uverio da treba nešto konkretno da preduzmu.

Vodi računa o tome da svojim slušaocima dobro objasniš šta treba da rade i kako to treba da rade. Neka svima bude jasno da se tvoje rezonovanje čvrsto zasniva na Pismu. Ako Pismo dozvoljava izvesnu slobodu u bilo kojoj odluci koju treba doneti, pokaži dokle ide ta sloboda. Zatim u svom zaključku daj konačan podstrek koji će ojačati odlučnost tvojih slušalaca da tako i postupe.

Sa „slobodom govora“. Da bi neko druge delotvorno podsticao, on mora imati „slobodu govora u veri“ (1. Tim. 3:13). Šta mu omogućuje da govori slobodno? Sama činjenica da je njegov „primer vrsnih dela“ u skladu sa onim na šta podstiče svoju braću (Titu 2:6, 7; 1. Petr. 5:3). Kada je to tako, oni kojima je upućen podstrek da nešto urade shvatiće da onaj ko ih podstiče ne očekuje od njih da rade ono što on sam ne radi. Videće da se mogu ugledati na njegovu veru baš kao što on nastoji da se ugleda na Hrista (1. Kor. 11:1; Fil. 3:17).

Podsticanje koje se temelji na Božjoj Reči i koje je pruženo u duhu ljubavi, može imati mnoge pozitivne rezultate. Oni koji imaju tu odgovornost da podstiču druge treba da se trude da to dobro rade (Rimlj. 12:8).