2. Самуилова
3 Рат између Сауловог и Давидовог дома трајао је још дуго.+ Давид је бивао све јачи,+ а Саулов дом све слабији.+
2 Давиду су се у Хеврону+ родили синови.+ Првенац му је био Амнон,+ од Ахиноаме+ из Језраела, 3 други је био Хилеав,+ од Авигеје,+ Навалове жене из Кармила, трећи Авесалом,+ син Махе, кћери Талмаја,+ краља Гесура, 4 четврти Адонија,+ Агитин син,+ пети Сефатија,+ Авиталин син 5 и шести Итрам,+ од Давидове жене Егле. Они су се родили Давиду у Хеврону.
6 Док је трајао рат између Сауловог и Давидовог дома, Авенир+ је све више учвршћивао свој положај у Сауловом дому. 7 Саул је имао иночу* која се звала Ресфа,+ која је била Ајина кћи.+ Једног дана Исвостеј+ је упитао Авенира: „Зашто си легао с иночом+ мог оца?“ 8 Авенир се јако разгневио+ на Исвостејеве речи, па му је рекао: „Јесам ли ја пасја+ глава у Јуди? До данас сам показивао оданост* према дому твог оца Саула, према његовој браћи и његовим пријатељима и нисам допустио да паднеш у Давидове руке, а ти ме сада оптужујеш за грех због једне жене. 9 Зато нека Бог учини тако Авениру и нека га још теже казни+ ако не учиним Давиду оно за шта му се Јехова заклео+ — 10 да ће одузети краљевство Сауловом дому и утврдити Давидов престо над Израелом и над Јудом од Дана до Вирсавеје.“+ 11 Исвостеј више није смео ни реч да каже Авениру јер га се плашио.+
12 Авенир је одмах послао гласнике Давиду и поручио му: „Чија је земља?“ Затим је додао: „Склопи савез са мном и моја ће рука бити с тобом и обратићу к теби цео Израел.“+ 13 А он му одговори: „Добро, склопићу савез с тобом. Само једно тражим од тебе: не долази пред мене+ ако са собом не доведеш Михалу,+ Саулову кћер, кад будеш долазио пред моје лице.“ 14 Давид је послао гласнике и Сауловом сину Исвостеју+ и поручио му: „Врати ми моју жену Михалу коју сам испросио за сто филистејских обрезака.“+ 15 Исвостеј је послао по њу и узео је од њеног мужа Фалтила,*+ Лаисовог сина. 16 Њен муж је пошао за њом и плачући је пратио све до Ваурима.+ Тада му је Авенир рекао: „Иди, врати се!“, и он се вратио.
17 Авенир је већ био послао гласнике Израеловим старешинама и поручио им: „Још и раније+ сте желели да поставите Давида за свог краља. 18 Учините то сада, јер је Јехова рекао Давиду: ’Руком Давида,+ свог слуге, избавићу свој народ Израел из руку Филистеја и из руку свих његових непријатеља.‘“ 19 Тако је Авенир говорио и Венијаминовим синовима,+ а онда је отишао у Хеврон да јави Давиду све што жели Израел и цео Венијаминов дом.
20 Када је Авенир с двадесет људи дошао код Давида у Хеврон, Давид је приредио гозбу+ за Авенира и људе који су били с њим. 21 Тада је Авенир рекао Давиду: „Допусти ми да се спремим па да одем и сакупим све Израелце око свог господара, краља, тако да они склопе савез с тобом. Ти ћеш краљевати над свим што ти душа жели.“+ Тако је Давид отпустио Авенира, који је отишао у миру.+
22 Давидове слуге и Јоав враћали су се из војног похода и са собом су носили богат плен.+ Авенир више није био код Давида у Хеврону, јер га је Давид отпустио и он је отишао у миру. 23 Кад је Јоав+ дошао и сва војска с њим, до њега је стигла вест: „Авенир,+ Ниров син,+ био је код краља и краљ га је пустио да оде у миру.“ 24 Тада је Јоав дошао пред краља и рекао: „Шта си то учинио?+ Авенир је био код тебе. Зашто си га пустио да оде у миру? 25 Добро знаш какав је Авенир, Ниров син, и знаш да је дошао овамо да те превари, да сазна твоје кораке+ и све што радиш.“+
26 Тада је Јоав отишао од Давида и послао за Авениром гласнике који су га вратили+ од бунара* Сире. Давид није знао ништа о томе. 27 Када се Авенир вратио у Хеврон,+ Јоав га је одвео на страну, у засвођени пролаз код градских врата, да с њим насамо поразговара.+ Али тада му је забио мач у стомак,+ тако да је Авенир умро због крви Јоавовог брата Асаила.+ 28 Када је Давид касније сазнао за то, рекао је: „Ја и моје краљевство довека смо недужни у Јеховиним очима; ми нисмо криви за крв+ Авенира, Нировог сина. 29 Нека кривица падне на Јоавову главу+ и на цео дом његовог оца! Нека Јоавов дом+ никада не буде без мушкараца који ће имати излив,+ без губаваца,+ без мушкараца који се вретена хватају,+ без оних који ће од мача пасти и без оних који хлеба неће имати!“+ 30 Тако су Јоав и Ависај,+ његов брат, убили Авенира+ јер је он погубио њиховог брата Асаила у бици код Гаваона.+
31 Тада је Давид рекао Јоаву и свим људима који су били с њим: „Раздерите своје хаљине,+ опашите кострет+ и тугујте за Авениром.“ Чак је и краљ Давид пошао за носилима. 32 Кад су сахранили Авенира у Хеврону, краљ је гласно заплакао на Авенировом гробу, а са њим и цео народ.+ 33 Овако је краљ нарицао за Авениром:
„Зар је Авенир морао да умре као безумник+ што умире?
34 Руке твоје нису биле везане+
Нити су ти ноге биле у бакарним оковима.+
Пао си као што се пада од руке неправедника.“+
Тада је цео народ још јаче заплакао+ за њим.
35 Још истог дана, цео народ је дошао и понудио Давиду да нешто једе,+ да се утеши, али Давид се заклео рекавши: „Нека ми Бог учини тако+ и нека ме још теже казни ако пре него што сунце зађе+ окусим хлеб или било шта друго!“ 36 Цео народ је то чуо и то му је било по вољи, као и све друго што је краљ учинио.+ 37 Тог дана цео народ и сви у Израелу схватили су да није краљ наредио да се погуби Авенир, Ниров син.+ 38 Краљ је рекао својим слугама: „Зар не знате да је данас у Израелу пао кнез и велики човек?+ 39 Али ја сам још увек слаб, иако сам помазан+ за краља, а ови људи, Серујини синови,+ сувише су јаки за мене.+ Нека Јехова плати оном ко чини зло према његовим злим делима.“+