’Božja nezaslužena dobrota se izražava na razne načine‘

Apostol Petar zapaža da su hrišćani „ražalošćeni raznim kušnjama“ (1. Petrova 1:6). Malo dalje, on u svom nadahnutom pismu kaže da se ’Božja nezaslužena dobrota izražava na razne načine‘ (1. Petrova 4:10). U izrazu „na razne načine“ nalazi se jedan oblik iste grčke reči. Komentarišući o ovom izrazu, jedan izučavalac Biblije zapaža: „Ovde se krije jedna izvanredna misao... Pošto uz Božju milost [to jest, nezasluženu dobrotu] stoji pridev pikilos, to znači da ne postoji takoreći nijedna boja, to jest nijedna situacija u kojoj bi se čovek mogao naći a koju Božja milost ne može obuhvatiti.“ On još kaže: „Ne postoji nijedan splet okolnosti niti bilo kakva kriza, hitna situacija ili potreba u kojoj Božja milost ne bi mogla naći put, u kojoj ona ne bi mogla trijumfovati i koju ne bi mogla savladati. Ne postoji ništa u životu s čim se Božja milost ne može suočiti. Ova živopisna reč, pikilos, usmerava naše misli pravo ka raznobojnoj Božjoj milosti koja je u stvari dovoljna da bismo se mogli izboriti s bilo kojom situacijom.“

Savladati kušnje uz Božju milost

Prema Petrovim rečima, jedan način na koji se izražava Božja nezaslužena dobrota jeste preko različitih osoba koje sačinjavaju hrišćansku skupštinu (1. Petrova 4:11). Svaki Božji sluga ima duhovne darove to jest sposobnosti, koji mogu predstavljati izvor ohrabrenja za one koji se suočavaju s kušnjama (Rimljanima 12:6-8). Na primer, neki članovi skupštine su izuzetni u poučavanju drugih Božjoj Reči. Njihov razborit govor uliva snagu i motiviše druge da istraju (Nemija 8:1-4, 8, 12). Drugi redovno vrše pastirske posete kod onih kojima je potrebna podrška. Takve posete su prilike za ohrabrenje i ’utehu srca‘ (Kološanima 2:2). Kada nadglednici vrše takve posete prilikom kojih jačaju veru drugih, oni im daju duhovni dar (Jovan 21:16). Neki članovi skupštine su pak poznati po tome što su srdačni, saosećajni i nežni u ophođenju sa suvernicima koji su ražalošćeni zbog kušnji (Dela apostolska 4:36; Rimljanima 12:10; Kološanima 3:10). Saosećanje koje ta brižna braća i sestre pokazuju, kao i pomoć koju pružaju, predstavlja jedan važan izraz, to jest važnu „boju“ Božje nezaslužene dobrote (Poslovice 12:25; 17:17).

Zaista, kakva god da je „boja“, to jest priroda naše kušnje, uvek će postojati neka „boja“, to jest izraz Božje nezaslužene dobrote koji će tome odgovarati (Jakov 1:17). Jehovina pravovremena i odgovarajuća podrška koju pruža svojim slugama — bez obzira na to koliko raznovrsne mogu biti njihove kušnje i izazovi — predstavlja samo jedan pokazatelj ’beskrajno raznolike mudrosti Božje‘ (Efešanima 3:10). Da li se slažeš s tim?