Pitanja čitalaca

U 1. Petrovoj 4:3 čitamo da su neki hrišćani nekada učestvovali u „nezakonitim idolopoklonstvima“. Zar nije tačno da je pred Bogom svako idolopoklonstvo nezakonito, da ga on osuđuje i zabranjuje?

Da, prema Božjem gledištu svako idolopoklonstvo je nezakonito. Oni koji žele njegovu naklonost ne smeju vršiti idolopoklonstvo (1. Korinćanima 5:11; Otkrivenje 21:8).

Međutim, izgleda da je apostol Petar ukazivao na idolopoklonstvo na drugačiji način. Kao prvo, među mnogim drevnim narodima idolopoklonstvo je bilo uobičajeno i nije imalo zakonska ograničenja od strane vlasti. To jest, zakon neke zemlje nije zabranjivao takvo idolopoklonstvo. Neke vrste idolopoklonstva su čak bile deo nacionalne ili vladine politike. U tom smislu su neki učestvovali u ’idolopoklonstvima bez zakonskog ograničenja‘ pre nego što su postali hrišćani (New World Translation, izdanje iz 1950). Primera radi, možemo zapaziti da je vavilonski kralj Navuhodonosor postavio jedan zlatan idolski lik, ali Jehovine sluge Sedrah, Misah i Avdenago su odbile da ga obožavaju (Danilo 3:1-12).

Gledano iz drugog ugla, mnogi idolopoklonički običaji podrazumevali su postupke koji se grubo kose sa svim prirodnim zakonima ili moralnim osećajem koji potiče od urođene savesti (Rimljanima 2:14, 15). Apostol Pavle je pisao o ponižavajućim običajima koji su bili ’protivprirodni‘ i ’sramni‘, a često su bili sastavni deo religioznih obreda (Rimljanima 1:26, 27). Muškarci i žene koji su učestvovali u nezakonitom idolopoklonstvu nisu poštovali ograničenja koja nameću zakoni ljudske prirode. Sigurno je bilo na mestu da oni koji su postali hrišćani napuste takve iskvarene običaje.

Osim ovoga što je navedeno, Jehova Bog je osuđivao idolopoklonstva koja su bila uobičajena među nejevrejima. Zato su bila protivzakonitaa (Kološanima 3:5-7).

[Fusnota]