Apostol Pavle je hrišćanima u prvom veku koji su poreklom bili Jevreji napisao sledeće: „Ostaje jedan sabatni počinak za Božji narod. Jer ko uđe u Božji počinak, i sam je počinuo od svojih dela, kao i Bog od svojih. Dajmo stoga sve od sebe da uđemo u taj počinak“ (Jevrejima 4:9-11).

Ako se vratimo na ono što je Pavle rekao u Jevrejima, zapazićemo da je istakao da „ostaje jedan sabatni počinak za Božji narod“, i da je podstakao suhrišćane da daju sve od sebe kako bi ’ušli u taj počinak‘. To pokazuje da je „sedmi dan“ Božjeg počinka, koji je započeo oko 4 000 godina pre toga, još uvek trajao kada je Pavle napisao ove reči. On se neće završiti dok se Božja namera u vezi s ljudima i zemljom potpuno ne ispuni na kraju Hiljadugodišnje vladavine Isusa Hrista, koji je „Gospodar sabata“ (Matej 12:8; Otkrivenje 20:1-6; 21:1-4).

To što je Pavle govorio o Božjem počinku i kako čovek može ući u taj počinak sigurno je predstavljalo izvor ohrabrenja jevrejskim hrišćanima u Jerusalimu, koji su zbog svoje vere podnosili veliko progonstvo i izrugivanje (Dela apostolska 8:1; 12:1-5). Slično tome, Pavlove reči mogu biti izvor ohrabrenja današnjim hrišćanima. Ako shvatimo da je ostvarenje Božjeg obećanja da će uspostaviti rajsku zemlju pod njegovim pravednim Kraljevstvom veoma blizu, i mi treba da otpočinemo od svojih dela i da damo sve od sebe da uđemo u taj počinak (Matej 6:10, 33; 2. Petrova 3:13).