1. Краљевима

2 Кад се Давиду приближило време да умре,+ заповедио је свом сину Соломону: 2 „Ја идем путем којим иду сви на земљи.+ А ти буди јак+ и буди човек.+ 3 Извршавај своје обавезе према Јехови, свом Богу, ходећи његовим путевима+ и држећи се његових одредаба, његових заповести, његових закона+ и његових опомена, као што је записано у Мојсијевом закону,+ да би поступао разборито у свему што радиш и куд год да пођеш, 4 и да би Јехова испунио реч коју је рекао за мене:+ ’Ако твоји синови+ буду пазили на свој пут и ако ми буду служили*+ у истини+ свим својим срцем+ и свом својом душом, нећеш остати без наследника који ће седети на Израеловом престолу.‘+

5 „И сам добро знаш шта ми је учинио Јоав, Серујин син,+ и шта је учинио двојици заповедника израелске војске, Авениру,+ Нировом сину, и Амаси,+ Јетеровом сину,+ кад их је убио проливши крв+ у време мира као да је рат, па је тако крвљу упрљао појас око својих бедара и сандале на својим ногама. 6 Зато поступи по својој мудрости+ и не дај да се његова седа глава с миром+ спусти у гроб.*+

7 „Према синовима Варзелаја+ из Галада буди милостив* и нека они буду међу онима који једу за твојим столом,+ јер су и они мени помогли+ кад сам бежао пред твојим братом Авесаломом.+

8 „Ту је и Симеј,+ син Гире из Венијаминовог племена, из Ваурима.+ Он ме је проклињао тешким клетвама+ оног дана кад сам ишао у Маханаим.+ Али дошао ми је у сусрет код Јордана,+ тако да сам му се Јеховом заклео: ’Нећу те мачем погубити.‘+ 9 Али ти га немој оставити без казне,+ јер си мудар+ човек и добро знаш шта треба да му учиниш. Његову седу главу+ с крвљу пошаљи у гроб.“*+

10 Затим је Давид починуо код својих праочева+ и био је сахрањен у Давидовом граду.+ 11 Давид је владао над Израелом четрдесет година.+ У Хеврону+ је владао седам година,+ а у Јерусалиму тридесет и три године.+

12 Соломон је сео на престо свог оца Давида+ и његово краљевство се веома утврдило.+

13 Адонија, Агитин син, дошао је код Витсавеје,+ Соломонове мајке. Кад га је она упитала: „Долазиш ли у миру?“,+ он је одговорио: „Да, долазим у миру.“ 14 Затим рече: „Хтео бих нешто да ти кажем.“ А она рече: „Кажи.“+ 15 Он рече: „Ти добро знаш да је краљевство требало да припадне мени и да је цео Израел очекивао да ја будем краљ.+ Али десило се другачије и краљевство је припало мом брату, јер му га је Јехова дао.+ 16 А сада те само за једно молим. Немој ме одбити.“+ Она му рече: „Кажи.“ 17 Он затим рече: „Молим те, кажи краљу Соломону, јер тебе неће одбити, нека ми да за жену Ависагу+ Сунамку.“+ 18 А Витсавеја му рече: „Добро, говорићу краљу за тебе.“

19 Тако је Витсавеја дошла код краља Соломона да му говори за Адонију.+ Краљ је одмах устао,+ пошао јој у сусрет и поклонио јој се.+ Затим је сео на свој престо и заповедио да поставе престо за његову мајку, да седне њему здесна.+ 20 Она рече: „Имам једну малу молбу за тебе. Немој ме одбити.“ Краљ јој одговори: „Кажи, мајко. Нећу те одбити.“ 21 Она затим рече: „Нека се Ависага Сунамка да твом брату Адонији за жену.“ 22 На то краљ Соломон одговори својој мајци: „Зашто тражиш Ависагу Сунамку за Адонију? Тражи и краљевство за њега,+ јер ми је старији брат,+ за њега и за свештеника Авијатара+ и за Јоава,+ Серујиног сина!“+

23 Тада се краљ Соломон заклео Јеховом: „Нека ми Бог учини тако и нека ме још теже казни+ ако Адонија не плати својом душом за то што је рекао.+ 24 И сада, тако жив био Јехова,+ који ме је утврдио+ и дао ми да седнем на престо свог оца Давида+ и који ми је начинио дом,+ као што је и обећао,+ Адонија ће још данас бити погубљен.“+ 25 Краљ Соломон је одмах послао Венају,+ Јодајевог сина, који је ударио Адонију, тако да је овај умро.+

26 Краљ затим рече свештенику Авијатару:+ „Иди у Анатот+ на своје њиве. Заслужио си смрт,+ али те данас нећу погубити, јер си носио ковчег Сувереног Господа Јехове+ пред мојим оцем Давидом+ и подносио си невоље све време док је и мој отац подносио невоље.“+ 27 Тако је Соломон отерао Авијатара да више не служи као Јеховин свештеник, да би се испунила Јеховина реч коју је у Силому+ изрекао против Илијевог дома.+

28 Вест о томе стигла је и до Јоава+ — јер је пристао уз Адонију,+ премда није пристао уз Авесалома+ — и Јоав је побегао у Јеховин шатор+ и чврсто се ухватио за рогове олтара.+ 29 Краљу Соломону су јавили: „Јоав је побегао у Јеховин шатор и ено га поред олтара.“ А Соломон је послао Венају, Јодајевог сина, и рекао му: „Иди и погуби га!“+ 30 Венаја је отишао у Јеховин шатор и рекао Јоаву: „Овако каже краљ: ’Изађи!‘“ Али он рече: „Нећу! Овде+ хоћу да умрем.“ Тада је Венаја јавио краљу: „Тако ми је рекао Јоав и тако ми је одговорио.“ 31 А краљ му рече: „Учини као што је казао и погуби га. Сахрани га, и скини с мене и с дома мог оца крв+ коју је Јоав пролио без разлога.+ 32 Нека Јехова учини да његова крв падне на његову главу,+ јер је погубио два човека која су била праведнија и боља од њега.+ Убио их је мачем без знања мог оца Давида:+ Авенира,+ Нировог сина, заповедника Израелове војске,+ и Амасу,+ Јетеровог сина, заповедника Јудине војске.+ 33 Њихова крв нека падне на Јоавову главу и на главу његовог потомства довека.+ А на Давиду+ и његовом потомству, на његовом дому и његовом престолу нека довека почива мир од Јехове.“+ 34 Тако је Венаја, Јодајев син, отишао,+ ударио Јоава и погубио га.+ Сахрањен је код своје куће у пустињи. 35 Тада је краљ уместо њега над војском+ поставио Венају,+ Јодајевог сина, а на Авијатарово место краљ је поставио свештеника Садока.+

36 Затим је краљ позвао Симеја+ и рекао му: „Сагради себи кућу у Јерусалиму и остани овде и никуда не иди одавде. 37 Оног дана кад изађеш и пређеш долину* Кедрон,+ знај да ћеш погинути.+ Твоја крв пашће на твоју главу.“+ 38 Симеј је одговорио краљу: „Добро. Како је рекао мој господар, краљ, тако ће твој слуга учинити.“ Симеј је дуго живео у Јерусалиму.

39 После три године, два Симејева роба+ побегла су код Ахиса,+ Махиног сина, краља Гата.+ Симеју је било јављено: „Ено, твоји су робови у Гату.“ 40 Симеј је одмах устао, оседлао свог магарца и отишао у Гат код Ахиса да потражи своје робове. Затим се Симеј вратио из Гата са својим робовима. 41 А Соломону је било јављено: „Симеј је отишао из Јерусалима у Гат и вратио се.“ 42 Тада је краљ позвао Симеја+ и рекао му: „Зар те нисам заклео Јеховом и упозорио+ те кад сам ти рекао: ’Оног дана кад изађеш и пођеш било куда, знај да ћеш погинути‘, и зар ми ти ниси рекао: ’Добро, разумео сам‘?+ 43 Зашто се онда ниси држао заклетве којом си се заклео Јехови+ и послушао строгу заповест коју сам ти дао?“+ 44 Затим краљ рече Симеју: „И сам знаш каква си зла нанео мом оцу Давиду,+ добро то знаш у свом срцу. Али Јехова ће зло које си нанео другима вратити на твоју главу.+ 45 А краљ Соломон биће благословљен+ и Давидов престо биће довека утврђен пред Јеховом.“+ 46 Тада је краљ дао заповест Венаји, Јодајевом сину, који је изашао и ударио Симеја, тако да је овај умро.+

Краљевство се утврдило у Соломоновој руци.+