’Hoditi po veri, a ne po gledanju‘

„Mi po veri hodimo, a ne po onome što gledamo“ (2. KORINĆANIMA 5:7).

1. Šta znači ’hoditi po veri‘?

SVAKI put kad se molimo u skladu sa smernicama izloženim u Božjoj Reči, mi pokazujemo da imamo bar izvesnu meru vere. Kad počnemo da svedočimo drugima o Božjem Kraljevstvu, to takođe pokazuje veru. I kad svoj život predamo Jehovi, mi dokazujemo da je naša želja da ’hodimo po veri‘, to jest, da vodimo život kojim upravlja vera (2. Korinćanima 5:7; Kološanima 1:9, 10).

2. Zašto učešće u skupštinskim aktivnostima nije bezuslovno dokaz da osoba ima veru?

² Ako stvarno hoćemo da živimo na takav način, nama je potrebna dobro utemeljena vera (Jevrejima 11:1, 6). Mnogi ljudi su privučeni Jehovinim svedocima zbog visokih moralnih merila i ljubavi koje vide među Svedocima. To je fin početak, ali to ne znači da takvi ljudi imaju veru. Drugi možda imaju bračnog druga ili roditelja koji je jak u veri, i možda učestvuju u nekim aktivnostima u kojima se angažuje onaj koga vole. Posedovanje takvog uticaja u domu zaista je blagoslov, ali ni to nije zamena za ličnu ljubav prema Bogu i ličnu veru (Luka 10:27, 28).

3. (a) Da bismo imali dobro utemeljenu veru, kakvo uverenje moramo lično imati s obzirom na Bibliju? (b) Zašto su neki ljudi spremniji da se uvere u nadahnuće Biblije nego drugi?

³ Oni koji zaista hode po veri potpuno su uvereni da je Biblija Reč Božja. Postoji obilje dokaza da je Sveto pismo stvarno „od Boga nadahnuto“a (2. Timoteju 3:16). Koliko se tih dokaza mora ispitati pre nego što se osoba uveri? To može zavisiti od njene pozadine. Ono što potpuno zadovoljava jednu osobu, možda neće uveriti i drugu. U nekim slučajevima, čak i ako se osobi pokaže obilje nepobitnih dokaza, ona se još uvek može opirati zaključku na koji to ukazuje. Zašto? Zbog želja koje su duboko pohranjene u njenom srcu (Jeremija 17:9). Tako, iako osoba može izjavljivati da se interesuje za Božju nameru, njeno srce može žudeti za odobravanjem sveta. Možda ne želi da napusti način života koji se sukobljava s biblijskim merilima. Međutim, ako je neko zaista gladan istine, ako je pošten prema sebi samome, i ako je ponizan, on će s vremenom shvatiti da Biblija jeste Božja Reč.

4. Šta se zahteva od pojedinca da bi stekao veru?

⁴ Često za samo nekoliko meseci, ljudi kojima se pomaže da proučavaju Bibliju, shvataju da su već videli više nego dovoljno dokaza da Biblija jeste Reč Božja. Ako ih to pokrene da otvore svoje srce kako bi bili poučeni od Jehove, onda će njihove najdublje misli, njihove želje, i njihovi poticaji postepeno biti oblikovani onim što uče (Psalam 143:10). Rimljanima 10:10 (DK) kaže da osoba „srcem“ iskazuje veru. Takva vera izražava stanje srca osobe, i jasno će se pokazati u njenom načinu života.

Noje je postupao po dobro utemeljenoj veri

5, 6. Na čemu se zasnivala Nojeva vera?

⁵ Noje je bio čovek koji je imao dobro utemeljenu veru (Jevrejima 11:7). Kakvu osnovu je imao za to? Noje je imao Božju Reč, ne u pisanom obliku, nego onako kako mu je izgovorena. Postanje 6:13 kaže: „Bog reče Noju: Svakoj puti dođe preda me kraj, jer napuniše zemlju nasilja“ (kurziv naš). Jehova je uputio Noja da sagradi jednu arku i pružio je detalje s obzirom na njenu konstrukciju. Zatim je Bog dodao: „Ja ću pustiti potop na zemlju, da istrebim svaku put u kojoj ima daha života pod nebom: što je god na zemlji sve će izginuti“ (Postanje 6:14-17).

⁶ Da li je pre toga bilo kiše? Biblija to ne kaže. Postanje 2:5 kaže: „Gospod, Bog, još ne pusti kišu na zemlju.“ Ali, na taj način je Mojsije, koji je živeo vekovima kasnije, izrazio stvari kada je razmatrao ne Nojeve dane, nego vreme davno pre njih. Kao što je pokazano u Postanju 7:4, Jehova je ukazao na kišu kada je govorio s Nojem, i očigledno je Noje razumeo šta je on mislio. Pa ipak, Nojeva vera nije se sastojala u onome što je mogao da vidi. Apostol Pavle je pisao da je Noje bio „božanstveno nadahnut o stvarima koje se još nisu videle“. Bog je Noju rekao da će na zemlju pustiti „potop“, to jest „nebeski okean“, kako to izražava jedna fusnota za Postanje 6:17 u prevodu New World Translation. Sve do tog vremena, takva stvar se nikada nije dogodila. Ali čitavo Noju vidljivo stvarstvo stajalo je kao jasan dokaz da Bog zaista može da nanese takav razoran potop. Pokrenut verom, Noje je izgradio arku.

7. (a) Šta Noju nije bilo potrebno da bi činio ono što mu je Bog zapovedio? (b) Kakve koristi imamo od osmatranja Nojeve vere, i kako naša vera može biti blagoslov za druge?

⁷ Bog nije dao Noju datum kada će Potop početi. Ali Noje to nije iskoristio kao izgovor za usvajanje stava ’čekaj da vidim‘, time što bi gradnju arke i propovedanje stavio na sporedno mesto u svom životu. U određeno vreme, Bog je rekao Noju kada da uđe u arku. U međuvremenu, „Noje učini tako. On izvrši sve što mu zapovedi Bog“ (Postanje 6:22). Noje je hodio po veri, a ne po gledanju. Kako smo samo zahvalni što je to činio! Zbog njegove vere, mi smo danas živi. I u našem slučaju vera koju pokazujemo može imati duboki uticaj na to kakva budućnost čeka ne samo nas nego i našu decu i druge ljude oko nas.

Avramova vera

8, 9. (a) Na čemu je Avram zasnivao svoju veru? (b) Na koji se način Jehova ’javio‘ Avramu?

⁸ Osmotrimo još jedan primer — primer Avrama (Jevrejima 11:8-10). Na čemu je Avram zasnivao svoju veru? Okruženje u kome je on odrastao u Uru Haldejskom, bilo je idolopokloničko i materijalističko. Ali drugi uticaji su oblikovali Avramovo stanovište. Nesumnjivo je mogao da se druži s Nojevim sinom Simom, čiji se život preklapao s njegovim 150 godina. Avram je postao uveren da je Jehova ’Svevišnji, stvoritelj neba i zemlje‘ (Postanje 14:22).

⁹ Još nešto je imalo duboki uticaj na Avrama. Jehova se „javi... Avramu kad beše u Mesopotamiji, pre nego se doseli u Haran, i reče mu: Iziđi iz zemlje svoje i od roda svoga, i idi u zemlju koju ću ti ja pokazati“ (Dela apostolska 7:2, 3). Na koji način se Jehova ’javio‘ Avramu? Avram nije direktno video Boga (Izlazak 33:20). Međutim, moguće je da se Jehova javio Avramu u snu, s natprirodnim ispoljavanjem slave, ili posredstvom nekog anđeoskog glasnika, ili predstavnika. (Uporedi s Postanjem 18:1-3; 28:10-15; Levitska 9:4, 6, 23, 24.) Kakav god bio način na koji se Jehova pojavio Avramu, taj verni čovek je imao poverenje u to da Bog pred njega stavlja jednu dragocenu prednost. Avram je odgovorio verom.

10. Kako je Jehova ojačao Avramovu veru?

¹⁰ Avramova vera nije zavisila od poznavanja pojedinosti o zemlji u koju ga Bog upućuje. Ona nije zavisila od toga da zna kada će mu ta zemlja biti data. On je imao veru, zato što je poznavao Jehovu kao Svemoćnog Boga (Izlazak 6:3). Jehova je Avramu rekao da će imati potomstvo, ali Avram se ponekad pitao kako bi to moglo biti. On je stario (Postanje 15:3, 4). Jehova je ojačao Avramovu veru time što mu je rekao da pogleda na zvezde i da ih prebroji ako može. „Tako će biti porod tvoj“, rekao je Bog. Avram je bio duboko dirnut. Bilo je jasno da Stvoritelj tih nebeskih tela koja ulivaju strahopoštovanje može da ispuni ono što je obećao. Avram „verova Bogu“ (Postanje 15:5, 6). Avram nije verovao jednostavno zato što mu se svidelo ono što je čuo; on je imao dobro utemeljenu veru.

11. (a) Dok se Avram približavao 100. godini života, kako je reagovao na Božje obećanje da će ostarela Sara imati sina? (b) S kakvom se verom Avram suočio s ispitom koji je uključivao odvođenje njegovog sina na brdo Moriju da bi ga prineo kao žrtvu?

¹¹ Kada je Avram imao skoro 100 godina a njegova žena, Sara, skoro 90, Jehova je ponovio svoje obećanje da će Avram imati sina i da će Sara biti majka. Avram je realno razmišljao o njihovoj situaciji. Ali „ne posumnja u obećanje Božje neverovanjem, nego ojača u veri i dade slavu Bogu, potpuno uveren da što obeća može i učiniti“ (Rimljanima 4:19-21). Avram je znao da Božje obećanje ne može da se ne ispuni. Kasnije, zbog svoje vere, Avram je poslušao kada mu je Bog rekao da povede svog sina Isaka u zemlju Moriju i da ga prinese kao žrtvu (Postanje 22:1-12). Avram je imao puno poverenje da Bog koji je čudom prouzrokovao da se njegov sin rodi može i da ga vrati u život kako bi ispunio daljnja obećanja koja je dao u vezi s njim (Jevrejima 11:17-19).

12. Koliko je dugo Avram hodio po veri, i koja nagrada očekuje njega i članove njegove porodice koji su pokazivali snažnu veru?

¹² Avram je pokazao da je vođen verom ne samo u nekim izdvojenim slučajevima nego kroz ceo život. Tokom svog života Avram nije primio od Boga nijedan deo Obećane zemlje kao nasleđe (Dela apostolska 7:5). Pa ipak, Avram se nije umorio i vratio u Ur Haldejski. Tokom 100 godina, sve do same smrti, on je živeo pod šatorima u zemlji u koju ga je uputio Bog (Postanje 25:7). S obzirom na njega i njegovu ženu Saru, njihovog sina Isaka, i njihovog unuka Jakova, Jevrejima 11:6 kaže: „Bog [se] ne stidi nazvati se njihovim Bogom, jer im je on pripravio grad.“ Da, Jehova ima mesto za njih u zemaljskom području svog Mesijanskog Kraljevstva.

13. Ko među Jehovinim slugama danas pruža dokaz da ima veru poput Avramove?

¹³ Među Jehovinim slugama danas, ima onih koji su poput Avrama. Oni već godinama hode po veri. Snagom koju im Bog daje, oni savladavaju prepreke slične planinama (Matej 17:20). Oni se ne kolebaju u veri zbog toga što ne znaju tačno kada će im Bog dati nasleđe koje im je obećao. Oni znaju da Jehovina reč ne može da omane, i smatraju neprocenjivom prednošću to što se ubrajaju u njegove Svedoke. Da li i ti tako misliš?

Vera koja je pokrenula Mojsija

14. Kako je postavljen temelj za Mojsijevu veru?

¹⁴ Još jedan primer vere je Mojsije. Kakav je bio temelj za njegovu veru? Bio je postavljen još u ranom detinjstvu. Premda je faraonova kćerka pronašla Mojsija u papirusnom kovčežiću na reci Nil i usvojila ga kao sina, Mojsijeva rođena majka Jevrejka, Johaveda, odgajila je dečaka i brinula o njemu tokom njegovih ranih godina. Johaveda ga je očigledno dobro poučavala, usađujući mu ljubav prema Jehovi i cenjenje prema obećanjima koja je dao Avramu. Kasnije, kao član faraonovog domaćinstva, Mojsije „nauči svu nauku Egipatsku“ (Dela apostolska 7:20-22; Izlazak 2:1-10; 6:20; Jevrejima 11:23). Međutim, uprkos Mojsijevom povlašćenom položaju, njegovo srce je bilo s Božjim porobljenim narodom.

15. Šta je poistovećivanje s Jehovinim narodom značilo za Mojsija?

¹⁵ U svojoj 40. godini, Mojsije je udario jednog Egipćanina kako bi oslobodio jednog Izraelca prema kome se postupalo nepravedno. Taj slučaj je pokazao kako je Mojsije gledao na Božji narod. Zaista, „verom Mojsije, kad bi veliki, ne htede da se naziva sin kćeri Faraonove“. Umesto da se, kao član egipatskog dvora oda „za neko vreme sladosti greha“, vera ga je podstakla da se poistoveti s potlačenim Božjim narodom (Jevrejima 11:24, 25; Dela apostolska 7:23-25).

16. (a) Kakav je zadatak Jehova dao Mojsiju, i kako mu je Bog pomogao? (b) Kako je Mojsije pokazao veru izvršavajući svoj zadatak?

¹⁶ Mojsije je gorljivo želeo da preduzme akciju kako bi svom narodu doneo olakšanje, ali Božje vreme za njihovo oslobođenje još nije bilo došlo. Mojsije je morao da pobegne iz Egipta. Tek posle oko 40 godina, Jehova je posredstvom jednog anđela opunomoćio Mojsija da se vrati u Egipat da bi izveo Izraelce iz te zemlje (Izlazak 3:2-10). Kako je Mojsije reagovao? Nije izrazio sumnju u Jehovinu sposobnost da oslobodi Izrael, nego se osećao neadekvatnim za ulogu koju mu je Jehova dodelio. S puno ljubavi, Jehova je pružio ohrabrenje koje je Mojsiju bilo potrebno (Izlazak 3:11-4:17). Mojsijeva vera je ojačala. On se vratio u Egipat i uvek iznova licem u lice upozoravao faraona na nevolje koje će snaći Egipat jer taj vladar neće da pusti Izrael da ide da obožava Jehovu. Mojsije nije imao ličnu moć da prouzrokuje te nevolje. On je hodio po veri, a ne po gledanju. Njegova vera je bila u Jehovu i njegovu reč. Faraon je pretio Mojsiju. Ali Mojsije je istrajao. „Verom ostavi on Egipat, ne pobojavši se jarosti kraljeve, jer se držaše onoga koji se ne vidi kao da ga viđaše“ (Jevrejima 11:27). Mojsije nije bio savršen. Pravio je greške (Brojevi 20:7-12). Međutim, posle opunomoćenja od Boga, njegov sveukupan način života bio je vođen verom.

17. Do čega je dovelo hodanje po veri u slučaju Noja, Avrama i Mojsija, iako oni nisu doživeli da vide Božji novi svet?

¹⁷ Neka se vaša vera pokaže kao vera Noja, Avrama i Mojsija. Istina je da oni nisu videli Božji novi svet u svojim danima (Jevrejima 11:39). Još nije bilo od Boga određeno vreme; bilo je drugih aspekata njegove namere koji su tek imali da se ispune. Pa ipak, njihova vera u Božju reč nije se kolebala, a njihova imena su u Božjoj knjizi života.

18. Zašto je neophodno da oni koji su pozvani za nebeski život hode po veri?

¹⁸ „Bog nešto bolje za nas odredi“, pisao je apostol Pavle. To jest, Bog je predvideo nešto bolje za one koji su, poput Pavla, pozvani za nebeski život s Hristom (Jevrejima 11:40). To su oni koje je Pavle naročito imao na umu kada je pisao reči zabeležene u 2. Korinćanima 5:7: „Mi po veri hodimo, a ne po onome što gledamo.“ Kad je to pisano, niko od njih još nije bio došao do svoje nebeske nagrade. Oni je nisu mogli videti doslovnim očima, ali je njihova vera u nju bila dobro utemeljena. Hrist je bio podignut iz mrtvih, prvina od onih koji će biti blagoslovljeni nebeskim životom. A preko 500 svedoka videlo ga je pre njegovog uznesenja na nebo (1. Korinćanima 15:3-8). Oni su imali jak razlog da čitav život vode po toj veri. I mi imamo čvrste razloge da hodimo po veri.

19. Kao što je pokazano u Jevrejima 1:1, 2, posredstvom koga Bog govori nama?

¹⁹ Danas, Jehova svom narodu ne govori posredstvom anđela, kao što je to činio Mojsiju kod gorućeg grma. Bog govori preko svog Sina (Jevrejima 1:1, 2). Ono što je Bog rekao preko njega, On je i zabeležio u Bibliji, koja je prevedena na jezike naroda širom sveta.

20. Kako je naša situacija mnogo povoljnija od situacije Noja, Avrama i Mojsija?

²⁰ Mi imamo daleko više nego što su imali Noje, Avram i Mojsije. Imamo kompletnu Reč Božju — od koje je mnogo toga već ispunjeno. S obzirom na sve ono što Biblija govori o ljudima i ženama koji su se pokazali kao verni svedoci za Jehovu uprkos svakakvim kušnjama, Jevrejima 12:1 podstiče: „Odbacujmo svako breme i greh koji je za nas prionuo, i odvažno trčimo u bitku koja nam je određena.“ Naša vera nije nešto što treba uzeti kao samo po sebi razumljivo. „Greh koji je za nas prionuo“ jeste nedostatak vere. Zahteva se snažna borba ako želimo da nastavimo da ’hodimo po veri‘.

[Fusnote]

Kakav je tvoj komentar?

◻ Šta obuhvata ’hoditi po veri‘?

◻ Kako možemo izvući korist iz načina na koji je Noje pokazivao veru?

◻ Kako način na koji je Avram pokazivao veru pomaže nama?

◻ Zašto Biblija ukazuje na Mojsija kao na primer vere?

[Slika na 10. strani]

Avram je hodio po veri

[Slika na 10. strani]

Mojsije i Aron su pokazali veru kada su bili pred faraonom