Naša uslovna podložnost višim vlastima
„Zato treba da se pokoravate“ (RIMLJANIMA 13:5).
1. Šta su doživljavali Jehovini svedoci pod vladavinom nacionalsocijalističke više vlasti, i da li se to događalo zato što su ’činili zlo‘?
FRANC Rajter je 7. januara 1940. bio zajedno s još pet Austrijanaca pogubljen na giljotini. Bili su to Istraživači Biblije, Jehovini svedoci, a umrli su zato što je bilo nespojivo s njihovom savešću da uzmu oružje u ruke, kako bi se borili za Hitlerovo carstvo. Rajter je bio jedan od hiljada Svedoka koji su tokom drugog svetskog rata umrli za svoju veru. Mnogi drugi proveli su više godina u koncentracionim logorima. Da li su svi oni trpeli od „mača“ nacionalsocijalističke više vlasti zato što su ’činili zlo‘? (Rimljanima 13:4). Baš suprotno! Ti hrišćani su poslušali Božju zapovest iz 13. poglavlja Rimljanima u skladu s daljnjim Pavlovim rečima, iako su trpeli pod tim vlastima.
2. Koji nužan razlog postoji da budemo pokorni višim vlastima?
2 Prema Rimljanima 13:5 apostol je napisao: „Zato se treba pokoravati ne samo zbog straha od kazne nego i radi savesti.“ Jedan valjani razlog zašto treba biti pokoran vlasti, je kako je to Pavle ranije naveo, u tome što ona nosi „mač“. Sada navodi jedan važniji razlog: savest. Mi težimo da služimo Bogu „čiste savesti“ (2. Timoteju 1:3). Biblija nam zapoveda da budemo pokorni višim vlastima, a mi to slušamo jer želimo da radimo ono što je pravo u Božjim očima (Jevrejima 5:14). Da, naša biblijski školovana savest navodi nas da slušamo vlast, i onda kad nas ne posmatra nijedan čovek. (Uporedi Propovednik 10:20.)
„Zato i poreze dajete“
3, 4. Kakav glas prati Jehovine svedoke i zašto hrišćani treba da plaćaju poreze?
3 Pre nekoliko godina u Nigeriji su radi poreza buknuli ustanci u kojima je više osoba izgubilo živote. Tada je vlada angažovala vojsku i tako su neki vojnici došli u Kraljevsku dvoranu baš u vreme održavanja sastanaka, pa su se interesovali za svrhu istog. Kad je oficir zapovednik saznao da se radi o sastanku Jehovinih svedoka na kom se proučava Biblija, zapovedio je vojnicima da napuste dvoranu, dodavši: „Jehovini svedoci ne huškaju na nepodmirenje poreza.“
4 Te Svedoke iz Nigerije prati glas da žive u skladu s Pavlovim rečima: „Zato i poreze dajete, jer su zvaničnici sluge Božje, koje su za to postavljene“ (Rimljanima 13:6). Kad je postavio pravilo: ’Vratite Cezaru Cezarovo‘, Isus je govorio o plaćanju poreza (Matej 22:21, NW). Svetovne vlasti brinu o putevima, zaštiti od strane policije, bibliotekama, sredstvima javnog prevoza, školama, pošti i o mnogo čemu drugom. I mi se često služimo tim ustanovama i uslugama, pa je onda pravilno i pošteno da to plaćamo u obliku poreza.
„Podajte svakome ono što ste mu dužni“
5. Šta znače reči: „Podajte svakome što ste mu dužni“?
5 Pavle nastavlja: „Podajte svakome što ste mu dužni: kome dakle porezu, porezu; kome danak, danak; kome strah, strah; kome čast, čast“ (Rimljanima 13:7). Reč „svakome“ uključuje sve svetovne vlasti, jer su oni Božji službenici. Tu ne postoji nikakav izuzetak. Čak ako živimo pod političkim sistemom koji nam se lično ne sviđa, mi plaćamo poreze. Ali, ako su u zemlji u kojoj živimo religiozne zajednice oslobođene plaćanja poreza, mogu to i skupštine da zatraže. Hrišćani mogu kao i svi drugi građani da se koriste svakim legalnim sredstvom da bi im se smanjio porez. Ipak, nijedan hrišćanin ne sme na nezakonit način da zaobiđe plaćanje poreza. (Uporedi Matej 5:41; 17:24-27.)
6, 7. Zašto treba da plaćamo poreze čak i onda ako se tim novcem finansira nešto što mi odbijamo, ili ako nas vlast proganja?
6 Ali, šta ako porez izgleda nepravedno zatražen ili se delom novca od poreza finansira nešto što mi odbijamo, na primer banke krvi, abortusi, ili programi koji se suprote našem neutralnom držanju? Mi i u tom slučaju plaćamo svoje poreze. Vlast snosi odgovornost za to kako upotrebljava novac dobijen putem plaćanja poreza. Mi nismo ovlašćeni da joj sudimo. Bog je „sudija zemlje“ i on će u svoje vreme pozvati vlade da mu polože račun za način na koji su upotrebljavale svoju moć (Psalam 94:2; Jeremija 25:31). A dok se to ne dogodi, plaćajmo i dalje svoje poreze.
7 Kako je u slučaju ako nas vlast proganja? Mi ipak plaćamo poreze za svakodnevne usluge koje obavlja i za nas. O Jehovinim svedocima koji su bili proganjani u jednoj afričkoj zemlji, pisalo je u jednim američkim novinama: „Mogu da se označe kao primerni građani. Oni redovno plaćaju svoje poreze, neguju bolesne, bore se protiv nepismenosti“ (San Francisco Examiner). Da, ti progonjeni Svedoci plaćali su poreze.
„Strah“ i „čast“
8. Šta je „strah“ koji dugujemo vlastima?
8 „Strah“ spomenut u Rimljanima 13:7 nije kukavičluk nego poštovanje pred svetovnim vlastima, to je strah da se ne prestupaju njihovi zakoni. To se poštovanje iskazuje radi dotičnog položaja, a ne uvek i radi osobe koja zauzima taj položaj. U Bibliji se proročanski govori o rimskom caru Tiberiju, koji je označen kao ’nitkov‘ (Danijel 11:21). Ali, on je bio car, a hrišćanin mu je kao takvom dugovao strah i čast.
9. Koje su neke od mogućnosti iskazivanja poštovanja ljudskim vlastima?
9 Što se tiče časti mi se držimo Isusove zapovesti da nikoga ne oslovljavamo religioznim titulama (Matej 23:8-10). Ali, kad se radi o višim vlastima, za potrebe oslovljavanja rado koristimo svaku titulu koja je možda potrebna za iskazivanje poštovanja. Kad je Pavle razgovarao s rimskim namesnikom oslovio ga je sa „vaša ekscelencijo“ (Dela 26:25). Danijel se obratio Nabukadnezaru s „gospodaru“ (Danijel 4:19). Hrišćani mogu danas da se služe izrazima kao što su „vaše gospodstvo“ ili „vaše veličanstvo“. Mogu ustati kad sudija ulazi u sudsku dvoranu ili se iz poštovanja pokloniti pred nekim vladarem, ako je to običaj.
Relativna podložnost
10. Kako je Isus pokazao da su zahtevima ljudskih vlasti u odnosu na hrišćane, postavljene granice?
10 Ako su Jehovini svedoci podložni ljudskim vlastima, zašto su onda Franc Rajter i toliki mnogi morali tako da trpe? Zato što je naša podložnost relativna (uslovna), a vlast nije uvek spremna da prizna da Biblija postavlja granice njenim zahtevima. Ako vlast traži nešto što se protivi hrišćanski školovanoj savesti, ona prekoračuje od Boga joj postavljene granice. Na to je ukazao Isus rečima: „Vratite, dakle, Cezaru Cezarovo, a Bogu Božje“ (Matej 22:21, NW). Ako cezar traži nešto što pripada Bogu, mi moramo da shvatimo da Božji zahtev ima prednost.
11. Koje se načelo nadaleko priznaje, a koje dokazuje da su zahtevima čovečije vlasti postavljene granice?
11 Da li je takvo stanovište prevratničko ili neiskreno? Nikako ne. Ono u stvarnosti predstavlja proširenje načela prihvaćenog od većine kulturnih naroda. U 15. veku bio je Peter fon Hagenbah predan sudu, jer je širio strahovladu. Kad se u odbrani izgovarao da je samo izvršavao zapovesti svog gospodara, vojvode od Burgunda, bio je odbijen. Otada se uvek iznova naglašavalo da neko nije odgovoran za nedela ako ih je počinio na zahtev vlasti — najpoznatiji je slučaj nacističkih ratnih zločinaca pred Međunarodnim vojnim sudom u Nirnbergu. Ali, taj zahtev je obično bio odbačen. U osudi međunarodnog vojnog suda stajalo je: „Pojedinci imaju međunarodne obaveze koje nadilaze obavezu nacionalne poslušnosti nametnute od dotične države.“
12. Koji su neki od biblijskih primera Božjih slugu, koji su odbili da odgovore na nerazumne zahteve vlasti?
12 Božje sluge su oduvek priznavale da su podložnosti koju u skladu sa svojom savešću duguju višim vlastima, postavljene granice. U vreme Mojsijevog rođenja u Egiptu, faraon je zapovedio dvema hebrejskim babicama da ubiju sve novorođene hebrejske dečake. Ali, babice su ostavljale bebe na životu. Da li su postupale neispravno, time što nisu poslušale faraona? Ne, one su sledile glas od Boga im date savesti, a Bog ih je radi toga nagradio (Izlazak 1:15-20). Kad su se Izraelci nalazili u vavilonskom zarobljeništvu, zapovedio je Nabukadnezar svojim službenicima, među kojima su bili takođe Šadrak, Mešak i Abed-Nego, da se poklone kipu koji je naredio da se postavi u dolini Duri. Tri Hebreja su odbila da to učine. Da li su neispravno postupili? Ne, jer slediti kraljevu zapovest značilo bi biti neposlušan Božjem zakonu (Izlazak 20:4, 5; Danijel 3:1-18).
’Slušati Boga, Vladara‘
13. Koji su primer dali rani hrišćani s obzirom na relativnu podložnost višim vlastima?
13 Slično se dogodilo kad je jevrejska vlast zabranila Petru i Jovanu da propovedaju o Isusu. Apostoli su odgovorili: „Prosudite sami: ’Da li je u Božjim očima pravedno pre vas slušati nego Boga‘“ (Dela 4:19, NW; 5:29). Oni nisu mogli da ćute. U časopisu The Christian Century je ukazano na to koje su stanovište na osnovu svoje savesti zauzimali rani hrišćani: „Prvi hrišćani nisu služili vojsku. Roland Beinton piše kako od svršetka novozavetnog doba pa sve do dekade od 170-180 posle Hrista, baš ništa ne navodi na zaključak da su hrišćani služili vojsku (Christian Attitudes Toward War and Peace [Abingdon, 1960], str. 67, 68)... Svift kaže kako je za Justina mučenika bilo samo po sebi razumljivo da su hrišćani stajali daleko od nasilja.“
14, 15. Koja su neka od biblijskih načela koja su upravljala relativnom podložnošću ranih hrišćana ljudskim vlastima?
14 Zašto hrišćani ranog doba nisu služili kao vojnici? Nesumnjivo se svaki od njih potanko bavio Božjim zapovestima i njegovom Rečju i tako je na osnovu biblijski školovane savesti doneo vlastitu odluku. Oni su se držali neutralno i ’nisu bili deo sveta‘; njihova im je neutralnost branila da učestvuju u svetovnim sukobima (Jovan 17:16; 18:36). Osim toga, oni su pripadali Bogu (2. Timoteju 2:19). Položiti život za državu značilo bi da su Cezaru dali ono što pripada Bogu. Dalje, oni su bili deo ljubavlju povezanog međunarodnog bratstva (Jovan 13:34, 35; Kološanima 3:14; 1. Petrova 4:8; 5:9). Oni nisu mogli mirne savesti da uzmu oružje u ruke, imajući u vidu mogućnost da ubiju suhrišćane.
15 Hrišćani nisu takođe mogli učestvovati u religioznom činu obožavanja, kao što je bilo obožavanje cara. A to je imalo za posledicu da su ih smatrali „čudnim i opasnim ljudima, pa je ostalo stanovništvo gledalo na njih s nepoverenjem“ (W. A. Smart, Still the Bible Speaks). Iako je Pavle pisao da hrišćani treba da odaju strah onome kome pripada strah, ipak nisu zaboravili na još značajniji strah, na poštovanje Jehove (Rimljanima 13:7; Psalam 86:11). Sam Isus je rekao: „I ne bojte se onih koji ubijaju telo, ali ne mogu ubiti dušu; nego se radije bojte onoga koji može i dušu i telo uništiti u Geheni“ (Matej 10:28, NW).
16. (a) Na kojim područjima moraju hrišćani savesno da odvagnu svoju pokornost višim vlastima? (b) Šta pokazuje iskustvo u uokvirenom tekstu?
16 Kao hrišćani, mi smo danas suočeni sa sličnim izazovima. Mi ne možemo učestvovati u bilo kom obliku novovremenog idolopoklonstva, bez obzira radilo se o gestama pomoću kojih se obožavaju slike ili simboli, ili pak o pripisivanju spasenja nekoj osobi ili organizaciji (1. Korinćanima 10:14; 1. Jovanova 5:21). Isto kao hrišćani ranog doba ni mi ne možemo činiti kompromise obzirom na našu hrišćansku neutralnost. (Uporedi 2. Korinćanima 10:4.)
„Blago i s poštovanjem“
17. Šta je Petar pisao onima koji su trpeli za volju savesti?
17 Apostol Petar je napisao u vezi našeg stanovišta usklađenog sa savešću: „Jer je to milost podnositi žalosti radi savesti pred Bogom, trpeći na pravdi“ (1. Petrova 2:19). Da, Bogu je ugodno ako hrišćanin istraje uprkos progonstvu, a on uživa dodatnu korist, jer se time jača i pročišćava njegova vera (Jakov 1:2-4; 1. Petrova 1:6, 7; 5:8-10). Petar je takođe napisao: „Štoviše, blago vama ako biste i trpjeli zbog pravednosti! ’Nemojte se od njihove prijetnje ni zastrašiti ni zbuniti!‘ Naprotiv, štujte u svojim srcima Krista kao Gospodina, uvijek spremni na odgovor svakomu ko vam zatraži razlog nade koja je u vama. Ali neka to bude blago i s poštovanjem“ (1. Petrova 3:14, 15, 16a, St). Zaista koristan savet!
18, 19. Kako može duboko poštovanje i razboritost biti od pomoći, kada vlast ograniči našu slobodu obožavanja?
18 Ako usledi progonstvo zato što je vlast krivo shvatila hrišćansko stanovište ili zato što su religiozne vođe takozvanog hrišćanstva vlastima krivo prikazali Jehovine svedoke, mogao bi ispravak pred vlastima imati za posledicu da taj pritisak popusti. Hrišćanin pokazuje blagost i duboko poštovanje, on se ne bori doslovno protiv svojih progonilaca. Ipak, za odbranu svoje vere, koristi se svim pravnim sredstvima koja mu stoje na raspolaganju, a zatim prepušta tu stvar Jehovi (Filipljanima 1:7; Kološanima 4:5, 6).
19 Duboko poštovanje navodi hrišćanina da u poslušnosti vlastima ide do granice koja dopušta da ne povredi svoju savest. Kad su na primer zabranjeni skupštinski sastanci, hrišćani traže manje upadljivu priliku da se i nadalje prehranjuju s Jehovinog stola. Najviša vlast, Jehova Bog poručuje preko Pavla: „Pazimo jedni na druge da se podstičemo na ljubav i dobra dela, i ne ostavljajmo svoje sastanke, kao što neki imaju običaj“ (Hebrejima 10:24, 25, NW). Sastanci mogu da se održavaju na neupadljiv način. Čak ako je samo nekolicina prisutnih, možemo biti sigurni da Bog blagosilja takve pripreme (Uporedi Matej 18:20.).
20. Kako mogu hrišćani da postupaju, ako je zabranjeno javno propovedanje dobre vesti?
20 Neke više vlasti takođe su zabranile javno propovedanje dobre vesti. Ali, hrišćani koji žive pod tim vladavinama znaju da je najviša vlast rekla preko Isusa: „Najpre se mora u svim narodima propovedati dobra vest“ (Matej 13:10, NW). Zato oni slušaju tu najvišu vlast po svaku cenu. Apostoli su, ako je to bilo moguće, propovedali javno od kuće do kuće. Ali, ima i drugih mogućnosti da se dostignu ljudi, na primer putem neformalnog svedočenja (Jovan 4:7-15; Dela 5:42; 20:20). Vlast često ne preduzima nešto protiv dela propovedanja ako se koristi samo Biblija — što svim Svedocima predstavlja potrebu da se dobro osposobe za vođenje razgovora na temelju Pisma. (Uporedi Dela 17:2, 17.) Ako su hrabri, ali puni poštovanja, hrišćani mogu često da pronađu mogućnost da slušaju Jehovu, ne izazivajući gnev viših vlasti (Titu 3:1, 2).
21. Za šta se hrišćani moraju odlučiti, ako ih cezar nemilosrdno proganja?
21 Ali, vlasti ponekad nemilosrdno proganjaju hrišćane. Pod takvim okolnostima možemo da sačuvamo čistu savest samo ako radimo ono što je pravo. Mladi Franc Rajter je stajao pred izborom da napusti svoju veru ili da umre. Pošto nije mogao da prestane da obožava Boga i služi mu, hrabro je krenuo u smrt. U noći pre svoje smrti, Franc je napisao svojoj majci: „Osuđen sam na smrt... i sutra rano ujutro biće izvršena osuda. Primio sam snagu od Boga, kako se to uduvek događalo svakom pravom hrišćaninu u prošlosti... Ako budete svi ostali postojani do smrti, moći ćemo se prilikom uskrsenja ponovo videti.“
22. Koju nadu imamo i kako da se do tada ponašamo?
22 Jednog dana će čitavo čovečanstvo biti podložno samo jednom jedinom zakonu: Jehovinom zakonu. A do tada moramo dobre savesti da uvažavamo Božju uredbu i da se relativno pokoravamo višim vlastima, slušajući istovremeno u svim stvarima Jehovu, našeg Suverenog gospodara (Filipljanima 4:5-7).
Možeš li da se prisetiš?
◻ U čemu se sastoji važan razlog da se pokoravamo višim vlastima?
◻ Zašto ne smemo da oklevamo s plaćanjem poreza koje utvrđuje cezar?
◻ Koju vrstu časti treba da iskazujemo vlastima?
◻ Zašto je naša pokornost Cezaru samo relativna?
◻ Kako treba da reagujemo ako budemo progonjeni zato što cezar traži ono što pripada Bogu?
[Okvir na 78. strani]
Poštovanje, a ne obožavanje
Jednog je jutra Tera, mlada Svedokinja Jehove iz Kanade, primetila kako učitelj napušta za nekoliko minuta razred s jednom od njenih školskih drugarica. Ubrzo posle toga učitelj je tiho pozvao Teru da pođe s njim u rektorat.
Kad su došli u rektorat Tera je ugledala na rektorovom pisaćem stolu rasprostrtu kanadsku zastavu. Učitelj je zatražio da ona pljune na zastavu! Mislio je da s obzirom na to da ona ne peva nacionalnu himnu i ne pozdravlja zastavu, nema razloga da ne pljune na nju. Tera je odbila da to učini, objasnivši da Jehovini svedoci, doduše, ne obožavaju zastavu, ali je ipak poštuju.
Kad se vratio u razred, učitelj je ispričao kako je upravo učinio jedan test. Sa dve učenice je, sa svakom odvojeno, otišao u rektorat i od njih zatražio da pljunu na zastavu. Iako je prva učenica učestvovala u patriotskim ceremonijama, pljunula je na zastavu kad je bila pozvana da to učini. Za razliku od nje Tera, doduše, ne peva nacionalnu himnu, niti pozdravlja zastavu, ali je odbila da obeščasti zastavu. Učitelj je rekao da je Tera ta koja je iskazala dostojno poštovanje zastavi. (1990. Yearbook of Jehovah’s Witnesses [Godišnjak Jehovinih svedoka].)
[Izvori slika na 74. strani]
French Embassy Press & Information Division
USSR Mission to the UN