1. Краљевима

3 Соломон је склопио савез+ с фараоном, краљем Египта, тако што се оженио његовом кћери.+ Довео ју је у Давидов град+ да тамо живи док он не заврши свој двор,+ Јеховин дом+ и зидине око Јерусалима.+ 2 Али народ је приносио жртве на узвишицама,+ јер до тада још није био саграђен дом Јеховином имену.+ 3 Соломон је волео+ Јехову и живео* је по одредбама свог оца Давида,+ само што је на узвишицама+ приносио жртве и спаљивао приносе.

4 Краљ је отишао у Гаваон+ да тамо принесе жртве, јер је то била најзначајнија узвишица.+ Тамо је Соломон принео на олтару хиљаду жртава паљеница.+ 5 У Гаваону се Јехова појавио+ Соломону ноћу у сну.+ Бог му рече: „Тражи шта хоћеш да ти дам.“+ 6 А Соломон рече: „Ти си показао велику милост*+ према свом слузи Давиду, мом оцу, јер ти је служио* у истини и у праведности+ с честитим срцем. Показивао си му велику милост и дао си му сина да седи на његовом престолу, као што се данас види.+ 7 И сада, Јехова, Боже мој, ти си свог слугу поставио за краља уместо мог оца Давида, а ја сам млад+ и још немам искуства.+ 8 Твој слуга је међу твојим народом који си изабрао,+ народом који је толико велик да се не може пребројати нити му се број може проценити.+ 9 Зато дај свом слузи послушно срце да може судити+ твом народу и разликовати добро од зла,+ јер ко може судити+ твом народу, овом тврдоглавом народу?“+

10 Јехови је било драго што је Соломон то тражио.+ 11 Бог му рече: „Зато што си то тражио, а ниси тражио дуг живот ни богатство+ ни душе својих непријатеља, него си тражио разборитост* да можеш исправно судити,+ 12 ево, учинићу по твојим речима.+ Даћу ти мудро и разумно* срце,+ да таквог какав си ти није било ни пре тебе нити ће га после тебе бити.+ 13 А даћу ти и оно што ниси тражио,+ и богатство+ и славу, тако да докле год си жив неће бити таквог краља као што си ти.+ 14 Ако будеш ходио мојим путевима и држао се мојих прописа+ и мојих заповести, као што је ходио и твој отац Давид,+ продужићу твоје дане.“+

15 Тада се Соломон пробудио,+ и гле, био је то сан. Затим се вратио у Јерусалим, стао пред ковчег+ Јеховиног савеза и принео жртве паљенице и жртве заједништва,+ и приредио гозбу+ за све своје слуге.+

16 У то време дошле су две жене, блуднице,+ и стале пред краља.+ 17 Једна од њих рече: „Опрости, мој господару,+ ја и ова жена живимо у истој кући, и ја сам се породила поред ње у тој кући. 18 Трећег дана после мог порођаја и ова жена се породила. Биле смо заједно и с нама у кући није било никог другог. Само смо нас две биле у кући. 19 Онда је једне ноћи син ове жене умро, јер је легла на њега. 20 Она је устала усред ноћи, и док је твоја робиња спавала, узела је мог сина који је био уз мене и ставила га себи у наручје, а свог мртвог сина ставила је мени у наручје. 21 Кад сам ујутру устала да подојим+ свог сина, гле, он је био мртав. Али кад се разданило и кад сам га боље погледала, видела сам да то није мој син ког сам родила.“ 22 Али друга жена рече: „Није тако, него је мој син овај живи, а твој је онај мртви!“ Али прва жена је говорила: „Није тако, него је твој син онај мртви, а мој је овај живи!“ И тако су се препирале пред краљем.+

23 На крају краљ рече: „Једна каже: ’Мој син је овај живи, а твој је онај мртви!‘ а друга каже: ’Није тако, него је твој син онај мртви, а мој је овај живи!‘“ 24 Краљ затим рече:+ „Донесите ми мач.“ И донели су мач пред краља. 25 Краљ рече: „Расеците живо дете на два дела, па једну половину дајте једној, а другу половину другој.“ 26 Тада жена чији је син био жив осети да јој утроба+ задрхта због сина,+ па рече краљу: „Опрости,+ мој господару! Дајте њој живо дете, само га немојте убити.“ А друга жена рече: „Нека не буде ни мој ни твој. Расеците га!“+ 27 На то краљ рече: „Дајте живо дете првој жени, немојте га убити. Она му је мајка.“

28 Сви Израелци су чули какву је пресуду+ изрекао краљ и почели су да се боје краља,+ јер су видели да је у њему Божја мудрост+ да праведно суди.