1. Краљевима
8 Тада је краљ Соломон+ окупио+ код себе у Јерусалиму Израелове старешине,+ све поглаваре племена+ и кнезове отачких домова+ Израелових синова, да би се ковчег Јеховиног савеза+ донео из Давидовог града,+ то јест са Сиона.+ 2 Тако су се сви Израелци сакупили код краља Соломона на празник+ месеца етанима,* а то је седми месец.+ 3 Кад су дошле све Израелове старешине, свештеници су понели+ ковчег.+ 4 Они су пренели Јеховин ковчег, шатор+ састанка+ и све свете ствари које су биле у шатору. Све су то пренели+ свештеници и Левити.+ 5 Краљ Соломон и с њим цео израелски збор који се окупио око њега, принели су на жртву+ пред ковчегом толико оваца и говеда да се није могло ни израчунати ни избројати.+
6 Затим су свештеници унели ковчег+ Јеховиног савеза на његово место,+ у унутрашњу просторију дома, у Светињу над светињама, под крила херувима.+
7 Крила херувима била су раширена изнад места где је стајао ковчег, тако да су херувими одозго заклањали ковчег и његове полуге.+ 8 Али полуге+ су биле толико дуге да су се њихови крајеви видели из Светиње пред унутрашњом просторијом,* али споља се нису видели. Тамо стоје све до данашњег дана.+ 9 У ковчегу није било ничег осим две камене плоче+ које је Мојсије ставио+ у њега на Хориву, кад је Јехова склопио савез+ са Израеловим синовима након што су изашли из египатске земље.+
10 Кад су свештеници изашли из светог места, облак+ је испунио Јеховин дом. 11 Свештеници+ због облака нису могли да стоје тамо и да врше своју службу,+ јер је Јеховин дом+ био пун Јеховине славе.+ 12 Тада је Соломон рекао: „Јехова, ти си рекао да ћеш пребивати у густој тами.+ 13 Ја сам ти саградио дом да буде твоје узвишено пребивалиште,+ место+ где ћеш довека пребивати.“+
14 Затим се краљ окренуо према народу и благословио+ цео израелски збор,* док је цео збор стајао. 15 Тада је рекао: „Нека је благословљен Јехова,+ Израелов Бог, који је својим устима говорио с мојим оцем Давидом,+ и својом руком испунио+ оно што је рекао: 16 ’Од дана кад сам свој народ Израел извео из Египта, нисам изабрао+ ниједан град међу свим Израеловим племенима да се у њему сагради дом+ у ком би било моје име.+ Али изабрао сам Давида да влада над мојим народом Израелом.‘+ 17 Мој отац Давид је у свом срцу имао жељу да сагради дом имену Јехове, Израеловог Бога.+ 18 Али Јехова је мом оцу Давиду рекао: ’Ти у свом срцу имаш жељу да саградиш дом мом имену, и добро је што ти је то на срцу.+ 19 Али нећеш ти градити тај дом, него твој син који ће ти се родити.* Он ће саградити дом мом имену.‘+ 20 Јехова је испунио реч+ коју је рекао и ја сам дошао на место свог оца Давида и сео на Израелов престо,+ као што је рекао Јехова, и саградио сам дом имену Јехове, Израеловог Бога.+ 21 У њему сам одредио место за ковчег у коме је Јеховин савез+ који је склопио с нашим праочевима кад их је извео из египатске земље.“
22 Тада је Соломон стао пред Јеховин олтар+ пред целим израелским збором, раширио руке према небесима+ 23 и рекао: „Јехова, Боже Израелов,+ нема Бога као што си ти,+ ни горе на небесима ни доле на земљи. Ти се држиш савеза и показујеш милост*+ према својим слугама+ које ти служе* свим својим срцем.+ 24 Испунио си свом слузи Давиду, мом оцу, оно што си му обећао. Што си својим устима обећао, то си својом руком испунио, као што се данас види.+ 25 А сада, Јехова, Боже Израелов, испуни свом слузи Давиду, мом оцу, оно што си му обећао кад си рекао: ’Неће ти нестати наследника који ће преда мном седети на Израеловом престолу,+ само ако твоји синови буду пазили на свој пут, служећи ми као што си ми ти служио.‘* 26 А сада, Боже Израелов, молим те, нека се обистини обећање+ које си дао свом слузи Давиду, мом оцу.
27 „Али да ли ће Бог заиста пребивати на земљи?+ Гле, ни небеса+ ни небо над небесима+ не могу те обухватити,+ а камоли овај дом+ који сам саградио! 28 Али ипак Јехова, Боже мој, саслушај молитву+ свог слуге и његову молбу за милост,+ и послушај вапај и молитву коју ти данас упућује твој слуга.+ 29 Нека твоје очи ноћ и дан будно мотре+ овај дом, ово место за које си рекао: ’Ту ће пребивати моје име.‘+ Послушај молитву коју ти твој слуга упућује окренут према овом месту.+ 30 Послушај молбу за милост+ коју твој слуга и твој народ Израел упућују окренути према овом месту. Чуј с места где пребиваш, с небеса,+ чуј и опрости.+
31 „Ако неко згреши свом ближњем,+ па се од њега тражи да се закуне и изложи проклетству,+ и он под заклетвом дође пред твој олтар у овом дому, 32 тада чуј с небеса и буди судија својим слугама. Злог прогласи злим, враћајући његова дела на његову главу,+ а праведног прогласи праведним,+ награђујући га по његовој праведности.+
33 „Ако твој народ Израел буде поражен пред својим непријатељима+ зато што ти је згрешио,+ па се обрати к теби+ и да хвалу твом имену,+ помоли+ се и упути молбу за милост у овом дому,+ 34 тада чуј с небеса, опрости грех свом народу Израелу+ и врати+ их у земљу коју си дао њиховим праочевима.+
35 „Кад се затвори небо и не буде кише+ јер су ти згрешили,+ па се помоле окренути према овом месту+ и дају хвалу твом имену и одврате се од свог греха, јер си им наносио невоље,+ 36 тада чуј с небеса и опрости грех својим слугама, свом народу Израелу, које учиш+ правом путу којим треба да иду,+ и пусти кишу+ на своју земљу коју си свом народу дао у наследство.
37 „Ако у земљи завлада глад+ или се појави пошаст,+ суша, буђ+ или навале скакавци+ или бубашвабе,+ ако их опколи непријатељ у земљи где су њихови градови, ако их снађе било каква невоља или болест, 38 па ако неко из народа или цео твој народ Израел+ упути молитву+ или молбу за милост,+ јер свако зна бол свог срца,+ и рашири руке према овом дому,+ 39 ти чуј с небеса,+ с места где пребиваш,+ и опрости,+ поступи по томе+ и дај свакоме према свим његовим путевима,+ ти који знаш свачије срце,+ јер само ти добро знаш срце свих синова људских,+ 40 да би те се бојали+ све дане док живе у земљи коју си дао нашим праочевима.+
41 „Исто тако, кад туђинац+ који не припада твом народу Израелу, него је дошао из далеке земље због твог имена+ — 42 јер ће се чути за твоје велико име,+ за твоју снажну руку+ и подигнуту мишицу — дође и помоли се окренут према овом дому,+ 43 тада чуј с небеса, с места где пребиваш,+ и учини све за шта те моли тај туђинац,+ да би сви народи на земљи упознали твоје име+ и бојали се тебе као и твој народ Израел, и да би знали да овај дом који сам саградио носи твоје име.+
44 „Ако твој народ пође у рат+ против својих непријатеља путем којим га ти пошаљеш,+ и помоле се теби,+ Јехова, окренути према граду који си изабрао+ и према овом дому који сам саградио твом имену,+ 45 тада чуј с небеса њихову молитву и њихову молбу за милост и дај им правду.+
46 „Ако ти згреше,+ јер нема човека који не греши,+ и ти се разгневиш на њих и предаш их непријатељима, па их њихови поробљивачи одведу у заробљеништво у непријатељску земљу, далеко или близу,+ 47 а они се уразуме у земљи у коју буду одведени у заробљеништво,+ обрате+ се и упуте ти молбу+ за милост у земљи оних који су их заробили,+ говорећи: ’Згрешили смо,+ лоше смо поступали,+ зло смо чинили‘,+ 48 ако се у земљи својих непријатеља који су их заробили заиста обрате к теби свим својим срцем+ и свом својом душом и помоле ти се окренути према својој земљи коју си дао њиховим праочевима, према граду који си изабрао и према дому који сам саградио твом имену,+ 49 тада с небеса, с места где пребиваш,+ чуј њихову молитву и њихову молбу за милост, и дај им правду,+ 50 и опрости+ свом народу који ти је згрешио,+ опрости им све преступе,+ све што су ти скривили.+ Дај да нађу милост+ пред онима који су их заробили и да им се они смилују, 51 јер су они твој народ и твоје наследство+ које си извео из Египта,+ из те пећи за топљење гвожђа.+ 52 Нека твоје очи буду отворене на молбу за милост коју ти упућује твој слуга и на молбу за милост+ коју ти упућује твој народ Израел, и услиши их кад год те призову.+ 53 Јер си их ти, Суверени Господе Јехова, одвојио као своје наследство од свих народа на земљи,+ као што си рекао преко Мојсија,+ свог слуге, када си наше праочеве извео из Египта.“
54 Кад је Соломон завршио целу ову молитву и молбу за милост коју је упутио Јехови, устао је испред Јеховиног олтара где је клечао+ руку раширених према небесима,+ 55 и стојећи+ тако благословио+ је цео израелски збор, говорећи јаким гласом: 56 „Нека је благословљен Јехова,+ који је свом народу Израелу дао место починка, испунивши све што је обећао.+ Од свих добрих обећања која је дао преко Мојсија,+ свог слуге, није остало неиспуњено ниједно обећање.+ 57 Нека Јехова, наш Бог, буде с нама+ као што је био и с нашим праочевима.+ Нека нас никад не остави и не напусти,+ 58 него нека приклони наше срце+ к себи да бисмо ходили свим његовим путевима+ и држали се његових заповести,+ његових прописа+ и његових закона,+ које је дао нашим праочевима. 59 Нека ове моје речи којима сам Јехову молио за милост памти+ Јехова, наш Бог, дан и ноћ, да даје правду својим слугама и свом народу Израелу, дан за даном како буде потребно,+ 60 да би сви народи на земљи знали+ да је Јехова истинити Бог+ и да нема другог.+ 61 Целим својим срцем+ будите одани Јехови, нашем Богу, тако што ћете живети* по његовим прописима и извршавати његове заповести, као што се данас види.“
62 Тада су краљ и сви Израелци принели велику жртву пред Јеховом.+ 63 Као жртву заједништва+ коју је требало да принесе Јехови, Соломон је принео двадесет и две хиљаде говеда и сто двадесет хиљада оваца.+ Тако су краљ и сви Израелови синови одржали свечаност поводом посвећења+ Јеховиног дома. 64 Тог дана краљ је морао да посвети средину дворишта испред Јеховиног дома,+ зато што је тамо морао да принесе жртве паљенице, приносе од жита и сало од жртава заједништва, јер је бакарни олтар,+ који је био пред Јеховом, био премали за тако много жртава паљеница, приноса од жита и сала+ од жртава заједништва. 65 У то време Соломон, а с њим и цео Израел, мноштво+ народа који је дошао од границе Емата+ до долине реке Египат,+ славио је празник+ пред Јеховом, нашим Богом, седам дана и још седам дана,+ укупно четрнаест дана. 66 Осмог дана он је отпустио народ,+ а они су благословили краља и отишли својим кућама радосни+ и веселог срца+ због све доброте+ коју је Јехова показао према свом слузи Давиду и према свом народу Израелу.