2. Самуилова
16 Управо када је Давид прешао врх,+ у сусрет му је дошао Сива,+ Мефивостејев+ слуга, с два оседлана магарца+ натоварена с двеста хлебова,+ сто груда сувог грожђа,+ сто груда летњег воћа*+ и великим ћупом вина.+ 2 Краљ је упитао Сиву: „Шта ћеш с тим?“+ А Сива је одговорио: „Магарци ће бити краљевој породици за јахање, а хлеб и летње воће људима+ за јело, док ће вино бити за пиће онима који се уморе+ у пустињи.“+ 3 Тада је краљ упитао: „Где је син твог господара?“+ А Сива је одговорио краљу: „Ено га, остао је у Јерусалиму, пошто је рекао: ’Данас ће ми Израелов дом вратити краљевство мог оца.‘“+ 4 Тада је краљ рекао Сиви: „Ево, твоје је све што припада Мефивостеју.“+ А Сива је рекао: „Клањам+ ти се! Нека будем достојан твоје милости, мој господару, краљу!“
5 Када је краљ Давид дошао до Ваурима,+ одатле је изашао један човек од Сауловог рода који се звао Симеј,+ Гирин син, и док се приближавао изговарао је клетве.+ 6 Затим је почео да баца камење на краља Давида и на све његове слуге. Цео народ и сви јунаци били су краљу здесна и слева. 7 Симеј га је проклињао речима: „Одлази! Одлази, крвниче+ и ништаријо!+ 8 Јехова је обратио на тебе сву кривицу за крв Сауловог дома, на чије си се место закраљио, и Јехова предаје краљевство у руке твом сину Авесалому. Ето, сад те је снашла невоља јер си крив за крв!“+
9 Тада Ависај, Серујин син,+ рече краљу: „Зар да овај мртав пас+ проклиње мог господара, краља?+ Молим те, допусти да одем тамо и скинем му главу.“+ 10 Али краљ одговори: „Шта ви имате с тим,+ синови Серујини?+ Нека проклиње,+ јер му је Јехова рекао да ме проклиње.+ Ко онда сме да каже: ’Зашто тако чиниш?‘“+ 11 Онда Давид рече Ависају и свим својим слугама: „Ево, мој син, који је од мене изашао, тражи моју душу,+ па како онда не би овај Венијаминов син!+ Пустите га нека ме проклиње, јер му је Јехова тако рекао! 12 Можда ће Јехова видети+ својим очима, па ће ми Јехова узвратити добрим за речи којима ме овај данас проклиње.“+ 13 Давид је са својим људима наставио даље путем, а Симеј је ишао уз горску падину упоредо с њим и проклињао га.+ Док је тако ишао упоредо с њим, бацао је на њега камење и дизао велику прашину.+
14 На крају су краљ и цео народ који је био с њим стигли уморни на своје одредиште и ту су се окрепили.+
15 Авесалом и сви Израелци ушли су у Јерусалим.+ Ахитофел+ је био с њим. 16 Када је Хусај+ Архијанин,+ Давидов пријатељ,+ дошао пред Авесалома, рекао му је: „Живео краљ!+ Живео краљ!“ 17 Тада Авесалом рече Хусају: „Је ли то оданост* коју показујеш према свом пријатељу? Зашто ниси отишао са својим пријатељем?“+ 18 А Хусај одговори Авесалому: „Нисам отишао јер желим да служим оном кога је изабрао Јехова, овај народ и сви Израелци. С њим ћу остати. 19 Осим тога, коме ћу служити? Зар не његовом сину? Као што сам служио твом оцу, тако ћу и теби служити.“+
20 Касније Авесалом рече Ахитофелу: „Дај нам савет шта да чинимо.“+ 21 Тада Ахитофел рече Авесалому: „Лези с иночама* свог оца+ које је он оставио да чувају двор.+ Тада ће цео Израел чути да си постао мрзак+ свом оцу,+ па ће се охрабрити сви они који су уз тебе.“+ 22 Тако су на крову+ разапели шатор за Авесалома и он је легао с иночама свог оца+ наочиглед целог Израела.+
23 У оно време, када би неко питао за савет Ахитофела било би као да пита за савет истинитог Бога. Такав је био сваки Ахитофелов+ савет+ и Давиду и Авесалому.