2. Самуилова
17 Ахитофел је затим рекао Авесалому: „Молим те, допусти ми да одаберем дванаест хиљада људи, па да још ноћас кренем у потеру за Давидом.+ 2 Напашћу га док је уморан и изнемоглих руку+ и уплашићу га. Кад се разбеже сви који су с њим, убићу краља,+ 3 а цео народ довешћу назад к теби. Од смрти човека кога тражиш зависи повратак свих људи. Тада ће се цео народ умирити.“ 4 То се допало Авесалому+ и свим Израеловим старешинама.
5 Али Авесалом рече: „Позовите и Хусаја+ Архијанина да чујемо шта ће нам он рећи.“ 6 Када је Хусај дошао пред Авесалома, Авесалом му рече: „Ахитофел је саветовао тако и тако. Да ли да чинимо како је рекао или да не чинимо? Шта ти кажеш?“ 7 Тада Хусај рече Авесалому: „Савет који је дао Ахитофел овог пута није добар.“+
8 Хусај још рече: „Ти знаш да су твој отац и његови људи јунаци+ и да су љути+ као медведица која је изгубила своје младунце у пољу.+ Твој отац је ратник+ и неће ноћити с народом. 9 Он се сада крије+ у некој јами или на неком другом месту. Ако у први мах падну неки од наших људи, ко год то чује рећи ће: ’Поражен је народ који је пристао уз Авесалома!‘ 10 Тада ће се уплашити+ и најхрабрији људи, којима је срце као у лава.+ Јер сви у Израелу знају да је твој отац јунак+ и да су они који су с њим храбри људи.+ 11 Зато ја саветујем овако: нека се сви Израелци, од Дана до Вирсавеје,+ сакупе око тебе, тако да их буде много као песка на морској обали,+ а и ти сам крени у бој.+ 12 Тада ћемо кренути на њега тамо где се налази+ и напашћемо га, као што роса+ пада на земљу. Нећемо поштедети живот ни њему нити било коме од људи који су с њим. 13 Ако се повуче у неки град, сви Израелци донеће ужа под тај град, па ћемо га одвући у долину, тако да ни каменчић неће остати од њега.“+
14 Тада су Авесалом и сви Израелци рекли: „Савет Хусаја Архијанина бољи+ је од Ахитофеловог савета!“ Јехова је био одредио+ да се осујети Ахитофелов савет,+ иако је био добар.+ Јехова је то учинио како би навукао зло+ на Авесалома.
15 Затим је Хусај рекао свештеницима Садоку+ и Авијатару: „Ахитофел је тако и тако саветовао Авесалома и Израелове старешине, а ја сам их саветовао тако и тако. 16 Зато сада брзо поручите Давиду:+ ’Ноћас немој ноћити у пустим равницама, него одмах пређи на другу страну,+ да не би настрадали+ краљ и сви који су с њим.‘“
17 Јонатан+ и Ахимас+ налазили су се код Ен-Рогила.+ Једна слушкиња је дошла код њих и пренела им вести, а они су затим отишли да то јаве краљу Давиду. Они нису смели да улазе у град да их неко не би видео. 18 Али, опазио их је један младић и јавио то Авесалому. Њих двојица су брзо побегла и дошла у кућу једног човека у Вауриму+ који је у дворишту имао бунар, па су се спустили у тај бунар. 19 Онда је дошла жена тог човека, узела један покривач, раширила га преко отвора бунара и прострла по њему здробљено зрневље,+ тако да се ништа није могло приметити. 20 Авесаломове слуге су дошле у кућу те жене и упитали је: „Где су Ахимас и Јонатан?“ А жена им је одговорила: „Одавде су отишли према реци.“+ Они су их тражили, али их нису нашли+ па су се вратили у Јерусалим.
21 Када су они отишли, Ахимас и Јонатан су изашли из бунара и отишли да обавесте краља Давида. Рекли су Давиду: „Устаните и брзо пређите преко реке, јер је тако и тако саветовао+ Ахитофел против вас.“ 22 Давид је одмах устао и са свим народом који је био с њим прешао Јордан. Када је свануло,+ сви до задњег прешли су Јордан.
23 Када је Ахитофел видео да нису поступили према његовом савету,+ оседлао је магарца и пошао својој кући у свој град.+ Након што је издао потребне заповести свом дому,+ обесио+ се и тако умро.+ Сахрањен+ је у гробу својих праочева.
24 Давид је дошао у Маханаим.+ Авесалом је прешао Јордан са свим Израелцима који су били с њим. 25 Авесалом је поставио Амасу+ над војском уместо Јоава.+ Амаса је био син једног Израелца који се звао Итра,+ који је легао с Авигејом,+ Насовом кћери, сестром Јоавове мајке Серује. 26 Израел и Авесалом улогорили су се у галадској земљи.+
27 Када је Давид стигао у Маханаим, тада су Совије, Насов син из Раве+ која је припадала Амоновим синовима,+ затим Махир,+ Амилов син+ из Лодевара, и Варзелај+ из Рогелима+ у Галаду, 28 донели своје постеље, посуде, земљано посуђе, пшеницу, јечам, брашно,+ пржено зрневље,+ боб,+ сочиво,+ печено семење, 29 мед,+ маслац,+ овце и крављи сир. Све су то донели за јело+ Давиду и народу који је био с њим, јер су мислили: „Народ је у пустињи огладнео, уморио се и ожеднео.“+