Soj šukar a soj lošno: I Biblija čače šaj te pomožinel amen

1. Brako

O manuša različno dikhena ko brako hem ko adava so valjani te šaj jekh brako te ovel srekjno.

SO ZNAČINELA AKAVA: O Devel kergja o brako hem adaleske ov džanela soj tano potrebno te šaj o bračna parija te oven srekjna (Marko 10:6-9). Keda jekh rom hem romni grižinela pe poviše ple partnereske nego peske, tegani o solduj ka oven srekjna. Jekh rom kova so mangela pe romnja ka sikavel adava ple postapkencar hem adalea so ka grižinel pe lake. A jekh romni koja so mangela pe rome ka poddržinel le hem ka kerel lea lafi ko ljubezno način.

I POMOŠ TARI BIBLIJA ČAČE TANI KORISNO: O Kven hem i Tii taro Vietnam mislingje kaj lengoro brako nikogaš nane te ovel srekjno. O Kven but puti na sine ljubezno. Ov vakerela: „Na sine mange gajle sar osetinela pe i Tii hem but puti ponižinava la sine“. I Tii manglja te razvedinen pe. Oj vakerela: „Mislinava sine kaj više našti te ovel man doverba ko mlo rom hem kaj našti te poštujnav le“.

Palo nesavo vreme o Kven hem i Tii doznajngje so vakerela i Biblija bašo brako hem siklile sar ko lengoro brako šaj te koristinen o lafija soj pišime ko Efešanja 5:33. O Kven vakerela: „Akava stiho pomožingja man te haljovav kobor tano važno te ovav ljubezno hem te sikavav mle romnjake kaj mangava la hem grižinava man lake ko materijalno, fizičko hem emocionalno pogled. Keda kerava adava, oj sa poviše mangela man hem poštujnela man“. A i Tii vakerela: „Kobor poviše primeninava o lafija taro Efešanja 5:33 hem sikavava mle romeske poštovanje, doborom poviše ov kerela te osetinav man mangli, bezbedno hem te osetinav andruno mir“.

2. Sar te ponašine tut e javerencar

O manuša but puti ponašinena pe lošno nekasaja soj tari javer rasa, nacionalnost, bašo izgled, isi le javer religija ili adaleske soj tano homoseksualco.

SO ZNAČINELA AKAVA: I Biblija na odobrinela o rasizam, nacionalizam hem i homoseksualnost. Namesto adava, oj pottikninela amen te sikava poštovanje sa e manušenge bizi razlika tari savi rasa tane, nacionalnost ili dali tane barvale ili čorole (Apostolija 10:34). Čak ako na složinaja amen adalea ko so ola verujnena ili so kerena, sepak šaj te ponašina amen lencar ljubezno hem te sikava lenge poštovanje (Matej 7:12).

I POMOŠ TARI BIBLIJA ČAČE TANI KORISNO: O Daniel sine sikavdo te mislinel kaj o manuša tari Azija tane opasna baši leskiri phuv. Ov počmingja te mrzinel e manušen tari Azija hem but puti vredžinela len sine anglo sarine. O Daniel vakerela: „Mislingjum mange kaj adava kerava baši mli phuv. Čak ni na mislingjum kaj o način sar razmislinava hem postapinava tano pogrešno“.

Palo nesavo vreme o Daniel doznajngja so sikavela i Biblija. Ov vakerela: „Valjangjum celosno te meninav mlo način sar razmislinava hem te sikljovav te dikhav ko manuša agjaar sar so dikhela len o Devel — kaj sarine siem ista, bizi razlika kotar avaja“. O Daniel vakerela sar avdive dikhela ko manuša: „But puti čak ni na razmislinava kotar avena. Mangava sa e manušen hem isi man paše amala taro celo sveto“.

Nešto poviše šaj te čitine ko Razbudete se! br. 3 2020 e naslovea „Ima li lek za predrasudite?“ ki jw.org.

3. Pare

But manuša probinena te barvaljoven te šaj te oven srekjna hem te ovel len pošukar idnina.

SO ZNAČINELA AKAVA: Valjani amenge pare, ama ola nane garancija kaj ka ova srekjna ili kaj ka ovel amen pošukar idnina (Izreki 18:11; 23:4, 5). Dali čače ka ova srekjna hem dali ka ovel amen sigurno idnina zavisinela taro adava dali primeninaja i mudrost taro Devel koja so arakhljola ki Biblija (1. Timotej 6:17-19).

I POMOŠ TARI BIBLIJA ČAČE TANI KORISNO: Jekh manuš tari Indonezija kova so vikinela pe Kordo manglja te barvaljovel. Ov vakerela: „Sine man sa o bukja kola so poviše manuša mangena sine te ovel len. Šaj sine te patujnav hem te kinav luksuzna bukja, vrdija hem khera“. Ama akava sine samo kratko. Ov vakerela: „Hovavgje man hem o pare baši kola so kergjum buti sa akala berša našavdile taro jekh puti. Celo životo kergjum buti te šaj te barvaljovav, a ko krajo našavgjum sa hem osetinava man sine razočarimo hem kaj na vredinava“.

Ov počmingja te primeninel o sovetija tari Biblija bašo pare hem više na trudinela pe te barvaljovel nego odlučingja te vodinel poednostavno životo. Ov vakerela: „Akana osetinava kaj sium čače barvalo adaleske so sium paše e Devlea. Akana sovava rahati hem čače sium srekjno“.

Nešto poviše bašo adava sar te dikhel pe ko pare šaj te čitine ko Razbudete se! taro septemvri 2015, e naslovea „Kako gledaš na parite?“ ki jw.org.

4. Seks

E manušen isi len različno mislenje bašo adava soj tano prifatlivo keda kerela pe lafi bašo seks.

SO ZNAČINELA AKAVA: Ki Biblija isi nesave ograničuvanja bašo adava sar te zadovolina amare seksualna želbe. Ko blud, ili seksualno nemoral tane vklučime o bukja sar soj preljuba, prostitucija, seksualna odnosija maškar okola so nane ko brako, homoseksualnost hem seksualna odnosija e životnencar (1. Korinkjanja 6:9, 10). O seksualna odnosija tane poklon taro Devel hem ov manglja agjaar te sikavel pe mangipe samo maškar o murš hem i džuvli kola soj ko brako (Izreki 5:18, 19).

I POMOŠ TARI BIBLIJA ČAČE TANI KORISNO: Jekh džuvli tari Avstralija koja so vikinela pe Kajli, vakerela: „Keda sium sine bekjarka mislingjum mange kaj ako isi man seks ka osetinav man mangli hem sigurno. Ama na sine agjaar. Na osetinava man sine sigurno hem sium sine razočarimi“.

Pokasno i Kajli doznajngja so vakerela i Biblija bašo seks hem počmingja te primeninel adava. Oj vakerela: „Haliljum kaj e Devleskere merilija zaštitinena amen te na ova povredime. Akana osetinava man sigurno hem mangli adaleske so kerava o bukja agjaar sar so mangela o Jehova. Adava so primeninava o sovetija tari Biblija zaštitingja man taro but dukha ko vilo“.