Branimo našu veru

„Svetite Hrista kao Gospoda u svojim srcima, uvek spremni na odbranu pred svakim ko od vas traži razlog za nadu koja je u vama“ (1. PETROVA 3:15, NW).

1, 2. Zašto Jehovine svedoke ne iznenađuje protivljenje, ali šta oni žele?

U VEĆINI zemalja, Jehovini svedoci su obično priznati kao pošteni, moralni ljudi. Mnogi u njima vide dobre komšije koje ne prave nikakve probleme. Međutim, ironično je, ali ovi mirni hrišćani podnose nepravedno progonstvo — i u vreme rata i u vreme mira. Njih takvo protivljenje ne iznenađuje. U stvari, oni ga očekuju. Na kraju krajeva, oni znaju da su verne hrišćane u prvom veku n. e. ’mrzeli‘, pa zašto bi oni koji danas nastoje da budu pravi Hristovi sledbenici očekivali da ih drugačije tretiraju? (Matej 10:22). Osim toga, Biblija kaže: „Svi koji pobožno hoće da žive u Isusu Hristu, biće gonjeni“ (2. Timoteju 3:12).

² Jehovini svedoci ne traže progonstvo, niti uživaju u nevoljama — kaznama, zatvaranjima ili grubom postupanju — do kojih ono može dovesti. Oni žele da ’tihi i mirni život požive‘ kako bi mogli dobru vest o Božjem Kraljevstvu propovedati bez smetnji (1. Timoteju 2:1, 2). Oni cene što u skoro svim zemljama imaju religioznu slobodu, i savesno čine ono što mogu da bi ’imali mir sa svim ljudima‘, uključujući i ljudske vladare (Rimljanima 12:18; 13:1-7). Zašto ih onda ’mrze‘?

3. Koji je jedan razlog zbog kojeg Jehovine svedoke nepravedno mrze?

³ U osnovi, Jehovine svedoke nepravedno mrze iz istih razloga iz kojih su i rani hrišćani bili progonjeni. Kao prvo, Jehovini svedoci postupaju po svojim verovanjima na načine koji ih čine nepopularnim kod nekih. Na primer, oni revno propovedaju dobru vest o Božjem Kraljevstvu, ali ljudi često pogrešno razumeju njihovu revnost, gledajući na njihovo propovedanje kao na „agresivno prozelitiziranje“. (Uporedi s Delima apostolskim 4:19, 20.) Takođe, neutralni su u politici i ratovima naroda, a to se ponekad pogrešno razume kao da su Svedoci nelojalni građani (Mihej 4:3, 4).

4, 5. (a) Kako su Jehovini svedoci meta lažnih optužbi? (b) Ko su često glavni podstrekači progonstava Jehovinih slugu?

⁴ Kao drugo, Jehovini svedoci su meta lažnih optužbi — bestidnih laži i izvrnutih prikazivanja njihovih verovanja. Kao posledica toga, u nekim zemljama su predmet neopravdanih napada. Nadalje, zato što traže beskrvno lečenje koje je u skladu s njihovom željom da poslušaju biblijsku zapovest da se ’uzdržavaju od krvi‘, pogrešno su označeni kao „decoubice“ i „samoubilačka sekta“ (Dela apostolska 15:29, Ča). Ali činjenica je da Jehovini svedoci visoko vrednuju život, i oni gledaju da za sebe i svoju decu dobiju najbolju dostupnu medicinsku negu. Optužba da svake godine mnoga deca Jehovinih svedoka umru zbog odbijanja transfuzije krvi totalno je neosnovana. Takođe, budući da biblijska istina nema isti efekat na sve članove porodice, Svedoci su optuženi i za rasturanje porodica. Pa ipak, oni koji poznaju Jehovine svedoke znaju da oni visoko poštuju porodični život i da nastoje da slede biblijske zapovesti da se muž i žena međusobno vole i poštuju i da deca slušaju roditelje bilo da su oni vernici ili ne (Efescima 5:21–6:3).

⁵ U mnogim slučajevima, ispostavilo se da su glavni podstrekači progonstva Jehovinih slugu religiozni protivnici koji koriste svoj uticaj kod političara i medija u nastojanju da uguše aktivnosti Svedoka. Kako mi, Jehovini svedoci, treba da reagujemo na takvo protivljenje — bilo da je ono posledica naših verovanja i postupaka ili da je zbog lažnih optužbi?

„Neka vaša razumnost postane poznata svim ljudima“

6. Zašto je važno imati uravnoteženo gledište o onima koji su van hrišćanske skupštine?

⁶ Kao prvo, treba da imamo ispravno gledište — Jehovino gledište — o onima koji ne dele naša religiozna uverenja. U protivnom, mogli bismo na sebe bespotrebno navući neprijateljstvo ili prekor od strane drugih. „Neka vaša razumnost postane poznata svim ljudima“, pisao je apostol Pavle (Filipljanima 4:5, NW). Dakle, Biblija nas ohrabruje da imamo uravnoteženo gledište o onima koji su van hrišćanske skupštine.

7. Šta je uključeno u to da budemo ’bez mrlje od sveta‘?

⁷ S druge strane, Pismo nas sasvim jasno savetuje da ’čuvamo [sebe] bez mrlje od sveta‘ (Jakov 1:27, NW; 4:4). Izraz ’svet‘ ovde, kao i na mnogim drugim mestima u Bibliji, ukazuje na mase ljudi koji nisu pravi hrišćani. Živimo usred tog ljudskog društva; dolazimo u kontakt s njima na poslu, u školi, u komšiluku (Jovan 17:11, 15; 1. Korinćanima 5:9, 10). Međutim, čuvamo se bez mrlje od sveta tako što izbegavamo stavove, govor i ponašanje koji se sukobe s Božjim pravednim putevima. Takođe je preko potrebno da prepoznamo opasnost bliskog druženja s ovim svetom, naročito s onima koji pokazuju totalno nepoštovanje prema Jehovinim merilima (Poslovice 13:20).

8. Zašto nam savet da ostanemo bez mrlje od sveta ne daje nikakvu osnovu za preziranje drugih?

⁸ Međutim, savet da ostanemo bez mrlje od sveta ne daje nam nikakav temelj za kategorično omalovažavanje onih koji nisu Jehovini svedoci (Poslovice 8:13). Priseti se jevrejskih religioznih vođa čiji je primer bio osmotren u prošlom članku. Oblik religije koji su razvili nije se dopadao Jehovi; niti je doprinosio dobrim odnosima s nejevrejima (Matej 21:43, 45). Sa svog samopravičnog trona, ti fanatični ljudi su prezirali neznabošce. Ali mi nemamo tako usko gledište, da sa onima koji nisu Svedoci postupamo s prezirom. Poput apostola Pavla, naša je želja da svi koji čuju biblijsku poruku istine steknu Božju milost (Dela apostolska 26:29; 1. Timoteju 2:3, 4).

9. Kako uravnoteženo, biblijsko gledište treba da utiče na to kako govorimo o onima koji ne dele naša verovanja?

⁹ Na to kako govorimo o onima koji nisu Svedoci treba da utiče uravnoteženo, biblijsko gledište. Pavle je uputio Tita da podseti hrišćane na Kritu „nikoga da ne opadaju, da budu miroljubivi i uzdržljivi, i dobri prema svim ljudima“ (Titu 3:2). Zapazi da je trebalo da hrišćani „nikoga“ ne opadaju — čak ni nehrišćane na Kritu, od kojih su neki bili poznati po laganju, proždrljivosti i lenjosti (Titu 1:12). Stoga, bilo bi nebiblijski da koristimo nipodaštavajuće izraze kada ukazujemo na one koji ne dele naša verovanja. Superioran stav neće privući druge Jehovinom obožavanju. Umesto toga, kada na druge gledamo i s njima postupamo u skladu s razumnim načelima iz Jehovine Reči, mi ’ukrašavamo nauku‘ o Bogu (Titu 2:10, DK).

Kada ćutati, kada govoriti

10, 11. Kako je Isus pokazao da je znao kada je bilo (a) „vreme kad se ćuti“? (b) „vreme kad se govori“?

¹⁰ Postoji „vreme kad se ćuti i vreme kad se govori“, kaže Propovednik 3:7. Tu je sada problem: da odlučimo kada da ignorišemo protivnike a kada da progovorimo da bismo odbranili svoju veru. Puno možemo naučiti iz primera onoga ko je uvek savršeno donosio odluke — Isusa (1. Petrova 2:21). On je znao kada je bilo „vreme kad se ćuti“. Na primer, kada su ga prvosveštenici i stariji muževi lažno optužili pred Pilatom, Isus „ništa ne odgovori“ (Matej 27:11-14). Nije želeo da kaže ništa što bi moglo da spreči izvršavanje Božje volje za njega. Umesto toga, pustio je da njegova dela govore sama za sebe. Znao je da čak ni istina ne bi promenila njihov ponositi um i srce. Zato je ignorisao njihovu optužbu, odbijajući da prekine svoje svrsishodno ćutanje (Isaija 53:7).

¹¹ Međutim, Isus je znao i kada je bilo „vreme kad se govori“. Povremeno je otvoreno i bez uvijanja raspravljao sa svojim kritičarima, pobijajući njihove lažne optužbe. Recimo, kada su književnici i fariseji pokušali da mu naruše ugled pred mnoštvom optužujući ga da isteruje demone pomoću Velzevula, Isus je izabrao da ne dozvoli da se sve završi na tim lažnim optužbama. S razornom logikom i jednim snažnim poređenjem, oborio je tu laž (Marko 3:20-30; vidi takođe Mateja 15:1-11; 22:17-21; Jovan 18:37). Slično tome, kada je Isus, nakon što je bio izdat i uhapšen, bio izveden pred Sanhedrin, prvosveštenik Kajafa je vešto želeo da sazna: „Zaklinjem te živim Bogom da nam kažeš jesi li ti Hristos, sin Božji.“ To je takođe bilo „vreme kad se govori“, jer bi njegovo ćutanje moglo da se razume kao poricanje toga da je Hrist. Zato je Isus odgovorio: „Jesam“ (Matej 26:63, 64; Marko 14:61, 62).

12. Kakve su bile okolnosti koje su pokrenule Pavla i Varnavu da odvažno govore u Ikoniji?

¹² Osmotri i primer Pavla i Varnave. U Delima apostolskim 14:1, 2 stoji: „U Ikoniji uđoše Pavle i Varnava zajedno u judejsku sinagogu, i govoriše tako da primi veru veliko mnoštvo Judeja i Grka. Međutim oni Judeji koji ne verovaše, podbuniše i razdražiše duhove paganaca na braću.“ The New English Bible kaže: „Ali neobraćeni Jevreji podstakoše neznabošce i otrovaše njihov um protiv hrišćana.“ Nezadovoljni što su samo oni odbacili poruku, jevrejski protivnici su započeli klevetničku kampanju, nastojeći da kod neznabožačkog stanovništva stvore predrasude prema hrišćanima.a Mora da su duboko mrzeli hrišćanstvo! (Uporedi s Delima apostolskim 10:28.) Pavle i Varnava su osetili da je ovo bilo „vreme kad se govori“, da se novi učenici ne bi obeshrabrili zbog javnog prekora. „Oni [Pavle i Varnava] ostaše dosta vremena govoreći otvoreno, utemeljeni u Gospodu [„s autoritetom od Jehove“, NW]“, koji je pokazao da ih odobrava time što ih je opunomoćio da čine čudesne znake. Kao rezultat toga, „jedni bejahu za Judeje a jedni za apostole“ (Dela apostolska 14:3, 4).

13. Kada je reč o prebacivanjima, kada je obično „vreme kad se ćuti“?

¹³ Kako onda treba da reagujemo kada nam se nešto prebacuje? Sve zavisi od okolnosti. Neke situacije zahtevaju da primenimo načelo da postoji „vreme kad se ćuti“. To je naročito slučaj kada neki uporni protivnici nastoje da nas uvuku u besmislene rasprave. Ne smemo zaboraviti da neki ljudi jednostavno ne žele da znaju istinu (2. Solunjanima 2:9-12). Besmisleno je da debatujemo s onima čija su srca ponosno utemeljena u neveri. Štaviše, ukoliko bismo ulazili u razglabanja sa svakim ko nas napada lažnim optužbama, mogli bismo skrenuti s daleko važnije i nagradonosnije aktivnosti — pomaganja osobama iskrena srca koje zaista žele da saznaju biblijsku istinu. Stoga, kada se suočimo s antagonistima koji su čvrsto rešeni da šire laži o nama, nadahnuti savet glasi: „Uklonite se od njih“ (Rimljanima 16:17, 18; Matej 7:6).

14. Na koje načine možemo svoju veru odbraniti pred drugima?

¹⁴ To, naravno, ne znači da mi ne branimo svoju veru. Na kraju krajeva, postoji i „vreme kad se govori“. Mi smo s punim pravom zainteresovani za iskrene ljude koji su izloženi klevetničkom kritikovanju Svedoka. Želimo da drugima objasnimo naša iskrena uverenja; zaista, rado koristimo takvu priliku. Petar je pisao: „Svetite Hrista kao Gospoda u svojim srcima, uvek spremni na odbranu pred svakim ko od vas traži razlog za nadu koja je u vama, ali činite to blage naravi i s dubokim poštovanjem“ (1. Petrova 3:15, NW). Kada istinski zainteresovane osobe zatraže dokaz za verovanja koja gajimo, kada se raspituju o lažnim optužbama koje su došle od protivnika, naša je odgovornost da branimo svoju veru, pružajući ispravne biblijske odgovore. Pored toga, naše izvrsno ponašanje može puno toga reći. Dok nepristrasni posmatrači primećuju da zaista nastojimo da živimo u skladu s Božjim pravednim merilima, oni lako mogu videti da su optužbe koje su iznesene protiv nas lažne (1. Petrova 2:12-15).

Kako stoje stvari s klevetama u javnosti?

15. Koji je jedan primer toga da su Jehovini svedoci meta iskrivljenih informacija u medijima?

¹⁵ Jehovini svedoci su povremeno meta iskrivljenih informacija u medijima. Na primer, 1. avgusta 1997, jedne ruske novine su objavile jedan klevetnički članak koji je, između ostalog, tvrdio da Jehovini svedoci od svojih članova kategorično zahtevaju da ’odbace svoje žene, muževe i roditelje ukoliko oni ne razumeju i ne dele njihova verovanja‘. Svako ko stvarno poznaje Jehovine svedoke zna da je ova optužba lažna. Biblija pokazuje da hrišćani treba da se s članovima porodice koji nisu u veri ophode s ljubavlju i poštovanjem, i Svedoci nastoje da slede to uputstvo (1. Korinćanima 7:12-16; 1. Petrova 3:1-4). Pa ipak, taj članak je bio odštampan, i tako su mnogi čitaoci bili pogrešno informisani. Kako možemo odbraniti svoju veru kada nam se nešto prebacuje?

16, 17, i okvir na 16. strani (a) Šta je Kula stražara jednom rekla o reagovanju na lažne informacije u medijima? (b) Pod kojim bi okolnostima Jehovini svedoci mogli da reaguju na negativne izveštaje u medijima?

¹⁶ I ovde postoji „vreme kad se ćuti i vreme kad se govori“. Kula stražara je jednom to ovako rekla: „Da li ćemo ignorisati lažne informacije u medijima ili ćemo braniti istinu na odgovarajući način zavisi od okolnosti, podstrekača kritikovanja i njegovog cilja.“ U nekim slučajevima možda je najbolje ignorisati negativne izveštaje, i tako ne davati daljnji publicitet tim lažima.

¹⁷ U drugim slučajevima možda je „vreme kad se govori“. Možda je neki savesni novinar ili reporter pogrešno informisan o Jehovinim svedocima i može srdačno prihvatiti istinite informacije o nama. (Vidi okvir „Ispravljanje jednog pogrešnog predstavljanja“.) Ukoliko negativni izveštaji u medijima izazovu predrasude koje ometaju naše delo propovedanja, predstavnici kancelarije podružnice Zajednice mogu preuzeti inicijativu u odbrani istine nekim odgovarajućim sredstvima.b Na primer, kvalifikovanim starešinama bi moglo biti dodeljeno da iznesu činjenice, možda u nekoj TV emisiji, gde bi propust da se ne pojavimo mogao značiti da Jehovini svedoci nemaju odgovor. Svedoci kao pojedinci u ovakvim stvarima mudro postupaju po uputstvima Zajednice i njenih predstavnika (Jevrejima 13:17).

Zakonska odbrana dobre vesti

18. (a) Zašto nam za propovedanje ne treba dozvola ljudskih vlasti? (b) Koji pravac sledimo kada nam se ne da dozvola da propovedamo?

¹⁸ Naše ovlašćenje da propovedamo dobru vest o Božjem Kraljevstvu dolazi s neba. Isusu, koji nam je zapovedio da obavljamo to delo, data je ’sva vlast na nebu i na zemlji‘ (Matej 28:18-20; Filipljanima 2:9-11). Prema tome, za propovedanje nam ne treba dozvola ljudskih vlasti. Pa ipak, svesni smo toga da je posedovanje religiozne slobode korisno za širenje poruke o Kraljevstvu. U zemljama gde imamo slobodu da nastavimo s našim obožavanjem, mi ćemo koristiti pravni sistem da ga štitimo. Tamo gde nam se takva sloboda ne daje, mi ćemo, u okviru zakona, nastojati da je dobijemo. Naš cilj nije društvena reforma već ’odbrana i zakonsko utvrđivanje dobre vesti‘c (Filipljanima 1:7, NW).

19. (a) Koja može biti posledica kad ’dajemo Božje Bogu‘? (b) Šta smo čvrsto rešeni da radimo?

¹⁹ Kao Jehovini svedoci, mi priznajemo Jehovu kao Univerzalnog Suverena. Njegov zakon je vrhovni. Mi savesno slušamo ljudske vlasti, i tako ’dajemo caru carevo‘. Ali ničemu nećemo dozvoliti da se ispreči našem ispunjavanju jedne daleko važnije odgovornosti — da ’damo Božje Bogu‘ (Matej 22:21). U potpunosti razumemo da će nas nacije zbog takvog postupanja ’mrzeti‘, ali prihvatamo to kao deo troška toga da budemo učenici. Pravna prošlost Jehovinih svedoka u 20. veku svedočanstvo je o našoj čvrstoj rešenosti da branimo svoju veru. Uz Jehovinu pomoć i podršku, nastavićemo ’bez prestanka da poučavamo dobroj vesti i objavljujemo je‘ (Dela apostolska 5:42, NW).

[Fusnote]

Da li se sećaš?

◻ Zašto ’mrze‘ Jehovine svedoke?

◻ Kako treba da gledamo na one koji ne dele naša verovanja?

◻ Koji je uravnoteženi primer Isus pružio u ophođenju s protivnicima?

◻ Kada nam prebacuju, kako možemo primeniti načelo da postoji „vreme kad se ćuti i vreme kad se govori“?

[Okvir na 16. strani]

Ispravljanje jednog pogrešnog predstavljanja

„U Jakuibi, u Boliviji, lokalna evangelistička grupa uredila je da jedna TV stanica prikaže jedan film koji su očigledno napravili otpadnici. S obzirom na loš uticaj tog filma, starešine su odlučile da posete dve TV stanice i ponude da im plate da prikažu javnosti video-kasete Jehovini svedoci — organizacija iza imena i Biblija — knjiga činjenice i proročanstva. Nakon što je pogledao kasete Zajednice, vlasnik jedne radio-stanice postao je ogorčen zbog pogrešnih prikazivanja u filmu otpadnika i ponudio je da besplatno napravi reklame za Jehovine svedoke u vezi s njihovim dolazećim oblasnim kongresom. Broj prisutnih je bio neuobičajeno velik i mnoge osobe čestitog srca su počele da postavljaju iskrena pitanja kada su ih Svedoci posetili u službi“ (Godišnjak Jehovinih svedoka za 1997, strane 61-2).

[Slika na 17. strani]

Isus je ponekad otvoreno pobijao lažne optužbe svojih kritičara