Izlaganje svojim rečima

MOŽDA si mnogo radio na svom govoru. Možda imaš poučan materijal. Sve je logično. Možeš i da ga izneseš tečno. Ali koliko je tvoje izlaganje efikasno ako je pažnja tvojih slušalaca podeljena — ako samo tu i tamo slušaju ono što govoriš zato što im misli često odlutaju? Da li ćeš dopreti do njihovog srca ako im je teško da se koncentrišu na govor?

Šta bi mogao biti uzrok ovakvog problema? Tome mogu doprineti razni faktori. Najčešće je problem u tome što se govor ne iznosi svojim rečima. U stvari, govornik prečesto gleda u svoje beleške, ili ima previše zvaničan stil izlaganja. Međutim, ovi problemi su direktno povezani s načinom na koji je govor pripremljen.

Ako najpre napišeš svoj govor i onda probaš da ga pretvoriš u predložak, verovatno ćeš ustanoviti da je takav govor teško izneti svojim rečima. Zašto? Zato što si izabrao konkretne reči koje planiraš da upotrebiš. Čak i ako za izlaganje upotrebiš predložak, ti ćeš pokušavati da se setiš reči koje si imao u prvoj verziji. Stil onog što je napisano je zvaničniji i struktura rečenica je složenija nego u svakodnevnom govoru. To će se videti i u tvom izlaganju.

Umesto da detaljno napišeš govor, probaj sledeće: (1) izaberi temu i njene glavne aspekte koje ćeš upotrebiti prilikom razrade. Za kratak govor dovoljne su dve glavne tačke. Duži govor može imati četiri do pet tačaka. (2) Ispod svake od glavnih tačaka zabeleži važne stihove koje planiraš da koristiš u razradi te tačke; takođe zapiši svoje ilustracije i ključne argumente. (3) Razmisli kako ćeš uvesti svoj govor. Možda čak možeš ispisati nekoliko rečenica. Takođe isplaniraj zaključak.

Priprema za izlaganje je veoma važna. Ali nemoj razmatrati govor od reči do reči s namerom da ga naučiš napamet. Dok se pripremaš za slobodno izlaganje, naglasak ne treba da bude na rečima već na mislima koje ćeš izneti. Te misli treba da ponavljaš sve dok se u tvojoj glavi ne budu s lakoćom nadovezivale jedna na drugu. Ako je struktura tvog govora logički razrađena i dobro isplanirana, to ne bi trebalo da bude teško, a u tvom će izlaganju misli teći prirodno i lako.

Osmotri koristi. Jedna važna prednost izlaganja svojim rečima jeste u tome što ćeš govoriti na realističan način na koji ljudi najspremnije reaguju. Tvoje izlaganje će biti življe, a time i zanimljivije za slušaoce.

Ovaj način govorenja omogućuje ti najbolji vizuelni kontakt sa slušaocima, čime poboljšavaš svoju komunikaciju s njima. Pošto se ne oslanjaš na beleške za formulisanje svake rečenice, tvoji slušaoci će verovatno osećati da dobro poznaješ svoju temu i da iskreno veruješ u to što govoriš. Zato je takav način izlaganja pogodan za otvorenu, razgovornu prezentaciju, za srdačan govor.

Izlaganje svojim rečima daje mesta i fleksibilnosti. Materijal nije tako strogo složen da ne možeš napraviti neke izmene. Pretpostavimo da na početku dana u kome treba da izneseš govor čuješ neku važnu vest koja je direktno povezana s tvojom temom. Zar ne bi bilo lepo da se osvrneš na tu vest? Ili možda dok govoriš primetiš da je prisutno dosta školaraca. Stvarno bi bilo lepo da prilagodiš svoje ilustracije i primenu s ciljem da im pomogneš da shvate kako se taj materijal tiče i njihovog života!

Još jedna prednost izlaganja svojim rečima jeste u tome što tako stimulišeš svoj um. Kada prisutni reaguju s cenjenjem, i ti si oduševljen i onda proširuješ svoje misli ili uzimaš vremena da ponoviš neke tačke radi naglašavanja. Ako primetiš da zanimanje kod prisutnih slabi, možeš nešto uraditi da bi savladao taj problem umesto da jednostavno i dalje govoriš ljudima koji su u mislima negde drugde.

Izbegavaj zamke. Treba da budeš svestan toga da slobodno izlaganje ima i svoje zamke. Jedna od njih je sklonost da se prekorači vreme. Ako tokom govora ubaciš previše dodatnih misli, mogao bi imati problema s vremenom. To možeš rešiti tako što ćeš na svom predlošku pribeležiti koliko vremena imaš za svaki deo govora. Zatim se drži tog rasporeda.

Još jedna opasnost, posebno za iskusne govornike, jeste preveliko samopouzdanje. Pošto su navikli da govore u javnosti, nekima uopšte nije teško da na brzinu prikupe nekoliko misli i da time popune dodeljeno vreme. Ali poniznost i uvažavanje činjenice da učestvujemo u jednom programu obrazovanja u kome je sam Jehova Veličanstveni Instruktor, treba da nas motiviše da svakom zadatku pristupimo uz molitvu i da se dobro pripremamo (Isa. 30:20; Rimlj. 12:6-8).

Ono što verovatno više brine mnoge govornike koji nemaju iskustva u izlaganju svojim rečima jeste bojazan da će možda zaboraviti šta su hteli da kažu. Nemoj dozvoliti da te strah od toga spreči da preduzmeš ovaj korak napred u efikasnom govorenju. Dobro se pripremaj i moli se Jehovi da ti pomogne svojim duhom (Jov. 14:26).

Druge govornike sprečava preterana briga oko formulisanja rečenica. Istina, slobodno izlaganje možda neće imati najbolju formulaciju i gramatičku preciznost kao govor iz manuskripta, ali privlačan razgovorni stil će to i te kako nadoknaditi. Ljudi najspremnije reaguju na misli koje se iznose rečima koje mogu lako razumeti i rečenicama koje nisu komplikovane. Ako se dobro pripremiš, odgovarajući način izražavanja će doći prirodno, i to ne zato što si to upamtio već zato što si dovoljno ponavljao misli. I ako u svakodnevnim razgovorima koristiš lep govor, tako ćeš govoriti i kada si na podijumu.

Kakve beleške da koristiš. S vremenom i uz vežbanje, bićeš u stanju da svoj predložak svedeš na samo nekoliko reči za svaku tačku svog govora. Te reči, zajedno s beleškom o stihovima koje planiraš da upotrebiš, mogu da se ispišu na listiću papira koji ćeš lako moći da pogledaš. Što se tiče službe na terenu, u većini slučajeva ćeš naučiti napamet neki jednostavan predložak. Ako si za neku naknadnu posetu istražio određenu temu, možda možeš na parče papira pribeležiti neke stvari i taj papir staviti u svoju Bibliju. Ili jednostavno kao predložak to jest kao osnovu za svoju diskusiju možeš upotrebiti ’Biblijske teme za razgovor‘ ili materijal iz Raspravljanja na temelju Pisma.

Međutim, ako u nekoliko sedmica dobiješ više programskih tačaka na sastancima, a možda još i neka javna predavanja, trebaće ti detaljnije beleške. Zašto? Da bi se podsetio na materijal pre nego što budeš izneo svaku od tih tačaka. Ipak, ako se u toku svog izlaganja previše oslanjaš na beleške radi formulisanja rečenica — ako ih gledaš zbog skoro svake rečenice — izgubiće se koristi koje su karakteristične za izlaganje svojim rečima. Ako koristiš opširne beleške, označi ih tako da lako možeš pogledati samo par istaknutih reči i stihove koji sačinjavaju tvoj predložak.

Premda iskusan govornik svoj govor uglavnom treba da iznosi svojim rečima, korisno je uključiti i neke druge oblike izlaganja. U uvodu i zaključku, gde dobar kontakt sa slušaocima treba da bude propraćen snažnim, pažljivo probranim izjavama, nekoliko napamet naučenih rečenica mogu biti efikasne. Kada se koriste činjenice, cifre, citati ili stihovi, na mestu je da se takve stvari pročitaju, što zvuči upečatljivije.

Kada drugi traže neko objašnjenje. Ponekad smo pozvani da objasnimo naša verovanja a da nemamo priliku da se unapred pripremimo. To se može desiti kada neko s kim razgovaramo u službi na terenu iznese neki prigovor. Slična situacija se može pojaviti kada smo s rođacima, na radnom mestu ili u školi. Državni službenici takođe mogu tražiti objašnjenje u vezi s našim verovanjima i našim načinom života. Pismo nas podstiče: „Uvek [budite] spremni na odbranu pred svakim ko od vas traži razlog za nadu koja je u vama, ali činite to blage naravi i s dubokim poštovanjem“ (1. Petr. 3:15).

Zapazi kako su Petar i Jovan odgovorili jevrejskom Sinedrionu, kao što je zapisano u Delima apostolskim 4:19, 20. Oni su u samo dve rečenice jasno izneli svoj stav. To su uradili na način koji je odgovarao njihovim slušaocima — ukazali su da se pitanje s kojim se suočavaju apostoli odnosi i na taj sud. Kasnije je Stefan bio lažno optužen i doveden pred taj isti sud. Pročitaj njegovo snažno izlaganje svojim rečima u Delima apostolskim 7:2-53. Kako je on organizovao svoj materijal? Događaje je ispričao hronološkim redom. U odgovarajućem trenutku počeo je da ističe buntovni duh izraelske nacije. U zaključku je pokazao da je Sinedrion ispoljio taj isti duh kad je dao da se ubije Božji Sin.

Kad si pozvan da svoja verovanja objasniš svojim rečima, šta ti može pomoći da tvoji komentari budu efikasni? Oponašaj Nemiju, koji se tiho pomolio pre nego što je odgovorio na jedno pitanje koje je postavio kralj Artakserks (Nem. 2:4). Zatim brzo sastavi jedan predložak u svojim mislima. Osnovni koraci bi mogli ići ovim redosledom: (1) Izaberi jednu ili dve tačke koje treba uključiti u objašnjenje (možeš izabrati tačke iz Raspravljanja na temelju Pisma). (2) Odredi koje ćeš stihove upotrebiti da bi potkrepio te tačke. (3) Isplaniraj kako ćeš taktično početi svoje objašnjenje tako da onaj ko te pita bude spreman da te sasluša. Zatim počni da govoriš.

Kada si pod pritiskom, da li ćeš se setiti šta treba da uradiš? Isus je svojim sledbenicima rekao: „Nemojte da se brinete kako ćete ili šta ćete govoriti; jer će vam se u taj čas dati šta da govorite; jer ne govorite samo vi, nego duh vašeg Oca govori preko vas“ (Mat. 10:19, 20). To ne znači da ćeš imati čudesnu „reč mudrosti“ koja je bila data hrišćanima iz prvog veka (1. Kor. 12:8). Ali ako redovno koristiš obrazovanje koje Jehova pruža svojim slugama preko hrišćanske skupštine, sveti duh će te podsetiti na potrebne informacije kada to bude trebalo (Isa. 50:4).

Van svake sumnje, izlaganje svojim rečima može biti veoma efikasno. Ako redovno vežbaš da na takav način držiš svoje tačke u skupštini, tada ti neće biti teško da svojim rečima odgovoriš kada to bude potrebno. Nemoj se ustezati. Kada naučiš da se izražavaš svojim rečima, to će ti pomoći da tvoja služba na terenu bude delotvornija. I ako imaš prednost da držiš govore u skupštini, veća je verovatnoća da ćeš zadržati pažnju slušalaca i dirnuti ih u srce.