62. biblijska knjiga — 1. Jovanova

Pisac: apostol Jovan

Mesto pisanja: Efes ili okolina

Pisanje završeno: otprilike 98. n. e.

1. (a) Koja je osobina najistaknutija u Jovanovim poslanicama i šta pokazuje da on ipak nije bio preterano sentimentalan? (b) Zašto se može reći da su njegove poslanice došle u pravi čas?

JOVAN, voljeni apostol Isusa Hrista, žarko je voleo pravednost. Zbog toga je mogao dobro da upozna Isusov način razmišljanja. Otuda je sasvim razumljivo što je glavna tema njegovih poslanica bila ljubav. Međutim, to ne znači da je bio preterano sentimentalan. Naprotiv, Isus je njega i njegovog brata nazvao „Voanerges“, što znači „sinovi groma“ (Mar. 3:17). Zapravo, Jovan je svoje tri poslanice napisao kako bi odbranio istinu i pravednost, jer se tada već pojavio otpad koji je prorekao apostol Pavle. Jovanove poslanice su zaista došle u pravi čas, jer su ojačale prve hrišćane za borbu protiv napada „Zloga“ (2. Sol. 2:3, 4; 1. Jov. 2:13, 14; 5:18, 19).

2. (a) Po čemu se može zaključiti da su Jovanove poslanice, kao i Petrove i Pavlove, napisane mnogo kasnije od Matejevog i Markovog Jevanđelja? (b) Kada i gde su najverovatnije napisane Jovanove poslanice?

² Sudeći po sadržaju, te poslanice pripadaju mnogo kasnijem razdoblju od Matejevog i Markovog Jevanđelja, kasnijem i od Petrovih i Pavlovih misionarskih poslanica. Vremena su se bila promenila. Više se nije govorilo o judaizmu, koji je u početku predstavljao veliku pretnju za skupštine. Osim toga, u Jovanovim poslanicama izgleda nema nijednog direktnog citata iz hebrejskih knjiga Biblije. S druge strane, Jovan je govorio o ’poslednjem času‘ i pojavljivanju ’mnogih antihrista‘ (1. Jov. 2:18). Svojim čitaocima se obraćao izrazima poput „dečice moja“, dok je za sebe rekao da je „starešina“, a izvorna grčka reč prevedena sa „starešina“ doslovno znači „stariji čovek; starac“ (1. Jov. 2:1, 12, 13, 18, 28; 3:7, 18; 4:4; 5:21; 2. Jov. 1; 3. Jov. 1). Iz svega toga se može zaključiti da su Jovanove poslanice bile napisane dosta godina nakon drugih grčkih knjiga Biblije. Osim toga, 1. Jovanova 1:3, 4 po svemu sudeći ukazuje na to da je Jovanovo Jevanđelje bilo napisano otprilike u isto vreme. Mnogi smatraju da su poslanice apostola Jovana završene otprilike 98. n. e., kratko pre njegove smrti, i da su napisane u Efesu ili negde u blizini tog grada.

3. (a) Na osnovu čega se može utvrditi ko je napisao Prvu Jovanovu i šta potvrđuje da je ona nadahnuta od Boga? (b) Koje su reči kasnije dodate u tekst ove poslanice i šta pokazuje da one nisu deo izvornog teksta?

³ Prva Jovanova je po stilu veoma slična četvrtom Jevanđelju, koje je bez sumnje napisao Jovan, a to služi kao potvrda da je on pisac i ove poslanice. Na primer, na početku poslanice stoji da je pisac lično video ’reč života, večnog života koji potiče od Oca i koji nam je objavljen‘, što je vrlo slično uvodnim rečima Jovanovog Jevanđelja. Nadahnutost Prve Jovanove potvrđuju Muratorijev fragment i mnogi ranocrkveni pisci, na primer, Irinej, Polikarp i Papija — svi iz drugog veka n. e.a Prema Eusebiju (oko 260- oko 340. n. e.), nadahnutost ove poslanice nikada se nije dovodila u pitanje.b Ipak, valja napomenuti da neki stariji prevodi u 5. poglavlju, na kraju 7. i na početku 8. stiha, dodaju reči: „na nebu: Otac, Riječ, i sveti duh; i ovo je troje jedno. I troje je što svjedoči na zemlji“ (Karadžić). Međutim, te reči se ne nalaze ni u jednom od starih grčkih rukopisa i očigledno je da su dodate kako bi se poduprla nauka o Trojstvu. Većina savremenih prevoda Biblije, i pravoslavnih, i katoličkih, i protestantskih, ne sadrži te reči u glavnom tekstu (1. Jov. 1:1, 2).c

4. Od koga je Jovan hteo da zaštiti svoju braću u veri i koja je lažna učenja pobio?

⁴ Jovan je napisao ovu poslanicu kako bi svoje ’voljene‘, svoju ’decu‘, zaštitio od lažnih učenja ’mnogih antihrista‘ koji su izašli od njih i koji su pokušavali da ih odvuku od istine (2:7, 18). Na te otpadnike, antihriste, možda je uticala grčka filozofija, između ostalog i rani gnosticizam, čiji su zagovornici tvrdili da imaju posebno mistično spoznanje Boga.d Odlučno se suprotstavljajući otpadništvu, Jovan je detaljno govorio o tri teme: o grehu, ljubavi i antihristu. Način na koji je govorio o grehu i o vrednosti Isusove žrtve za grehe ukazuje na to da su ti antihristi samopravično tvrdili da nemaju greha i da im ne treba Isusova otkupna žrtva. Zbog svog „spoznanja“ Boga, postali su egocentrični i sebični i prestali su da vole druge, a Jovan ih je razotkrio jer je stalno isticao važnost iskrene hrišćanske ljubavi. Osim toga, Jovan je očigledno pobijao njihova lažna učenja jer je objašnjavao da je Isus zaista Hrist, da je postojao i pre nego što se rodio kao čovek i da je došao u telu kao Božji Sin kako bi omogućio spasenje svima koji pokažu veru (1:7-10; 2:1, 2; 4:16-21; 2:22; 1:1, 2; 4:2, 3, 14, 15). Jovan je te lažne učitelje jasno ožigosao kao ’antihriste‘ i naveo mnogo toga po čemu se mogu prepoznati Božja deca i Đavolova deca (2:18, 22; 4:3).

5. Iz čega se može zaključiti da je Prva Jovanova bila namenjena svim hrišćanima?

⁵ Pošto poslanica nije upućena nekoj određenoj skupštini, očigledno je bila namenjena svim hrišćanima. U prilog tome ide i činjenica da u njoj nema uvodnog niti završnog pozdrava. Neki su za ovu knjigu čak rekli da je to zapravo rasprava, a ne poslanica. Upotreba drugog lica množine u celoj poslanici pokazuje da se pisac obraćao grupi ljudi, a ne nekom pojedincu.

SADRŽAJ PRVE JOVANOVE

6. Kakvu je razliku Jovan napravio između onih koji žive u svetlosti i onih koji žive u tami?

⁶ Živeti u svetlu, a ne u tami (1:1–2:29). „Ovo pišemo“, rekao je Jovan, „da naša radost bude potpuna.“ „Bog je svetlost“, i zato se samo za one koji ’žive u svetlosti‘ može reći da su ’u jedinstvu s njim‘ i u jedinstvu jedni s drugima. Njih od greha čisti „krv Isusa, njegovog Sina“. Za razliku od njih, oni koji ’žive u tami‘ i tvrde: „Nemamo greha“, sami sebe zavaravaju i istina nije u njima. Ali ako priznaju svoje grehe, Bog će im oprostiti, jer je veran (1:4-8).

7. (a) Kako osoba može pokazati da poznaje i voli Boga? (b) Ko je antihrist?

⁷ Jovan je zatim rekao da je Isus Hrist „žrtva pomirenja“ za grehe, da je ’pomoćnik kog imamo kod Oca‘. Objasnio je da je lažljivac onaj ko tvrdi da poznaje Boga, a ne drži se njegovih zapovesti. Takođe je rekao da onaj ko voli svog brata ostaje u svetlosti, a da onaj ko mrzi svog brata živi u tami. Jovan je snažnim rečima savetovao svoju braću da ne vole svet ni ono što je u svetu, jer „ako neko voli svet, u njemu nema ljubavi prema Ocu“. Zatim je rekao da će doći mnogi antihristi i dodao: „Izašli su od nas, ali nisu bili od nas.“ Objasnio je da je antihrist onaj ko poriče Isusa kao Hrista. Takva osoba poriče i Oca i Sina. Stoga je podstakao ’dečicu‘ da u njima ostane ono što su naučili u početku, pa će tako „ostati u jedinstvu sa Sinom i u jedinstvu s Ocem“. U tome će im pomoći pomazanje koje su primili od njega, a ono je istinito (2:1, 2, 15, 18, 19, 24).

8. (a) Po čemu se prepoznaju deca Božja, a po čemu deca Đavolova? (b) Kako su ’dečica‘ upoznala ljubav i šta su morala da rade sa svojim srcem?

⁸ Božja deca ne čine greh (3:1-24). Jovan je napisao da se zbog Očeve ljubavi hrišćani zovu „deca Božja“ i da će oni, kada se Bog pokaže, biti poput njega i da će ga „videti upravo onakvog kakav jeste“. Objasnio je da je greh bezakonje, a oni koji ostaju u jedinstvu s Hristom ne čine greh. Zatim je upozorio braću da onaj ko čini greh potiče od Đavola i rekao je da će Božji Sin uništiti Đavolova dela. Objasnio je da se Božja deca i Đavolova deca poznaju po ovome: oni koji potiču od Boga vole jedan drugoga, a oni koji potiču od Zloga nalik su Kainu, koji je mrzeo svog brata i ubio ga. Jovan je rekao ’dečici‘ da su upoznali ljubav tako što je Hrist ’svoj život položio za njih‘, pa ih je podstakao da ne ’zatvore svoje srce‘ prema braći kada vide da su u oskudici. Napisao je da hrišćani ne smeju „voleti samo rečju i jezikom, nego delom i istinom“. Da bi utvrdili da li ’potiču od istine‘, morali su da preispitaju svoje srce i provere da li ’čine što je ugodno u Božjim očima‘. Morali su da budu poslušni njegovoj zapovesti da ’pokazuju veru u ime njegovog Sina Isusa Hrista i da vole jedan drugoga‘. Po tome su mogli znati da ostaju u jedinstvu s njim i on u jedinstvu s njima, po duhu koji im je dao (3:1, 2, 16-19, 22, 23).

9. (a) Kako je trebalo da hrišćani postupe kada bi čuli neku izjavu za koju se tvrdilo da potiče od Boga? (b) Kako je Jovan istakao da su hrišćani dužni da vole jedni druge?

⁹ Voleti jedan drugoga i ostati u jedinstvu s Bogom (4:1–5:21). Jovan je nadalje savetovao hrišćanima da ne veruju svakoj izjavi za koju se tvrdi da ju je nadahnuo Bog, nego da ispitaju da li takve izjave potiču od Boga. Izjave koje ne priznaju da je Hrist došao u telu „nije Bog nadahnuo“, nego antihrist. Takve izjave potiču od sveta i pripadaju svetu, a izjave koje su nadahnute istinom potiču od Boga. Zatim je Jovan rekao: „Bog je ljubav... Ljubav je u ovome: nismo mi voleli Boga, nego je on voleo nas i poslao svog Sina kao žrtvu pomirenja za naše grehe.“ Jovan je tim rečima pokazao braći da su dužni da vole jedni druge. Zatim je rekao da Bog ostaje u jedinstvu sa onima koji vole svoju braću, i tako je ljubav postala savršena, da bi hrišćani ’mogli da slobodno govore‘ i da pobede strah. „A mi pokazujemo ljubav“, napisao je Jovan, „jer je on prvi pokazao ljubav prema nama.“ Zato je poručio: „Onaj ko voli Boga treba da voli i svog brata“ (4:3, 8, 10, 17, 19, 21).

10. (a) Kako Božja deca mogu pobediti svet i u šta su uverena? (b) Kako hrišćani treba da gledaju na greh i idolopoklonstvo?

¹⁰ Daljnje pouke glase: Božja deca mogu pokazati da vole Boga i ostalu njegovu decu tako što drže njegove zapovesti, a to će im pomoći da verom pobede svet. Onima koji veruju u Božjeg Sina Bog je posvedočio da im je dao „večni život, i taj život je u njegovom Sinu“. Zato su hrišćani uvereni da ih Bog čuje, šta god da ga mole u skladu s njegovom voljom. Svaka nepravednost je greh, ali postoji greh koji ne vodi u smrt. Niko ko je rođen od Boga ne čini greh. Iako je ’ceo svet u vlasti Zloga, Sin Božji je došao‘ i dao svojim učenicima ’razum da mogu upoznati istinitog Boga‘, s kojim su u jedinstvu „preko njegovog Sina, Isusa Hrista“. Na kraju je Jovan upozorio hrišćane da se klone idola (5:11, 19, 20).

ZAŠTO JE OVA KNJIGA KORISNA

11. Kako se današnji hrišćani mogu boriti protiv antihrista i svetovnih želja?

¹¹ I danas kao i u zadnjim godinama prvog veka naše ere ima ’mnogo antihrista‘ kojih se pravi hrišćani moraju čuvati. Pravi hrišćani se moraju držati ’poruke koju su čuli u početku: volimo jedan drugoga‘ i ostati u jedinstvu s Bogom, držati se pravog učenja i činiti ono što je pravedno kako bi imali slobodu govora (2:18; 3:11; 2:27-29). Veoma je važno i upozorenje da se borimo protiv ’želja tela i želja očiju i isticanja svog imetka‘ — materijalističkih, svetovnih zamki u koje je upala većina onih koji se izjašnjavaju kao hrišćani. Pravi hrišćani treba da se čuvaju uticaja sveta i da se klone svetovnih želja, znajući da „onaj ko vrši Božju volju ostaje zauvek“. Budući da danas kod mnogih dolaze do izražaja svetovne želje, sektaštvo i mržnja, zaista je korisno da proučavamo nadahnutu Božju Reč da bismo znali šta je Božja volja i da bismo je vršili (2:15-17).

12. Koje se suprotnosti ističu u Prvoj Jovanovoj i kako možemo pobediti svet?

¹² Prva Jovanova poslanica je veoma korisna za današnje hrišćane jer jasno pokazuje suprotnost između svetlosti koja potiče od Oca i tame koja potiče od Zloga i koja uništava istinu, između Božjih učenja koja donose život i zavodljivih laži antihrista, između ljubavi koja vlada među svima koji su u jedinstvu sa Ocem i Sinom i ubilačke mržnje koju je u sebi nosio Kain, a koju u sebi nose i oni koji su ’izašli od nas, da bi se videlo da nisu svi od nas‘ (2:19; 1:5-7; 2:8-11, 22-25; 3:23, 24, 11, 12). Uviđajući važnost svega toga, gorljivo se trudimo da ’pobedimo svet‘! A kako možemo pobediti svet? Tako što ćemo imati jaku veru i „ljubav prema Bogu“, a to znači da ćemo se držati njegovih zapovesti (5:3, 4).

13. (a) Na šta nas podstiče Božja ljubav? (b) Kakvu ljubav hrišćani treba da gaje i do kakvog jedinstva dovodi takva ljubav?

¹³ „Božja ljubav“ i „ljubav prema Bogu“ ističu se u celoj ovoj poslanici, što deluje vrlo podsticajno. U 2. poglavlju se opisuje snažna suprotnost između ljubavi prema svetu i ljubavi prema Ocu. Kasnije Jovan objašnjava: „Bog je ljubav“ (4:8, 16). Bog je zaista pokazao tu osobinu! Na izvanredan način ju je pokazao kada je „poslao svog Sina kao Spasitelja sveta“ (4:14). To bi trebalo da nas podstakne da u srcu gajimo zahvalnost i ljubav u kojoj nema straha, u skladu s Jovanovim rečima: „A mi pokazujemo ljubav, jer je on prvi pokazao ljubav prema nama“ (4:19). Po uzoru na ljubav koju su pokazali Otac i Sin, i naša ljubav treba da bude samopožrtvovana i da se vidi na delu. Kao što je Isus položio svoj život za nas, tako smo i mi „dužni da svoj život položimo za svoju braću“, što znači da nećemo zatvoriti svoje srce pred njima i da ih nećemo voleti samo rečima nego i „delom i istinom“ (3:16-18). Jovanova poslanica jasno pokazuje da takva ljubav i dobro poznavanje Boga povezuju one koji hode s Bogom i stvaraju neraskidivo jedinstvo sa Ocem i Sinom (2:5, 6). Svim naslednicima Kraljevstva koji su povezani tom ljubavlju Jovan kaže: „Preko njegovog Sina, Isusa Hrista, mi smo u jedinstvu s istinitim Bogom. To je istiniti Bog i večni život“ (5:20).

[Fusnote]