Odlučne da služe Jehovi

„NEĆEŠ ti ići u propovedanje!“ „Nemoj da mi ti tvoji dolaze ovde!“ Mnoge hrišćanske žene čuju ove i slične izraze od svojih muževa koji se protive. Ali kad ti ljudi služe u oružanim snagama, njihove žene se suočavaju s posebnim izazovima svojoj veri (Isaija 2:4; Jovan 17:16). Kako, dakle, takve hrišćanke uspevaju da ostanu duhovno jake i aktivne u službi za Kraljevstvo?

Lojalnost Jehovi Bogu zajedno s ličnom odlučnošću pomaže im da istraju. „Mislim da je to bila moja sopstvena čvrsta odlučnost“, objašnjava Ivon, žena vojnika. „Znala sam da moraju postojati načini da zaobiđem protivljenje moga muža.“ I zaista, postojali su.

Jedna druga hrišćanka, udata za vojnog oficira, priča kako njen odlučan stav čak olakšava život njenom mužu. „On zna moj raspored kao i svoj, a vojna lica cene to“, objašnjava ona. Ipak, njena stalna služba Jehovi nije lak put.

Savladavanje samoće

Žene vojnih lica često se suočavaju s izazovom seljenja s tim da budu obaveštene samo nekoliko dana pre toga ako treba da prate svog muža na stacioniranje daleko od kuće. Zatim, smeštene u nepoznatom okruženju, lako se mogu osećati izolovano. Ali to ne mora da bude slučaj. Oni koji služe Jehovi u prednosti su. Kakva je to prednost? Prema hrišćanskom apostolu Petru, to je „cela zajednica braće“. Sada brojeći milione, Jehovini svedoci u 231 zemlji deluju kao jedna velika hrišćanska porodica, jedno „bratstvo“. Nalaze se praktično svuda (1. Petrova 2:17, fusnota u NW).

Suzan, koja je iznenada otrgnuta iz područja svog doma, došla je da živi u jednoj bazi vazdušnih snaga gde je njen muž bio dodeljen. Nova u veri i pod pritiskom svog muža nevernika da prestane učestvovati u hrišćanskoj službi, ona priča: „Odmah sam išla na lokalne sastanke, a tamo sam mogla da sedim i razgovaram s drugim sestrama. Mogu zaista reći da je to druženje bilo ono što me je održalo.“

Ponekad samoća prouzrokuje depresiju. Čak i tada, dobra vest pruža dobrodošlu duhovnu okrepu. Glenis, jedna engleska sestra koja je pratila svog muža kad je bio stacioniran preko mora, priča: „Kada sam bila zaista na dnu, neočekivano je pisao neko koga sam znala godinama ranije kada sam i sama bila u vojsci i rekao da je nedavno bio kršten kao Jehovin svedok. To me je ohrabrilo baš u pravo vreme.“

Džejn, koja je sa svojim mužem putovala za Keniju, našla je da su se hrišćanski sastanci pokazali kao uže za spasavanje, iako su bili vođeni na jezicima koje nije razumela. „Znala sam da je to bilo mesto gde je Jehova želeo da budem“, objašnjava ona. „Bila sam sa svojom braćom, a oni su bili kao osveženje. Izrazili su mi dobrodošlicu, a ja sam osećala da smo jedna porodica.“

Džejn je samo jedna od mnogih u ovim okolnostima koja je otkrila duhovne rođake za koje čak nije ni znala da ih ima! (Marko 10:29, 30).

Postojane uprkos protivljenju

„Ne mislite da sam došao da donesem mir na zemlju“, upozorio je Isus. „Nisam ja došao da donesem mir, nego mač“ (Matej 10:34). Šta je on mislio? Čak unutar porodice, gde bi trebalo očekivati da bude mir, može biti „iznenadno bacanje mača“, komentariše A. T. Robertson u delu Word Pictures in the New Testament. Zaista, primetio je Isus, „čovek će svoje ukućane za neprijatelje imati“ (Matej 10:36). Kako se ove reči pokazuju istinite kad je bračni drug neprijateljski raspoložen prema istini!

Kad je Dajana počela da proučava Bibliju s Jehovinim svedocima, njen suprug, oficir vazdušnih snaga, bio je veoma nezadovoljan. Kako se to odrazilo na njihov brak? „Bilo je to kao ledeni blok koji je došao među nas“, objašnjava Dajana. „Bili smo srećni u braku. Odjednom smo samo egzistirali u istom domaćinstvu.“ Kako se, dakle, ona suočila s tim? „Lično uverenje i odlučnost jesu stvari koje imaju pravi značaj, zajedno s pomoći od Jehove i njegovog duha.“ Dajana je uzela k srcu biblijski primer proroka Danijela.

Kad je bio u izgnanstvu u Vavilonu i ponuđena mu je hrana neprihvatljiva za Božjeg slugu, Danijel „se reši da se ne skvrni jelom kraljevim“. Da, Danijel je doneo svesnu odluku. On je odlučio u svom srcu da se nikada ne oskvrni jedenjem te hrane. Kakvu moralnu čvrstinu je on zatim pokazao dok je ’molio starešinu evnuha da ga ne natera da se skvrni‘! Kakav je bio rezultat? Jehova je blagoslovio njegov odlučan stav (Danijel 1:8, 9, 17, naglašeno od nas).

Na sličan način danas muž koji je protivnički nastrojen može zahtevati od svoje žene da prestane da posećuje skupštinske sastanke. Kako ona treba da reaguje? Džejn se našla u toj situaciji. Ona objašnjava: „Nikad ne bih popustila pod pritiskom. Znala sam da ne bi moglo biti kompromisa. Morala sam da pokažem koliko mi sastanci znače.“ Jehova je blagoslovio njenu odlučnost dok je nastavila s posećivanjem.

„Suprug je pokušavao da me zadrži od odlaska na sastanke, ali to nije trajalo dugo“, priča Glenis. „Ipak sam išla. Kad sam se vraćala kući, ponekad me je tukao, a ponekad sam bila dočekana ćutanjem.“ Ipak, ona se suočila s tim, uvek iznova se moleći. Takođe su se dvojica skupštinskih starešina redovno molili s njom, što ju je u velikoj meri ohrabrivalo da nastavi s posećivanjem (Jakov 5:13-15; 1. Petrova 2:23).

Ponekad muževljevi pretpostavljeni mogu vršiti pritisak na njega da svoju ženu odvrati od propovedanja dobre vesti. Dajana je smatrala da mora svom mužu jasno staviti do znanja koji su njeni prioriteti. „Bila sam spremna“, rekla je ona, „da snosim posledice toga što nastavljam da propovedam.“ Kako je taj stav sličan stavu apostolâ! (Dela apostola 4:29, 31). Ipak, ona je bila obazriva u svom propovedanju. Ona priča: „Obično sam imala okupljanja na kafu i svakom prisutnom ponudila knjigu Istina“ (Matej 10:16; 24:14).

Podložnost bez kompromisa

Iako su pod stresom zbog bračne napetosti, hrišćanke gledaju u budućnost i oslanjaju se na Jehovu. To im pomaže da zadrže uravnoteženo gledište. One svojim muževima pružaju svaku podršku koju mogu bez kompromitovanja svoje vere. Čineći to, one slede Petrov nadahnuti savet: „Žene, budite pokorne svojim muževima“ (1. Petrova 3:1). U The Amplified New Testamentu, ovo apostolsko uputstvo glasi: „Podložite se kao da ste sekundarne u odnosu na njih i zavisne od njih, i prilagodite im se.“ Zapazi kako je Džejn sledila ovaj savet. „Suprug mi je rekao da ono što ja želim da činim ne sme da se kosi s njegovom karijerom“, objašnjava ona. „Tako sam ja nastojala da pronađem načine na koje bih mogla da mu pomognem.“

Neke hrišćanke se tako slažu da prisustvuju društvenim priredbama na koje su njihovi muževi pozvani. Ali one su još uvek odlučne da nikada ne kompromituju svoju veru. Džejn je izdvojila vreme da razgovara o tome sa svojim mužem. Ona je ljubazno objasnila da ona želi da prisustvuje ali da ne želi da ga svojom prisutnošću uzrujava. „Znala sam da se povremeno od svih prisutnih očekuje da ustanu i učestvuju u zdravici. Naučila sam da odanost pripada samo Jehovi, a zdravica je nešto mnogo više od samog pokazivanja poštovanja. Moj muž je shvatio kakva bi neprijatna situacija mogla nastati, tako da je jednostavno rekao: ’Nemoj da ideš‘! Ja sam poslušala.“

Glenis je, s druge strane, pratila svoga muža na takvu jednu priredbu, ali je posmatrala oficire na čelu stola. Kad je videla da se spremaju za zdravicu, ona je diskretno otišla u toalet. Da, te žene su se prilagodile ali nikad nisu učinile kompromis.

’Dobijeni bez reči‘

„Ako ja poboljšam svoju sposobnost kao supruga, moj muž će videti da me istina menja“, rezonovala je Ivon. Tako je ona čitala i prečitavala poglavlje iz knjige Porodični život pod naslovom „Žena, koja se voli od srca“.a „Posebnu pažnju sam posvetila materijalu iz podnaslova ’Plač i prigovaranje‘! Ali našla sam da što sam više pokušavala da razgovaram sa svojim mužem, to su stvari postajale gore.“ Međutim, konačno je uspela u pomaganju svome mužu da služi Jehovi. Kako? Primenjivanjem načela iznesenog u 1. Petrovoj 3:1, da muževi mogu biti ’dobijeni bez reči‘.

Način na koji hrišćanke brinu za svoje porodice mnogo doprinosi tome da se hrišćanstvo preporuči drugima. „Nastojala sam da učinim istinu što je moguće privlačnijom“, priča Dajana. „Kad sam išla na sastanke, moj suprug bi se osećao jako napuštenim, zato sam postavila za cilj da poučim decu da se posebno lepo ponašaju kad stignemo kući. Ja sam takođe nastojala da mu posvetim posebnu pažnju kad smo se vratili.“ Postepeno se stav njenog muža menjao dok je odgovarao na ljubaznu pažnju svoje porodice.

Druge Jehovine sluge mogu takođe pomoći. Džejn priča da se njen suprug radovao društvu Svedoka misionara koje je upoznao u Keniji. „Oni su se sprijateljili s njim i razgovarali o fudbalu, i bili su vrlo gostoljubivi. U više prilika bili smo pozvani u različite misionarske domove na obroke.“ Njen muž je kasnije objasnio: „Počeo sam da gledam Džejninu veru s jednog potpuno drugačijeg stanovišta. Njeni prijatelji su bili veoma inteligentni ljudi koji su mogli da razgovaraju o različitim temama.“ Na sličan način, Dajanin muž je promenio svoje gledište prema istini. Kad mu se auto koji je vozio pokvario, jedan mladi Svedok mu je pritekao u pomoć. „To me je zaista impresioniralo“, kaže on.

Naravno, ne bivaju svi bračni drugovi dobijeni za istinu. Šta onda? Jehova pruža pomoć da omogući vernima da istraju (1. Korinćanima 10:13). Osmotrimo Glenisino ohrabrenje za one koji su u okolnostima sličnim njenima: „Nikad, nikad nemojte sumnjati da je Jehova Onaj od koga potiče brak i da on želi da parovi ostanu zajedno. Zato svejedno šta bi muž mogao da učini ili kakvo protivljenje može da naiđe od strane onih oko tebe, Jehova nikad neće dozvoliti da posrneš.“ Iako njen muž još uvek ne obožava Jehovu, njegov stav prema njoj i istini postao je blag.

’Sej sa suzama; žanji s radošću‘

Zaista, ove hrišćanke su odlučne da služe Jehovi. Ako si i ti u sličnim okolnostima, neka to bude i tvoja odlučnost. Seti se opomene: „Boj se Gospoda, Boga svoga, njemu služi i njega se drži“ (Deuteronom 10:20).

„Koji plačući ide kada nosi seme za sejanje, sa pesmom se vraća noseći snopove svoje“, objavljuje psalmista (Psalam 126:6). „Proliješ toliko suza dok nastojiš da pokažeš svom bračnom drugu istinu, bilo ćuteći ili verbalno“, priznaje jedna Svedokinja. „Ali na kraju pevaš od radosti zato što čak i ako on ne prihvati istinu, Jehova te blagosilja za napore koje ulažeš.“

Svi koji verno služe Jehovi uprkos protivljenju u kući zaslužuju pravu pohvalu. Oni zaslužuju podršku i ljubav. Neka zadrže svoje beskompromisno stanovište, odlučni da služe Jehovi!

[Fusnota]

[Slika na 28. strani]

Proučavanje uz molitvu jača hrišćansku odlučnost