Pokaži lični interes za druge
„Ne gledajte pojedini samo na svoju vlastitu korist, nego i na korist drugih“ (FILIPLJANIMA 2:4, St).
1, 2. Koji su neki od razloga za pokazivanje ličnog interesa za druge?
MI imamo dobre razloge da pokazujemo lični interes za druge. Na primer, za naše bližnje moramo da budemo zainteresovani zato što su drugačiji od nas. Genetska građa ćelija našeg tela sadrži građevinski plan naših naslednih osobina. A on je kod svakog čoveka tako karakterističan, da su službe koje se bave kriminalistikom prihvatile genetski „otisak prsta“ kao jednu od svojih metoda prepoznavanja.
2 Ali, postoje još neki razlozi zašto smo svi mi jedinstveni i značajni kao pojedinci. Od vremena rođenja podložni smo uticajima sveta koji nas okružuje. Mnogo je toga što ukazuje na to da nerođeni reaguju na ono što se događa izvan majčine utrobe. I kada kao nezavisna tela ili duše dođemo na svet, na nas počinje da utiču gledišta i postupci naših roditelja. Tako možemo da odrastamo kao jedinci ili da imamo braću i sestre, za čije dobro smo zainteresovani. Posedovanje takvog zajedništva ili ne, bezuslovno utiče na naš razvoj. I ono što čitamo, što učimo u školi ili gledamo na televiziji, takođe utiče na naše misli i postupke.
3. U kom smislu treba da budemo naročito zainteresovani za druge, a u skladu s Filipljanima 2:4?
3 Dakle, okolnost da se međusobno razlikujemo budi određeno interesovanje za druge. Ali, apostol Pavle je imao još jedan važniji razlog da misli na interese drugih. Zato je pozvao suhrišćane da ne ’gledaju pojedini samo na svoju vlastitu korist, nego i na korist drugih‘ (Filipljanima 2:3, St). Umesto da tražimo neku prednost za sebe, budimo posebno zainteresovani za duhovne potrebe drugih. Koje su neke od mogućnosti za pokazivanje takvog interesa?
Duhovni interesi i razlike u ličnosti
4. Šta u skladu s Efescima 4:22-24 potiče naš duhovni interes za druge?
4 Naš duhovni interes za druge biće potaknut ako sami primenjujemo spoznaju biblijske istine i ako učimo da oponašamo primer Isusa Hrista (1. Petrova 2:21). Kao pravi hrišćani mi ’odbacujemo staru ličnost koja odgovara našem pređašnjem načinu života‘ i trudimo se da je zamenimo „novom ličnošću“ „koja je stvorena po Božjoj volji u istinskoj pravednosti i vernosti“ (Efescima 4:22-24, NS). Na taj način će sebično gledište biti postepeno zamenjeno ljubaznom brigom za druge (Isaija 65:25).
5. Zašto u hrišćanskoj skupštini postoje različite ličnosti i za koja pitanja to daje povoda?
5 Međutim, koliko god bile spomena vredne promene ličnosti među Jehovinim narodom, grešna naginjanja postoje i dalje. Čak i Pavle je priznao: „Kad hoću da činim dobro, zlo mi se nameće“ (Rimljanima 7:21, St). Mi naravno imamo i neke druge osobine, nasledne i stečene, po kojima se kao pojedinci razlikujemo. Neko ima umetničke sposobnosti, drugi naginje da sve tačno istraži. Jedni su mirni i uzdržani, drugi pak društveni i otvoreni. Kako je uz te razlike u ličnostima moguće sačuvati jedinstvo hrišćanske skupštine?
6. Kako treba da se gleda na razlike u ličnosti i kako možemo to da ilustrujemo?
6 Onaj ko pokazuje duhovni interes za druge i ko želi da sačuva hrišćansko jedinstvo, mora da bude realan i pun razumevanja. Ako Bog ne očekuje od nas savršenstvo, onda ne možemo ni mi da zahtevamo savršenstvo od naših hrišćanskih drugova. Osim toga, Jehova ne očekuje da sve njegove sluge budu potpuno iste. Svi mi imamo svoje mesto u hrišćanskoj skupštini i tako možemo našim nasleđenim, od Boga nam datim sposobnostima doprinositi promicanju njegovog dela (1. Korinćanima 12:12-26). Onaj ko se pod vođstvom Isusa Hrista, poglavara skupštine stalno napreže u delu, neće imati vremena da kritički gleda na druge (1. Korinćanima 4:1-4). Svakom zanatliji je poznato da je svaki alat namenjen za određeni posao. Da li se može čekićem učiniti isto tako dobra rupa kao bušilicom? Da li se rendetom koje se koristi za obradu drveta, može prodreti kao zavrtnjem u drvo? Ne, jer svaki alat ima svoju svrhu primene.
7. Šta bi trebalo da bude na prvom mestu u našim mislima, dok učestvujemo u službi za Kraljevstvo?
7 Kako li su odgovarajuće reči kraljevske pesme „Radosna služba“: „Bogu svom i kralju služeć’ srećni svi, znanje svoje delu Božjem dajmo mi“! Mi, doduše, nemamo možda neke naročite talente, ali posao koji nam je kao Jehovinim svedocima poveren, zauzima prvo mesto u našim mislima i mi mu se posvećujemo celim srcem. U istoj pesmi čitamo dalje: „Premda sitni, službom svi dokažimo, s ljubavlju smo predani mu potpuno“ (Pevajmo hvalospeve Jehovi, pesma 130).
Smatraj drugoga većim od sebe
8. Kako ćemo primenom Pavlovih reči iz Filipljanima 2:1-3, promicati jedinstvo?
8 Jedinstvo se promiče i time da druge smatramo većim od sebe. Pavle je pisao: „Ako, dakle, postoji kakva uteha u Hristu, ako kakvo ljubazno ohrabrenje, ako kakva duhovna zajednica, ako kakva unutrašnja naklonost i samilost, učinite potpunom moju radost, budite složni imajući istu ljubav i jednu te istu misao.“ Zapazimo da je apostol dodao: „Ne činite ništa iz svadljivosti ili sebičnosti, nego u poniznosti smatrajte druge većim od sebe“ (Filipljanima 2:1-3, NS).
9. Šta znači biti svadljiv i sebičan, i kako možemo da izbegnemo da razvijemo takva bitna svojstva?
9 Pošto svadljiv čovek ne smatra druge većim od sebe, on otkriva „često sitničavo, (za druge nepodnošljivo naginjanje ka prepiranju i svađi“ (Webster’s New Collegiate Dictionary). To bitno svojstvo dolazi do izražaja kroz „zapitkivanje“ (1. Timoteju 6:4, St). Sigurno duh koji stoji iza reči i misli koje one prenose, treba da bude od primarnog značaja. Dakle, izbegavaj uporno da braniš određene izraze koje si čuo ili pročitao. A šta ako ti je posredovano drugačije gledište o nekoj verskoj nauci? Drži se lojalno biblijskog objašnjenja za koje se pobrinuo sam Bog preko „vernog i razboritog roba“ (Matej 24:45-47). Konačno, na taj način smo upoznavali istinu na samom početku. Priznavanje toga pomoći će nam da ne budemo sebični, to znači da nas ne savlada naginjanje da sebe smatramo važnijim.
Razvijaj lični interes za druge
10. Kako Filipljanima 2:4 može da se primeni na skupštinu?
10 Ne zaboravi da nas Pavle poziva da ’ne gledamo pojedini samo na svoju vlastitu korist, nego i na korist drugih‘ (Filipljanima 2:4, St). Šta to znači? Isto kao što nam u službi propovedanja može biti od pomoći poštovanje naše okoline, tako nam se pruža prilika da učvršćujemo vezu ljubavi koja nas ujedinjuje, ako smo zainteresovani za dobro drugih u skupštini. Starešine nose posebnu odgovornost pokazivanja zanimanja za braću i sestre u veri, jer jedna izreka glasi: „Brižno pazi na stoku svoju“ (Priče Solomonove 27:23, St). („Ti moraš bezuslovno da poznaješ izgled svog stada“, NS.) Naravno, svi mi možemo i moramo da pazimo na potrebe naše braće i sestara u veri (1. Petrova 2:17).
11. Zašto treba da slušamo kad razgovaramo s našom braćom i sestrama u veri?
11 Drugi način za promicanje jedinstva i razvijanje interesa za druge, je da se uzme vremena za izmenu misli sa svojom braćom i sestrama u veri. Ispitaj šta oni misle, a ta mogućnost ti se pruža ako ih posetiš kod kuće, ako razgovaraš s njima pre i posle sastanaka u Kraljevskoj dvorani, ili u pauzi između pre i poslepodnevnog programa na našim kongresima. Pažljivo slušaj šta ti govore, jer tako možeš da saznaš s kojim teškoćama se suočavaju. Možda ćeš im tada moći pomoći da nose svoje breme i tako ispuniti zakon Hristov (Galatima 6:2). Ali, jedinstvo skupštine ne unapređuje se samo razgovorima s našom braćom. Šta je još potrebno?
Pokazuj saosećanje
12. Zašto treba da pokazujemo saosećanje?
12 I saosećanje promiče hrišćansko jedinstvo. Budući da smo izloženi sve većim životnim opterećenjima, svi mi moramo da pokazujemo to svojstvo. Ne budimo nikada toliko usredsređeni na ono što nas pokreće da se ne bi obazirali na osećaje drugih. Kao u sledećem primeru: Kad je jedan brat koji je imao programsku tačku na službenom sastanku došao u Kraljevsku dvoranu, neki starešina mu se odmah obratio radi neke stvari koju je trebalo objaviti. Starešina se iznenadio i osetio malo posramljenim kad ga je brat pogledao, nasmešio se i rekao: „Pre svega, dobro veče, brate!“ Tek kad su se prijazno pozdravili i kad je brat pokazao da je zadovoljan, porazgovarali su o dospeloj obavesti. To je bila pouka za starešinu. Dakle, nemoj nikada toliko žuriti da ne bi imao vremena za uljudnost, koja će druženje s drugima učiniti ugodnim.
13. Kako saosećanje pomaže starešinama u ophođenju s njihovim hrišćanskim saradnicima?
13 Saosećanje pomaže starešinama da pokazuju i druga odlična bitna svojstva. Ponekad moraju ti muževi da budu jednako blagi „kao majka koja s ljubavlju neguje svoju decu“ (1. Solunjanima 2:7, St). Kod nekih osoba to pomaganje zahteva puno strpljenja i ljubaznog podupiranja. One koji su ’ostavili ljubav koju su imali na početku‘ treba možda potaknuti na pojačano delovanje, treba im pomoći da shvate hitnost vremena (Otkrivenje 2:4, NS; 2. Timoteju 4:2; Jevrejima 6:11, 12). Poput Pavla starešine osećaju „iskrenu naklonost“ prema hrišćanskim saradnicima, pa ih opominju i teše kako bi ’živeli dostojno Boga‘ (1. Solunjanima 2:8, 11, 12, St).
14. Kako je Pavle pokazao da poseduje saosećanje?
14 Pavle je ostavio starešinama odličan primer kako mogu s puno ljubavi da pokazuju interes za dobro svoje braće i sestara u veri. Pisao je: „Osim tih spoljnjih stvari, svakodnevno me pritiska briga za sve skupštine.“ Obzirom da je bio toliko zabrinut, mogao je da pita: „Ko je slab, a da i ja nisam slab? Ko je posrnuo, a da ja ne izgaram?“ Da li i ti kao starešina poseduješ takvo saosećanje? (2. Korinćanima 11:28, 29, NS).
Dobiti svog brata
15. Koji savet iz Mateja 18:15 treba slediti kad se pojave ozbiljne teškoće između braće i koji cilj treba pri tom slediti?
15 Pokazivanje saosećanja promiče jedinstvo među Jehovinim slugama. Ipak, u veoma retkim slučajevima može doći do ličnih razlika u mišljenjima. Ako se radi o nečem ozbiljnom, hrišćani moraju da se drže Isusovog saveta zabeleženog u Mateju 18:15-17. Zapazi prvi korak. On se sastoji u tome da razgovaraš sam sa svojim bratom, kako ’bi razotkrio njegovu pogrešku‘. S kojim ciljem treba da postupiš tako? ’Da dobiješ svog brata‘. Isus je rekao: „Ako te posluša dobio si svoga brata.“ Srećom, obično je potreban samo jedan razgovor u četiri oka, da bi se između tebe i tvog suobožavatelja Jehove uspostavili miroljubivi odnosi.
16. Šta treba da učiniš ako primetiš da tvoj brat ima nešto protiv tebe?
16 Ako primetiš da tvoj brat ima nešto protiv tebe, tada sledi Isusov savet i „prvo se izmiri sa svojim bratom“ (Matej 5:24, NS). Razgovarajte o problemu na miran, prijazan način, pri čemu svaki treba da se potrudi da razume stanovište onog drugog. Tako se obično stvar raščišćava i u skupštini biva sačuvan mir.
Dobiti nevernika
17, 18. Koji savet je dao Petar hrišćanskim ženama koje žive u religiozno razdeljenom domu?
17 U religiozno razdeljenom domu najteže je primenjivati biblijska temeljna načela. Mnogi hrišćani čuvaju vernost i jako se naprežu, suočavajući se sa razočarenjima i teškoćama do kojih dolazi u braku zbog razmimoilaženja u veri. Kako bi im se moglo pomoći?
18 Budući da su starešine lično zainteresovane za druge, oni rado pružaju duhovnu pomoć svima koji žive u religiozno razdeljenom domu. Na primer, mogu ukazati na ono što je savetovao Petar u vezi ponašanja hrišćanskih žena koje se nalaze u takvoj situaciji. Rekao im je kako moraju biti podložne svojim muževima, iako oni ne veruju i „ne slušaju Reč“. Zašto biti podložan? „Da budu pridobijeni bez reči ponašanjem svojih žena“ (1. Petrova 3:1, NS). Kako deluje sleđenje tog saveta?
19. Navedi primer iz kojeg je vidljivo koja korist proizlazi iz primene 1. Petrove 3:1?
19 Jedna žena po imenu Vera priznaje kako je nakon što je postala hrišćanka stalno razgovarala sa svojim mužem o Bibliji i konačno mu je dosadila. „Nakon što mi je jedan starešina dao biblijski savet“, priča ona, „zaključila sam da je bolje biti taktičan i čekati da se pruži povoljna prilika.“ Vera je u suštini primenila savet iz 1. Petrove 3:1, iako je ponekad zahvatila inicijativu, kako bi navela svog muža Baria da razgovara s njom o biblijskim temeljnim načelima. Kasnije je on rekao: „Tokom godina primećivao sam kako se Probudi te se! (popratni časopis Kule stražare) pojavljuje na neubočajenim mestima u stanu. Časopis je sadržavao praktične teme i ponekad je išao ispred medija.“ Nakon 20 godina razmimoilaženja Bari i Vera se raduju što su sada ujedinjeni u Jehovinoj službi.
20. Kako mogu starešine pomoći hrišćanskom suprugu koji živi u religiozno razdeljenom domu?
20 Suprug koji veruje suočen je s velikim teškoćama ako je njegova žena neprijateljski raspoložena prema pravom hrišćanstvu, ako utiče na decu tako da su ona protiv njega. Kad starešine pokažu takvom suprugu lično zanimanje, mogu mu obratiti pažnju na korisna biblijska temeljna načela. Na primer, trebaju mu ukazati na to da je on uprkos protivljenju svoje žene, poglavar porodice i da treba posredovati svojoj deci biblijsku pouku (Efescima 6:4). Mogu ga ohrabriti da živi sa ženom „odgovarajuće spoznaji“, tako da pokazuje zanimanje za to šta ona radi, da joj pomaže u obavljanju kućnih poslova, te da se i on brine za decu (1. Petrova 3:7, NS). A pre svega treba da ohrabre supruga i oca vernika da ne dopusti prekid komuniciranja, kako bi mogao saznati šta se događa u srcima svih članova njegove porodice. Starešine ga mogu takođe potaknuti da i dalje razgovara sa svojom ženom na način „kao solju začinjen“, time da u odgovarajućim prilikama na taktičan način razgovara s njom o biblijskim istinama (Kološanima 4:6).
21. Kako je kod jedne žene koja nije verovala bio probuđen interes za istinu?
21 Pokazivanje interesa za rođake hrišćana koji žive u religiozno razdeljenom domu, prouzrokuje ponekad povoljnu reakciju na vest o Kraljevstvu. Neka u prilog tome posluži sledeći slučaj: Jedan hrišćanin je bio jako obeshrabren, jer mu je žena nekoliko godina pružala žestok otpor. Tada se jedan starešina ponudio da dođe u posetu i da on povede biblijski razgovor. Kad je došao srdačno je pozdravio ženu i upitao je: „Da li bi vam prijalo da sednete s nama?“ Taj prijazan poziv toliko je ostavio utisak na ženu da je rado učestvovala u razgovoru. Nakon kratkog vremena prihvatila je istinu, pa sada i ona propoveda drugima.
22. Zašto treba da budemo lično zainteresovani jedni za druge?
22 Dakle, kao Jehovini svedoci „učinimo sve radi dobre vesti“ (1. Korinćanima 9:23, NS). I „dok je povoljno vreme za to, činimo dobro svima, a naročito onima s kojima smo u srodstvu po veri“ (Galatima 6:10, NS). Budimo lično zainteresovani jedni za druge, kako bi uspevala ljubav u našem širom sveta raširenom bratstvu.
Kako bi odgovorio
◻ Iz kog posebnog razloga treba da budemo zainteresovani za druge?
◻ Kako možemo razvijati lično zanimanje za braću i sestre u veri?
◻ Kako mogu starešine pokazivati saosećanje?
◻ Do čega može dovesti pokazivanje ličnog interesa za nevernike?
[Slika na 20. strani]
Pavle je ostavio starešinama odličan primer pokazivanja interesa s puno ljubavi prema braći u veri.