Društvene zabave — uživaj koristi, izbegavaj zamke

„Jedina radost koju čovek može imati je da se najede i napije, i da mu duša uživa u zadovoljstvu usred rada njegova“ (PROPOVEDNIK 2:24).

1. Na koje načine Božje vođstvo pomaže njegovom narodu s obzirom na zabavu?

JEHOVINO vođstvo donosi njegovim slugama mnoge koristi. To možemo videti na području zabave. Njegova uputstva pomažu hrišćanima da izbegavaju krajnosti na oba kraja spektra. Neki religionisti, koji insistiraju na strogosti u odevanju i ponašanju, gotovo sva zadovoljstva smatraju grešnim. S druge strane, većina ljudi teži za zadovoljstvima čak i ako se ona protive Jehovinim zakonima i načelima (Rimljanima 1:24-27; 13:13, 14; Efescima 4:17-19).

2. Šta je pružilo rani dokaz o Božjem gledištu na zabavu?

² Kako je, međutim, s Božjim narodom? Mnogi koji počinju proučavati Bibliju iznenađeni su kad saznaju da je Bog u stvari stvorio ljude sa sposobnošću da se raduju životu. On je našim praroditeljima dao posao — ali ne deprimirajuće mučenje koje obeležava život većine nesavršenih ljudi (Postanje 1:28-30). Pomisli na brojne korisne načine na koje svi koji žive u zemaljskom raju mogu pronaći zadovoljstvo. Zamisli njihovu radost u posmatranju divljih životinja koje neće predstavljati opasnost i raznolikosti domaćih životinja koje mogu biti deo svakodnevnog života! A kakve će samo obroke imati od ’svakojakog drveta lepog za gledanje i dobrog za jelo‘ (Postanje 2:9; Propovednik 2:24).

3-5. (a) Kojoj svrsi treba služiti zabava? (b) Zašto možemo biti sigurni da Bog nije odvraćao Izraelce od uživanja?

³ U stvari, te aktivnosti mogu se smatrati zabavom, a njihova svrha u Raju biće ista kao i danas: da osveže i obnove nečiju vitalnost za daljnje produktivne aktivnosti (rad). Kad zabava ispunjava tu svrhu, ona je korisna. Znači li to da pravi obožavaoci mogu u svom životu napraviti mesta za zabavu iako još uvek ne žive u Raju? Da. Insight on the Scriptures (Uvid u Pisma) kaže sledeće o zabavi među Jehovinim drevnim narodom:

⁴ „Zabava i razonoda Izraelaca nisu istaknuto prikazane u biblijskom zapisu. Međutim, to pokazuje da se na njih može gledati kao na nešto i ispravno i poželjno kad je u skladu sa religioznim načelima te nacije. Osnovni oblici rekreacije bili su sviranje muzičkih instrumenata, pevanje, ples, razgovori, kao i neke igre. Postavljanje zagonetki i teških pitanja veoma se cenilo (Su 14:12)“ (Tom 1, strana 102).

⁵ Kad se David vratio s pobedom, jevrejske žene su koristile laute i daire dok su slavile (hebrejski sacháq; 1. Samuelova 18:6, 7). Hebrejska reč u osnovi znači „smeh“, a neki prevodi govore o ’ženama koje se vesele‘ (Byington, Rotherham, The New English Bible). Dok se prenosio Kovčeg, „David i sav dom Izraelov udarahu pred Gospodom uz razne instrumente od drveta kedrova, u harfe, psaltire, bubnje, daire, svirale i cimbale“. Mikala, Davidova žena, imala je neuravnoteženo gledište, jer je prigovorila Davidu što je učestvovao u zabavnim aktivnostima (2. Samuelova 6:5, 14-20). Bog je predskazao da će povratnički izgnanici iz Vavilona učestvovati u sličnim radosnim aktivnostima (Jeremija 30:18, 19; 31:4; uporedi Psalam 126:2).

6. Kako nam Hrišćanska grčka pisma pomažu u našem gledištu o zabavi?

⁶ I mi treba da nastojimo da budemo uravnoteženi u vezi zabave. Na primer, uviđamo li da Isus nije bio asketa? On je odvojio vreme za osvežavajuće obroke, kao što je ’velika gozba‘ koju je pripremio Levije. A kad su ga pojedinci koji sebe smatraju pravičnima kritikovali što jede i pije, Isus je odbacio njihova gledišta i puteve (Luka 5:29-31; 7:33-36). Priseti se takođe da je prisustvovao jednoj svadbi i da je doprinosio svečanostima (Jovan 2:1-10). Isusov polubrat Juda spominje da su hrišćani imali ’gozbe ljubavi‘, očito obroke na kojima su potrebiti pojedinci mogli uživati u hrani i prijatnom, opuštenom druženju (Juda 12, NW).

Društvena zabava u svoje vreme i na svom mestu

7. Kako Božja reč podstiče na ravnotežu u vezi zabave?

⁷ Propovednik 10:19 povoljno govori o ’gozbama radi veselja i vinu koje razveseli život‘. To ne zvuči kao da je zabava bezuslovno pogrešna ili loša, zar ne? Ipak, ista knjiga kaže: „Sve svoje vreme ima... vreme plača i vreme smeha; vreme kad se kuka i vreme kad se igra“ (Propovednik 3:1, 4). Da, iako ne osuđuje prikladnu zabavu, Biblija nam pruža upozorenja. Ona uključuju savet da društvenu zabavu zadržimo na njenom mestu što se tiče vremena i količine. Ona nas takođe upozorava na zamke koje se često javljaju kod velikih društvenih zabava (2. Timoteju 3:4).

8, 9. Zašto vreme u kome živimo i naš zadatak koji nam je dao Bog treba da utiču na zabavu?

⁸ Zapazili smo da su Jevreji koji su se vraćali iz Vavilona — koji su imali da urade dosta teškog posla — učestvovali u radosnom opuštanju. Ipak, Jeremija je ranije rekao da ’neće sedeti u veću podsmevača niti se s njima veseliti‘ (Jeremija 15:17). On je bio božanski određen da prenosi poruku predstojeće kazne, pa zato za njega nije bilo vreme da se veseli.

⁹ Hrišćani su danas određeni da objavljuju Božju poruku nade kao i da oglašavaju njegove presude protiv Sataninog zlog sistema (Isaija 61:1-3; Dela apostola 17:30, 31). Zato treba biti očigledno da ne smemo dozvoliti da zabava zauzme istaknuto mesto u našem životu. Tu misao možemo prikazati malom količinom soli ili nekog posebnog začina koji popravlja ukus hrane. Hoćeš li staviti začin u tako velikoj količini da čak nadjača ukus hrane? Svakako da nećeš. U skladu sa Isusovim rečima iz Jovana 4:34 i Mateja 6:33, naša osnovna briga — naša sama hrana — treba da bude vršenje Božje volje. Tako rekreacija postaje kao začin. Ona treba da osveži i popravi, ne da iscrpi ili savlada.

10. Zašto svi treba da preispitamo vreme koje trošimo na zabavu?

¹⁰ Ali, zastani i razmisli: Zar većina ljudi ne kaže da su vreme i pažnja koju poklanjaju zabavi umereni? Kad bi smatrali drugačije, načinili bi ispravku. Zar to ne nameće da bi svi mi trebali da zastanemo i ozbiljno, iskreno, analiziramo koje mesto zabava zaista zauzima u našem životu? Nije li neprimetno zauzela dosta značajno mesto? Na primer, uključujemo li automatski televizor kad god se vratimo kući? Da li smo stvorili naviku da svake sedmice rezervišemo veliki deo vremena za zabavu, kao što je svaki petak ili subota uveče? Da li bismo bili razočarani kad bismo u to vreme ostali kod kuće i ne bismo pošli na planiranu rekreaciju? Dva dodatna pitanja: Da li u danu nakon nekog skupa ustanovimo kako smo ostali predugo ili smo putovali tako daleko da smo iscrpljeni, možda previše izmoreni da učestvujemo u hrišćanskoj službi ili da dobro obavimo svoj posao kod poslodavca? Ako naša zabava povremeno, ili često, ima takav učinak, da li je to zaista ispravna i uravnotežena zabava? (Uporedi Poslovice 26:17-19.)

11. Zašto je prikladno ispitati prirodu naše zabave?

¹¹ Takođe bi bilo dobro da preispitamo i prirodu svoje zabave. To što smo Božje sluge ne jemči da je naša zabava umesna. Zapazi šta je apostol Petar pisao pomazanim hrišćanima: „Dosta što smo prošlo vreme života proveli ispunjujući volju paganaca, hodeći u razvratu, za žudnjama, u pijanstvu, u prekomernom jedenju i pijenju i u poganom idolopoklonstvu“ (1. Petrova 4:3). On nije pretio prstom, da tako kažemo, optužujući svoju braću za oponašanje onoga što su činili oni u svetu. Ipak, za hrišćane je presudna budnost (tada i sada) zato što neko može lako postati žrtva štetne zabave (1. Petrova 1:2; 2:1; 4:7; 2. Petrova 2:13).

Budi budan s obzirom na zamke

12. Koju vrstu zamke ističe Prva Petrova 4:3?

¹² S obzirom na koju vrstu zamke treba da budemo budni? Pa, Petar je spomenuo ’pijanstvo, prekomerno jedenje i pijenje‘. Jedan nemački komentator je objasnio da su se upotrebljene grčke reči „u prvom redu odnosile na zajedničko pijenje na gozbi“. Jedan švajcarski profesor je pisao da su ti postupci u to vreme bili uobičajeni: „Opis se mora odnositi na organizovane skupove ili čak redovne grupe u kojima su vršene opisane sramne aktivnosti.“

13. Kako upotreba alkohola na skupovima može biti zamka? (Isaija 5:11, 12).

¹³ Alkoholna pića na velikim društvenim skupovima predstavljala su zamku za mnoge. Biblija ne zabranjuje umerenu upotrebu takvih pića. Kao dokaz toga, Isus je načinio vino na svadbenoj gozbi u Kani. Tamo sigurno nije bilo opijanja, jer bi se Isus držao Božjeg saveta da izbegava da bude među teškim pijanicama (Poslovice 23:20, 21). Ali zapazi sledeći detalj: Upravitelj gozbe je rekao da se na drugim gozbama najpre poslužuje dobro vino, „a kad se ljudi ponapiju, [onda se služi] slabije“ vino (Ivan 2:10, St). Tako je bilo uobičajeno da se Jevreji opijaju na svadbama na kojima je za sve bilo dosta vina.

14. Na koje se načine hrišćanski domaćin može suočavati sa zamkom koju mogu predstavljati alkoholna pića?

¹⁴ U skladu s time, neki hrišćanski domaćini su odlučili da pripreme vino, pivo i druga alkoholna pića samo ako lično mogu nadgledati šta se poslužuje njihovim gostima ili šta oni uzimaju. Ako je grupa veća nego što domaćin može direktno nadgledati, kao što su spomenute jevrejske svadbe, alkohol u velikoj količini može biti opasna zamka. Možda je prisutna neka osoba koja se borila i savladala problem opijanja. Možeš razumeti da je slobodan, nekontrolisan pristup alkoholu može iskušati da se opije i svima pokvari druženje. Jedan nadglednik i otac iz Nemačke rekao je da njegova porodica izvlači korist iz prijatnog druženja na zajedničkim skupovima sa suvernicima. Ipak, dodao je, mogućnost da dođe do problema očigledno je veća kad je pivo lako dostupno.

15. Kako se može postići ispravno vođenje društvenih skupova?

¹⁵ Svadba u Kani imala je ’upravitelja gozbe‘ (Jovan 2:8, NW). To ne znači da porodica koja poziva grupu ljudi na obrok ili druženje treba da postavi upravitelja. Suprug će biti odgovoran za nadgledanje tog događaja. Ali, bilo da se grupa sastoji samo od dve porodice ili je nešto veća, treba biti jasno da je neko odgovoran za ono što se događa. Mnogi roditelji to proveravaju kad se njihov sin ili kćer pozivaju na društvenu zabavu. Oni stupaju u vezu s domaćinom da pitaju ko će nadgledati celi skup, uključujući to da bude prisutan do kraja. Hrišćanski roditelji su čak prilagodili svoj raspored da budu prisutni kako bi i stariji i mlađi mogli uživati u međusobnom druženju.

16. Šta je prikladno uzeti u obzir kod veličine skupa?

¹⁶ Podružnica Društva Kula stražara iz Kanade piše: „Nekolicina starešina je razumela da savet o ograničenju veličine društvenih skupova znači da veliki skupovi na svadbenim prijemima predstavljaju kršenje tog saveta. Oni su zaključili da, ako smo savetovani da naša zajednička okupljanja ostanu na malim grupama koje se mogu nadgledati, bilo bi pogrešno pozivati 200 ili 300 ljudi na svadbeni prijem.“a Umesto prenaglašavanja proizvoljne veličine, prvenstvenu pažnju treba pokloniti ispravnom nadgledanju, bez obzira na broj prisutnih. Količina vina koju je osigurao Isus ukazuje da je na svadbi u Kani bila prisutna prilično velika grupa, ali je očigledno bila odgovarajuće nadgledana. Kod drugih gozbi u to vreme to nije bio slučaj; možda je njihova veličina bila činilac koji je vodio do manjkavog nadgledanja. Veći skup, veći izazov, jer je slabijima, onima koji su skloni izgredima, lakše da se dokažu. Na skupovima koji se ne nadgledaju oni mogu unapređivati sumnjive aktivnosti (1. Korinćanima 10:6-8).

17. Kako se može pokazati hrišćanska ravnoteža kad se planira neki skup?

¹⁷ Uzorno nadgledanje zajedničkog skupa uključuje njegovo planiranje i pripremu. To ne zahteva izmišljanje neke privlačne teme koja bi to okupljanje učinila jedinstvenim ili nezaboravnim ali čime bi se oponašale svetovne zabave, kao što su kostimirane zabave ili maskenbali. Možeš li zamisliti verne Izraelce koji u Obećanoj zemlji planiraju zabavu na kojoj će svi biti odeveni kao pagani iz Egipta ili druge zemlje? Da li bi oni planirali čulno plesanje ili divlju muziku koja je možda popularna među paganima? Kod planine Sinaj oni su upali u zamku muzike i igre koja je preovladavala u to vreme i koja je bila popularna u Egiptu. Znamo kako su Bog i njegov zreli sluga Mojsije gledali na tu zabavu (Izlazak 32:5, 6, 17-19). Dakle, domaćin ili nadglednik nekog zajedničkog skupa treba uzeti u obzir hoće li biti ikakvog pevanja ili plesanja; a ako hoće, on treba osigurati da je u skladu s hrišćanskim načelima (2. Korinćanima 6:3).

18, 19. Koji uvid možemo steći iz toga što je Isus bio pozvan na svadbu, i kako to možemo primeniti?

¹⁸ Konačno, sećamo se da „Isus i učenici njegovi behu pozvani na svadbu“ (Jovan 2:2). Istina, pojedini hrišćanin ili porodica može jednostavno posetiti druge zbog prijatnog, izgrađujućeg druženja. Ali što se tiče planiranih zajedničkih događaja, iskustvo pokazuje da se problemi mogu sprečiti ako se unapred odredi ko će biti prisutan. Važnost toga je naglasio jedan starešina iz Tenesija, SAD, koji je odgojio sinove i kćeri koji su u punovremenoj službi. Pre nego što bi on ili njegova žena prihvatili poziv, ili dali deci dozvolu da budu prisutni, on je stupio u vezu s domaćinom da se uveri da li su gosti unapred određeni. Njegova porodica bila je zaštićena od zamki koje su snašle neke na skupovima otvorenim za sve, bilo za obrok, piknik ili rekreaciju, kao što je neka igra loptom.

¹⁹ Isus je odvraćao od pozivanja na okupljanje samo rođaka, starih prijatelja ili onih sličnog uzrasta ili ekonomskog stanja (Luka 14:12-14; uporedi Job 31:16-19; Dela apostola 20:7-9). Ako pažljivo izabereš koga ćeš pozvati, lakše je uključiti hrišćane različite starosti i okolnosti (Rimljanima 12:13; Jevrejima 13:2). Nekolicina njih mogu biti duhovno slabi ili novi koji mogu izvući korist iz druženja sa zrelim hrišćanima (Poslovice 27:17).

Zabava na svom mestu

20, 21. Zašto zabava može imati odgovarajuće mesto u našem životu?

²⁰ Odgovarajuće je da kao bogobojazne osobe budemo zainteresovani za svoju zabavu, da vodimo računa da je ona ispravna i da smo uravnoteženi u količini vremena koje koristimo za nju (Efescima 2:1-4; 5:15-20). Nadahnuti pisac Propovednika imao je sledeće stanovište: „Ja sam dakle hvalio radost; jer nema za čoveka zadovoljstva pod suncem nego da se najede i napije i da se raduje; to je ono što ima da ga prati pored truda njegova, u danima života pod suncem koje mu je Bog dodelio“ (Propovednik 8:15). Takva uravnotežena zadovoljstva mogu osvežiti telo i pomoći da se ublaže problemi i frustracije uobičajene za današnji sistem.

²¹ Da to prikažemo: jedna austrijska pionirka pisala je staroj prijateljici: „Nedavno smo imali zaista divan izlet. Oko 50 nas je pošlo na malo jezero blizu Ferlaka. Brat B—— je vodio kolonu svojim kombijem, noseći tri roštilja, stolice na sklapanje, stolove, čak i sto za stoni tenis. Bilo nam je jako lepo. Jedna sestra je imala harmoniku, tako da je bilo dosta pesama Kraljevstva. Braća, stara i mlada, uživala su u druženju.“ Imala je srdačne uspomene na dobro nadgledavanu rekreaciju koja je bila bez zamki kao što su opijanje ili raspušteno ponašanje (Jakov 3:17, 18).

22. Dok uživamo u zajedničkom skupu, koje upozorenje svi treba da zadržimo na prvom mestu u svojim mislima?

²² Pavle nas je podstakao da budemo pažljivi kako ne bismo podlegli željama nesavršenog tela, tako da čak ni ne pravimo planove koji nas izlažu iskušenjima (Rimljanima 13:11-14). To uključuje planove u vezi zajedničkog druženja. Kad na tom području primenjujemo njegov savet, moći ćemo izbegavati situacije koje su neke dovele do duhovnog brodoloma (Luka 21:34-36; 1. Timoteju 1:19). Umesto toga, mudro ćemo izabrati zdravu rekreaciju koja će nam pomoći da održimo svoj odnos s Bogom. Tako ćemo izvući korist iz zajedničkog druženja koje se može smatrati jednim od Božjih dobrih darova (Propovednik 5:18).

[Fusnota]

Šta smo saznali?

◻ Koji uravnotežen stav nalazimo u Bibliji u vezi uživanja u društvenoj zabavi?

◻ Zašto treba uzeti u obzir aspekt vremena i prirode zabave?

◻ Koje su neke stvari koje hrišćanski domaćin može učiniti kako bi pazio na zamke?

◻ Ako je ispravna i uravnotežena, šta zabava može postići za hrišćane?

[Slika na 18. strani]

Domaćin ili upravitelj skupa odgovoran je da osigura da gosti ne upadnu u zamke