Mladi pitaju...

Jesam li počinio neoprostiv greh?

„NIKAD se nisam osećao tako potišteno. Više nisam imao nikakvog samopoštovanja, i mislio sam da mi Bog neće nikad oprostiti“ (Marko).a

„Bio sam jako obeshrabren. Krivica je pomračila moje srce. Mislio sam da sam počinio nekoliko neoprostivih prestupa“ (Alberto).

„Nema čoveka koji ne greši“, kaže Biblija (1. Kraljevima 8:46). Ali katkad mlada osoba može osećati da je otišla dalje nego što je činjenje neke bezazlene greške. Nju može, poput Marka i Alberta, mučiti neumoljiv osećaj krivice. Ona može misliti da je ono što je učinila tako odvratno, tako zlo, da joj Bog nikad ne može oprostiti.

Šta ako tebe more osećanja slična ovim? Ohrabri se. Tvoja situacija je daleko od beznadežne.

Zašto nam savest zadaje bol

Prirodno je osećati se loše kad napraviš neku glupu grešku. Svi smo mi rođeni s darom koji Biblija naziva „savest“. Ona je unutrašnji osećaj za ispravno i neispravno, unutarnji alarm koji se obično oglašava kad učinimo nešto loše (Rimljanima 2:14, 15). Na primer, razmisli o kralju Davidu. On je učinio preljubu sa ženom drugog čoveka. Kasnije, dao je da se njen muž, Urija, pošalje u sigurnu smrt (2. Samuilova 11:2-17). Kakav je to uticaj imalo na Davida?

„Ruka [me] tvoja [Božja] dan i noć tištaše“, priznao je David. Da, on je osetio težinu božanskog neodobravanja. David je takođe rekao: „Nema mira u kostima mojim od greha moga. Jer bezakonja moja iziđoše svrh glave moje, otežaše mi kao teško breme... vas dan sam u žalosti“ (Psalam 32:4; 38:4-7). Davidova savest je nastavila da ga mori sve dok nije bio pokrenut da preduzme pozitivnu akciju i pokaje se za svoj prestup.

Na sličan način, ako su te poučavali hrišćanski roditelji a ti odlutaš od biblijskih merila, osećaćeš se loše. Ovo osećanje griže savesti je normalno, zdravo. Ono može navesti osobu da se popravi ili potraži pomoć pre nego što neki propust postane ukorenjena navika. S druge strane, osoba koja istrajava u grehu oštećuje svoju savest. S vremenom ona postaje neosetljiva, kao spržena koža (1. Timoteju 4:2). Moralna pokvarenost će sigurno uslediti (Galatima 6:7, 8).

Žalost po Bogu

Ne iznenađuje onda što Biblija govori o ’grehu smrtnom‘ (1. Jovanova 5:16; uporedi Mateja 12:31). Takav greh nije puka slabost tela. On je učinjen namerno, jogunasto, tvrdoglavo. Nije toliko sam greh koliko stanje srca grešnika ono što taj greh čini neoprostivim.

Međutim, činjenica da ti to zadaje bol i da se osećaš uznemireno zbog svog neispravnog ponašanja pokazuje da nisi počinio neoprostiv greh. Biblija kaže da „žalost koja je po Božjoj volji, donosi pokajanje za spasenje“ (2. Korinćanima 7:10, DS). Stvarno, zapazi podsticaj koji je dat u Jakovu 4:8-10: „Očistite ruke svoje, grešnici, pročistite srca svoja, nepostojani. Osetite nevolju svoju, budite žalosni i plačite: smeh vaš neka se pretvori u plač i radost u žalost. Ponizite se pred Gospodom i podignuće vas.“

Istina, propust može biti vrlo ozbiljan. Mlada Džuli se, na primer, upustila u ljubakanje i peting s jednim mladićem. „Osećala sam se veoma krivom u početku“, priznaje ona, „ali kako je vreme prolazilo, navikla sam se. To više nije toliko uznemiravalo moju savest.“ S vremenom, nečisti postupci su se intenzivirali do tačke seksualnog odnosa. „Osećala sam se bedno“, kaže Džuli. „Savest mi je do te mere oslabila da se to desilo nekoliko puta.“

Da li je ovakva situacija beznadežna? Ne neophodno. Šta je s Manasijom, jednim od kraljeva Jude? On je počinio ekstremno ozbiljne grehe, uključujući spiritizam i žrtvovanje dece. Ipak, Bog mu je oprostio na temelju njegovog iskrenog pokajanja (2. Letopisa 33:10-13). Šta je s kraljem Davidom? Pokajavši se za svoja zla dela, on je utvrdio da je Jehova Bog koji je ’dobar i oprašta‘ (Psalam 86:5).

Hrišćani imaju danas ovo zasiguranje: „Ako ispovedamo grehe svoje, veran je on i pravedan da nam oprosti grehe naše, i očisti nas od svake nepravde“ (1. Jovanova 1:9). Kome treba osoba da se ispovedi? Prvenstveno Jehovi Bogu. ’Izlij pred njim srce svoje‘ (Psalam 32:5; 62:8). Možeš utvrditi da ti pomaže ako pročitaš Davidovu skrušenu ispovest u 51. psalmu.

Osim toga, Biblija nagoni hrišćane koji su pali u ozbiljan greh da razgovaraju sa skupštinskim starešinama (Jakov 5:14, 15). Njihov iskreni savet i molitve mogu ti pomoći da ponovo uspostaviš svoj odnos s Bogom i da ponovo stekneš čistu savest. Oni mogu razabrati razliku između slabosti i zloće. Oni treba da se pobrinu da dobiješ potrebnu pomoć kako bi izbegao ponavljanje svog prestupa. Džuli, nakon što je i sama preduzela ovaj odvažni korak, preporučuje: „Pokušala sam da ’prekorim sebe‘ i čak mislila da je to u izvesnoj meri delovalo. Ali posle godinu dana znala sam koliko nisam bila u pravu. Ozbiljne probleme ne možeš raščistiti bez pomoći starešina.“

Osećaj krivice radi manjih greha

Ipak, ponekad mlada osoba ’preduzme neki pogrešan korak pre nego što je toga svesna‘ (Galatima 6:1). Ili dopusti da telesni porivi nadvladaju. Mlada osoba u takvoj situaciji može patiti od dubokih osećanja krivice — možda od veće krivice nego što propust zapravo zaslužuje. Posledica je bespotrebno ogorčenje. Takva dubinska osećanja krivice mogu biti posledica zdrave ali preterano osetljive savesti (Rimljanima 14:1, 2). Zapamti, kad grešimo „imamo zastupnika kod Oca, Isusa Hrista, pravednika“ (1. Jovanova 2:1, 2).

Osmotri, ponovo, slučaj mladog Marka, citiranog u uvodu. Ovaj mladi hrišćanin bio je ubeđen da je počinio neoprostiv greh. Obično bi sebi govorio: ’Tako dobro znam biblijska načela, a ipak ne mogu prestati da grešim!‘ Šta je bio njegov greh? Problem s masturbacijom. ’Kako mi Bog može oprostiti kad ne mogu da prestanem s tom navikom?‘ rezonovao bi Marko. Alberto, koji je slično imao napade sa samozadovoljavanjem, rekao je: ’Osećao sam krivicu duboko unutra jer se nisam mogao osloboditi svog greha.“

Masturbacija jeste nečista navika (2. Korinćanima 7:1). Međutim, Biblija je ne klasifikuje zajedno sa ozbiljnim gresima kao što je blud. U stvari, ona je uopšte ne spominje. Prema tome, posrnuće u masturbaciju bi teško moglo biti neoprostivo. Gledati na nju kao da je izvan domašaja opraštanja u stvari bi moglo biti opasno; mlada osoba bi mogla rezonovati da nema puno smisla pokušavati da se nadvlada ovaj problem. Ali biblijska načela pokazuju da hrišćanin treba da ulaže revnosne napore kako bi suzbio ovu navikub (Kološanima 3:5). Jehova zna da „svi grešimo mnogo puta“ (Jakov 3:2, DS). Ako se desi ponovno posrnuće, mlada osoba ne treba da se oseća osuđeno.

Isti je slučaj s drugim pogrešnim koracima i prestupima. Jehova ne traži da sebe kažnjavamo prekomernom krivicom. Umesto toga, on je zadovoljan kad preduzmemo korake da popravimo problem (2. Korinćanima 7:11; 1. Jovanova 3:19, 20).

Izvori pomoći i utehe

Ipak, da bi to učinio verovatno će ti trebati lična pomoć. Bogobojazni roditelji često mogu puno pomoći i pružiti podršku svojoj deci. I hrišćanska skupština nudi druga sredstva podrške. Marko se priseća: „Stvar koja mi je stvarno pomogla bila je razgovor s jednim starešinom. Morao sam imati hrabrosti da se otvorim i kažem mu svoje najintimnije misli. Ali on mi je ulio poverenje, i tako sam zatražio njegov savet.“ Alberto je takođe potražio savet od jednog starešine. „Ne mogu da zaboravim njegov ohrabrujući savet“, kaže Alberto. „Rekao mi je da kad je on bio mlad, i on je imao isti taj problem. To nikad ne bih pomislio. Slušao sam ga s velikim cenjenjem zbog njegove iskrenosti.“ Uz takvu pomoć i podršku, Marko i Alberto su savladali svoje probleme. Obojica trenutno služe na odgovornim mestima u svojim skupštinama.

Gorljiva molitva jeste još jedna pomoć. Kao David, i ti se možeš moliti za „čisto srce“ i „duh prav“ (Psalam 51:12). Čitanje Božje Reči je još jedan izvor utehe. Na primer, možeš utvrditi da je ohrabrujuće znati da je apostol Pavle takođe imao unutrašnjih konflikata. On je priznao: „Kad hoću da činim dobro, zlo je pri meni“ (Rimljanima 7:21). Pavle je uspeo u držanju svojih neispravnih naginjanja pod kontrolom. Tako možeš i ti. Možeš utvrditi da je naročito utešno čitati psalme, a posebno one koji se bave Božjim opraštanjem, kao što su 25, 86. i 103. psalam.

U bilo kojem događaju, izbegavaj da se povučeš u sebe i da dozvoliš da tobom dominira pesimizam (Poslovice 18:1, NW). U potpunosti iskoristi Jehovino milosrđe. Upamti, on ’prašta mnogo‘ na temelju Isusove otkupne žrtve (Isaija 55:7; Matej 20:28). Ne umanjuj veličinu svojih prestupa, ali i ne zaključuj da ti Bog ne može oprostiti. Ojačaj svoju veru i svoju rešenost da mu služiš (Filipljanima 4:13). S vremenom, imaćeš duševni mir i duboku unutarnju radost spoznanja da ti je oprošteno. (Uporedi Psalam 32:1.)

[Fusnote]

[Slika na 14. strani]

Ispričati stvari osposobljenom hrišćaninu može ti pružiti novi pogled na stvari