2. Самуилова

13 Авесалом,+ син Давидов, имао је лепу сестру која се звала Тамара.+ Догодило се да се у њу заљубио+ Амнон,+ Давидов син. 2 То је толико мучило Амнона да се скоро разболео+ због своје сестре Тамаре, јер је она била девица и у његовим очима+ је изгледало немогуће да учини с њом оно што је желео.+ 3 Али, Амнон је имао пријатеља који се звао Јонадав+ и који је био син Саме,+ Давидовог брата. Јонадав је био веома лукав човек. 4 Он му је рекао: „Зашто си сваког јутра тако потиштен, краљев сине? Зар ми нећеш рећи?“+ Тада му Амнон одговори: „Заљубљен сам у Тамару, сестру+ мог брата Авесалома.“+ 5 А Јонадав му рече: „Лези у постељу и прави се као да си болестан.+ Кад дође твој отац да те посети, ти му кажи: ’Молим те, нека дође моја сестра Тамара и нека ми припреми нешто за јело јер сам болестан. Али нека пред мојим очима припрема јело да гледам, и онда ћу јести из њене руке.‘“+

6 Тако је Амнон легао и правио се да је болестан,+ а краљ је дошао да га посети. Тада је Амнон рекао краљу: „Молим те, нека дође моја сестра Тамара и нека ми пред мојим очима испече два пецива* да једем из њене руке јер сам болестан.“ 7 Тада је Давид послао гласнике код Тамаре кући и поручио јој: „Молим те, иди у кућу свог брата Амнона и припреми му јело.“ 8 Тамара је отишла у кућу свог брата Амнона+ који је лежао у постељи. Узела је брашно, умесила тесто и пред његовим очима направила пецива и испекла их. 9 Онда је узела чинију и ставила је пред њега, али Амнон није хтео да једе, већ је рекао: „Нека сви изађу напоље!“+ И сви су изашли.

10 Тада Амнон рече Тамари: „Донеси ми јело у моју собу да једем из твоје руке.“ Тамара је узела пецива која је направила и однела их свом брату Амнону у собу. 11 Када му се приближила да би му дала да једе, он ју је зграбио+ и рекао јој: „Дођи, лези+ са мном, сестро моја.“+ 12 Али она му одговори: „Немој, брате мој! Немој ме осрамотити,+ јер се тако не ради у Израелу!+ Не чини то срамно и безумно дело.+ 13 Куда бих ја са својом срамотом? А ти би био као неки безумник у Израелу. Молим те, разговарај с краљем. Он ме неће теби ускратити.“ 14 Али он није хтео да је послуша, већ ју је савладао, легао с њом+ и осрамотио је.+ 15 Тада је Амнон осетио велику мржњу према њој, и мржња којом ју је мрзео била је већа од љубави којом ју је раније волео. Зато јој је рекао: „Устани, одлази!“ 16 Тада му је она рекла: „Немој, брате мој! Ако ме отераш, учинићеш ми веће зло од оног које си ми већ нанео!“ Али он није хтео да је послуша.

17 Тада је позвао свог слугу који га је послуживао и заповедио му: „Води ову жену напоље и закључај врата за њом.“ 18 (Она је на себи имала дугу пругасту+ хаљину, јер су краљеве кћери, девице, носиле такве хаљине.) Његов слуга ју је извео напоље и закључао врата за њом. 19 Тамара се посула пепелом+ по глави и раздерала пругасти огртач који је имала на себи. Покрила је рукама главу+ и отишла плачући.

20 Авесалом,+ њен брат, рекао јој је: „Да није твој брат Амнон+ био с тобом? Сада, сестро моја, ћути, јер ти је брат.+ Немој то примати к срцу.“ Тако је Тамара остала у кући свог брата Авесалома и живела повученим животом. 21 Када је краљ Давид чуо шта се догодило,+ веома се разгневио.+ 22 Авесалом није говорио с Амноном ни ружно ни лепо, јер је замрзео+ Амнона зато што је осрамотио његову сестру Тамару.

23 После две године Авесалом је стригао овце+ у Вал-Асору, близу Јефрема,+ и позвао је све краљеве синове.+ 24 Тако је Авесалом дошао код краља и рекао му: „Ево, твој слуга стриже овце. Молим те, нека краљ и његове слуге пођу с твојим слугом.“ 25 Али краљ је одговорио Авесалому: „Не, сине, нећемо сви ићи да ти не бисмо били на терету.“ Авесалом га је наговарао,+ али краљ није пристао да иде, већ га је благословио.+ 26 На крају је Авесалом рекао: „Ако нећеш ти да идеш, молим те, пусти барем да мој брат Амнон пође с нама.“+ А краљ га је упитао: „Зашто да пође с тобом?“ 27 Али Авесалом га је наговарао+ тако да је краљ на крају пустио с њим Амнона и све своје синове.

28 Тада је Авесалом заповедио својим слугама: „Пазите, кад се Амноново срце развесели од вина,+ ја ћу вам казати: ’Убијте Амнона!‘ Тада га убијте. Не бојте се.+ Нисам ли вам ја тако заповедио? Будите храбри и одважни.“ 29 Авесаломове слуге учиниле су с Амноном баш онако како им је заповедио Авесалом.+ Тада су устали сви остали краљеви синови, узјахали своје мазге и побегли. 30 Док су они још били на путу, до Давида је стигла вест: „Авесалом је побио све краљеве синове, није остао ниједан.“ 31 Тада је краљ устао, раздерао своје хаљине+ и легао на земљу,+ а све његове слуге стајале су око њега раздераних хаљина.+

32 Али Јонадав,+ син Саме,+ Давидовог брата, рекао је: „Нека мој господар не мисли да су побијени сви младићи, краљеви синови, јер је погинуо само Амнон.+ Авесалом је тако наредио, јер је то смишљао+ још од оног дана када је Амнон осрамотио+ његову сестру Тамару.+ 33 Зато нека сада мој господар, краљ, не прима к срцу вест да су погинули сви краљеви синови. Погинуо је само Амнон.“

34 Авесалом је у међувремену побегао.+ Касније је један млади стражар+ подигао очи и угледао мноштво људи како долазе путем који је био иза њега, низ горске падине. 35 Тада је Јонадав+ рекао краљу: „Ево, долазе краљеви синови. Управо је онако како је рекао твој слуга.“+ 36 Тек што је он то изговорио, ушли су краљеви сино ви и гласно заплакали. Такође су и краљ и све његове слуге много плакали. 37 Авесалом је побегао и отишао код Талмаја,+ Амијудовог сина, краља Гесура.+ Давид је све време туговао+ за својим сином. 38 Тако је Авесалом побегао у Гесур+ и остао тамо три године.

39 Касније је Давид пожелео да оде код Авесалома, јер је прежалио Амнонову смрт.