2. Самуилова
12 Јехова је послао Натана+ код Давида. Кад је дошао код њега,+ рекао му је: „У једном граду живела су два човека, један је био богат, а други сиромашан. 2 Богаташ је имао веома много оваца и говеда,+ 3 а сиромах није имао ништа осим једне овчице коју је купио.+ Хранио ју је и она је расла уз њега и његове синове. Јела је од његовог залогаја, пила из његове чаше и спавала му на недрима. Била му је као кћи. 4 После неког времена, један човек је дошао код богаташа у посету. Богаташу је било жао да дира у своје овце или своја говеда да би припремио нешто за путника који је дошао код њега, па је узео овчицу оног сиромаха и припремио јело том човеку који је дошао код њега.“+
5 Тада се Давид жестоко разгневи на оног човека,+ па рече Натану: „Тако жив био Јехова,+ човек који је то учинио заслужује смрт!+ 6 А овчицу нека надокнади+ четвороструко,+ зато што је учинио тако нешто и није имао самилости.“+
7 Тада Натан рече Давиду: „Ти си тај човек! Овако каже Јехова, Израелов Бог: ’Ја сам те помазао+ за краља над Израелом и ја сам те избавио+ из Саулове руке. 8 Дао сам ти дом твог господара,+ жене твог господара+ ставио сам у твоје крило и дао сам ти Израелов дом и Јудин дом.+ И ако то не би било довољно, дао бих ти још.+ 9 Зашто си онда презрео Јеховину реч и учинио оно што је зло+ у његовим очима? Мачем си погубио Урију Хетејина,+ а његову жену узео си за себе.+ Убио си га мачем Амонових синова. 10 Зато се мач+ довека неће удаљити од твог дома,+ јер си ме презрео узевши жену Урије Хетејина да ти буде жена.‘ 11 Овако каже Јехова: ’Подигнућу на тебе невољу која ће доћи из твог дома.+ Узећу твоје жене на твоје очи и даћу их твом ближњем,+ а он ће лећи с твојим женама наочиглед свима.+ 12 Ти си радио у тајности,+ а ја ћу то урадити пред целим Израелом,+ тако да сви виде.‘“+
13 Тада Давид рече+ Натану: „Згрешио сам Јехови.“+ Натан рече Давиду: „Јехова је опростио твој грех.+ Нећеш умрети.+ 14 Али зато што си својим поступцима презрео Јехову,+ умреће син који ти се родио.“+
15 Тада је Натан отишао својој кући.
Јехова је болешћу ударио+ дете које је Уријина жена родила Давиду. 16 Давид се молио истинитом Богу за дечака и строго је постио,+ а када је долазио кући да преноћи лежао је на земљи.+ 17 Старешине његовог дома стале би око њега и хтеле да га подигну са земље, али он није хтео, а није хтео ни да једе+ с њима. 18 Седмог дана дете је умрло. Давидове слуге су се бојале да му кажу да је дете умрло, јер су говорили: „Док је дете још било живо, говорили смо му, а он нас није слушао. Како да му сада кажемо: ’Дете је умрло‘? Учиниће неко зло.“
19 Када је Давид видео да његове слуге шапућу међу собом, схватио је да је дете умрло. Зато је упитао своје слуге: „Да ли је дете умрло?“ А они су му одговорили: „Умрло је.“ 20 Тада се Давид подигао са земље, опрао се, намазао+ уљем и обукао друге хаљине, а затим је отишао у Јеховин дом+ и тамо се поклонио.+ Онда се вратио својој кући и затражио нешто да једе, а они су брзо поставили сто пред њега и он је јео. 21 Његове слуге су га упитале: „Шта сад ово значи? Док је дете било живо, постио си и плакао, а сад, кад је дете умрло, ти си устао да једеш.“ 22 А он је одговорио: „Док је дете било живо, постио+ сам и плакао+ јер сам мислио: ’Ко зна, можда ће се Јехова смиловати на мене па ће дете остати живо.‘+ 23 А сада, када је умрло, зашто да постим? Могу ли да га вратим?+ Ја ћу отићи к њему,+ али се оно неће вратити к мени.“+
24 Давид је тешио своју жену Витсавеју.+ Онда је отишао код ње и легао с њом. Она је родила сина+ коме су дали име Соломон.*+ Њега је Јехова волео+ 25 и зато је послао пророка Натана+ да га назове Једидија,* јер га је Јехова волео.
26 Јоав+ се и даље борио против Раве+ која је припадала Амоновим синовима и на крају је освојио тај краљевски град. 27 Зато је Јоав послао гласнике Давиду и поручио му: „Напао сам Раву+ и освојио део града у ком се налази вода. 28 Зато окупи сада осталу војску, опколи град и освоји га, да га не бих ја освојио па да град носи моје име.“
29 Давид је окупио сву војску и кренуо на Раву. Напао је град и освојио га. 30 Скинуо је с Малхомове* главе круну+ од злата тешку један талант,* украшену драгим камењем. Затим су ту круну ставили на Давидову главу. Давид је однео из града веома велик плен.+ 31 Затим је одвео народ који је био у том граду и поставио га да ради с тестерама за камен, оштрим гвозденим алаткама,+ гвозденим секирама и да израђује цигле. Тако је учинио у свим градовима Амонових синова. На крају се Давид са свом војском вратио у Јерусалим.