Gledište Biblije
Da li će zemlja završiti u plamenu?
UGLJENISANA u nuklearnom holokaustu, nadutim suncem pretvorena u pepeo ili spaljena od strane ljutitog boga — način se možda razlikuje, ali mnogi ljudi su uvereni da će planeti Zemlji, domu čovečanstva, doći kraj u sveuništavajućem paklu, kataklizmičkoj apokalipsi.
Neki citiraju biblijske stihove koji nagoveštavaju božanski upravljan požar kao odmazdu za čovekove grehe protiv zemlje. Drugi ponavljaju mišljenje Pola Dejvisa, profesora sa Univerziteta u Adelejdu, u Australiji, koji piše o onome što on vidi kao zemljin neizbežan pad u vatreno uništenje. On teoretiše u svojoj knjizi The Last Three Minutes: „Dok se sunce sve više širi, proždreće... Zemlju u svom vatrenom zagrljaju. Naša planeta će biti pretvorena u pepeo.“ Šta je istina o zemljinoj sudbini? Kako treba da razumemo biblijske stihove koji izgleda da predskazuju vatreno uništenje?
Da li Bog brine?
U Jeremiji 10:10-12, obavešteni smo: „Ali je Gospod pravi Bog... On je svojom silom zemlju načinio i svojom mudrošću svet je utvrdio; svojim je razumom nebesa razastro.“ Bog je načinio zemlju i čvrsto je utvrdio. Stoga je s mudrošću, s ljubavlju i s razumevanjem brižljivo pripremio zemlju da večno traje kao divan dom za čovečanstvo.
O Božjem stvaranju čovečanstva, Biblija izveštava: „Stvori čoveka i ženu. I blagoslovi ih, i reče im Bog: Rađajte se, množite se i napunite zemlju, i vladajte njom“ (Postanje 1:27, 28). Kada je završio svoj stvaralački rad, mogao je nedvosmisleno objaviti da „sve dobro beše“ (Postanje 1:31). Želeo je da to ostane tako. Baš kao što neki budući roditelji dizajniraju i nameštaju dečju sobu za svoje očekivano novorođenče, Bog je zasadio divan vrt i tamo smestio čoveka Adama da ga obrađuje i da ga čuva (Postanje 2:15).
Adam se odrekao savršenstva i svoje dužnosti da čuva zemlju. Ali da li se Stvoritelj odrekao Svoje namere? Isaija 45:18 ukazuje da nije: „Jer ovako govori Gospod, stvoritelj neba... koji je sazdo i utvrdio zemlju, načinio da ne bude pusta, načinio da se u njoj nastava.“ (Vidite takođe Isaiju 55:10, 11.) Iako je čovek zapostavio svoju dužnost da čuva, Bog je i dalje sprovodio svoju nameru sa zemljom i životom na njoj. Zakon koji je bio dat drevnoj naciji Izrael izvršio je pripremu za ’subotu, vreme odmora za zemlju‘ svake sedme godine. To je uključivalo humane zakone koji su životinjama pružali izvesnu meru zaštite (Levitska 25:4; Izlazak 23:4, 5; Ponovljeni zakoni 22:1, 2, 6, 7, 10; 25:4; Luka 14:5). Ovo su samo neki primeri u Bibliji koji jasno ukazuju da Bog puno brine o čovečanstvu i o svemu što je čoveku poverio na čuvanje.
„Prva zemlja“
Kako onda da uskladimo biblijske stihove koji izgleda da protivreče? Jedan takav stih je 2. Petrova 3:7 koji kaže: „Dočim su sadašnja nebesa i zemlja tom istom Rečju zadržana, i čuvaju se za oganj za dan suđenja i pogibli bezdušnih ljudi.“ Još jedan je Otkrivenje 21:1 koji kaže: „Zatim videh novo nebo i novu zemlju, jer prvo nebo i prva zemlja prođoše.“
Ako bi se Petrove reči doslovno shvatile i ako bi planeta Zemlja bila uništena doslovnom vatrom, onda bi i doslovna nebesa — zvezde i druga nebeska tela — takođe bili uništeni vatrom. Međutim, ovo gledište je protivrečno zasiguranju koje se nalazi u takvim citatima kao što su Matej 6:10: „Neka bude volja tvoja i na zemlji kao na nebu“ i Psalam 37:29: „Pravednici će držati zemlju i doveka u njoj će ostati.“ Osim toga, kakav bi uticaj imala vatra na već izuzetno užareno sunce i zvezde, koji stalno stvaraju nuklearne eksplozije?
S druge strane, Biblija često koristi izraz „zemlja“ u figurativnom smislu. Na primer, Postanje 11:1 kaže: „Na celoj zemlji bejaše samo jedan jezik.“ Ovde, reč „zemlja“ odnosi se na čovečanstvo uopšte, to jest na ljudsko društvo. (Vidite takođe 1. Kraljevima 2:1, 2; 1. Letopisa 16:31.) Kontekst 2. Petrove 3:5, 6 ukazuje na istu figurativnu upotrebu ’zemlje‘. On govori o Nojevim danima kada je zlo ljudsko društvo bilo uništeno u Potopu, a Noje i njegova porodica kao i sama planeta bili spaseni (Postanje 9:11). Takođe, u 2. Petrovoj 3:7 kaže se da su ’bezdušni ljudi‘ ti koji će biti uništeni. To gledište je u skladu sa ostatkom Biblije. Zlo društvo obeleženo za uništenje takođe je „prva zemlja“ o kojoj se govori u Otkrivenju 21:1, što je ranije citirano.
Zaista, baš kao što bi brižan zemaljski otac preduzeo svaku moguću meru da bi zasigurao nepovredivost svoga doma, Jehova Bog jako brine za svoje stvarstvo. On je jednom izbacio nemoralne i zle ljude iz plodne doline Jordana i zasigurao novim čuvarima zemlje, koji su bili u savezu s njim, da ako drže njegova načela, ’zemlja ih neće izbljuvati zbog njenog oskvrnjenja kao što je izbljuvala narode koji su u njoj pre njih bili‘ (Levitska 18:24-28).
„Nova zemlja“
Danas, društvo koje je seksualno izopačeno, nasilnički brutalno i politički korumpirano zagadilo je zemlju. Samo je Bog može spasti. I On će baš to uraditi. U Otkrivenju 11:18, on obećava da će ’uništiti one koji zemlju uništuju‘. Restaurirana i obnovljena zemlja biće naseljena ljudima koji se boje Boga i iskreno vole svoje bližnje (Jevrejima 2:5; uporedite s Lukom 10:25-28). Promene koje će se odigrati pod Božjim nebeskim Kraljevstvom biće tako duboke da Biblija govori o „novoj zemlji“ — o novom ljudskom društvu.
Kada čitamo citate kao što je Psalam 37:29 i shvatimo Hristovu izjavu u Mateju 6:10, uvereni smo da ni nevidljive prirodne sile niti čovek sa svom svojom destruktivnom moći neće doneti kraj našoj planeti. Oni neće osujetiti Božju nameru (Psalam 119:90; Isaija 40:15, 26). Verno čovečanstvo živeće na zemlji u uslovima bezgranične lepote i beskrajne radosti. To je istina o zemljinoj sudbini, jer to jeste i uvek je bila namera čovekovog Stvoritelja punog ljubavi (Postanje 2:7-9, 15; Otkrivenje 21:1-5).