Јездра
9 Кад се све то завршило, пришли су ми кнезови+ и рекли: „Израелски народ, свештеници и Левити нису се одвојили+ од других народа* и њихових гадости,+ то јест од Хананаца,+ Хетеја,+ Ферезеја,+ Јевусеја,+ Амонаца,+ Моаваца,+ Египћана+ и Амореја.+ 2 Јер су за себе и за своје синове узимали њихове кћери,+ и тако су се они, свети род,+ помешали+ с другим народима, а рука кнезова и управитеља предњачила+ је у тој неверности.“
3 Кад сам то чуо, раздерао сам своју хаљину и свој огртач,+ почео да чупам косу+ и браду. И тако сам седео дубоко потресен.+ 4 Сви који су се бојали+ онога што је Израелов Бог рекао о неверности оних који су се вратили из изгнанства, окупили су се око мене док сам седео тако дубоко потресен све до вечерњег приноса од жита.+
5 У време вечерњег приноса од жита,+ устао сам од свог понижења и раздеране хаљине и огртача пао на колена+ и раширио руке према Јехови, свом Богу.+ 6 Тада сам рекао:+ „Боже мој! Стидим+ се и срамота+ ме је да подигнем лице к теби, Боже мој! Јер су се преступи+ наши намножили преко главе наше и кривица је наша допрла до неба.+ 7 Од времена наших праочева+ па до данас сносимо велику кривицу,+ и због својих преступа смо ми, наши краљеви+ и наши свештеници+ били предати у руке краљевима околних земаља под мач,+ у заробљеништво,+ као плен+ и на срамоту,+ као што је то и данас. 8 А сад нам ти, Јехова, Боже наш, на тренутак+ указујеш милост и оставио си нам преживеле+ и дао да будемо на сигурном* у твом светом месту, да би подарио сјај нашим очима,+ Боже наш, и дао нам мало живота у нашем ропству.+ 9 Јер ми смо слуге,+ али нас у ропству нашем ниси оставио,+ Боже наш, него нам дајеш милост,* па смо стекли наклоност пред персијским краљевима,+ и дајеш нам живот да бисмо теби, нашем Богу, подигли дом+ и обновили његове рушевине,+ и штитиш нас каменим зидом+ у Јуди и у Јерусалиму.
10 „Шта сада да кажемо, Боже наш, после овога што се десило? Јер смо оставили твоје заповести+ 11 које си дао преко слугу својих пророка, говорећи: ’Земља у коју идете да је заузмете нечиста је земља због нечистоће народа који су у њој,*+ због њихових гадости+ којима су је напунили од једног до другога краја+ у својој нечистоћи.+ 12 Зато не дајте своје кћери њиховим синовима,+ нити њихове кћери узимајте за своје синове. Немојте никада доприносити њиховом миру+ ни њиховом благостању, да бисте постали јаки+ и јели што је добро у тој земљи и заузели је за своје синове довека.‘+ 13 После свега што је дошло на нас због наших злих дела+ и наше велике кривице — јер си ти, Боже наш, умањио тежину нашег преступа+ и дао си нам ове преживеле+ — 14 зар ћемо опет кршити твоје заповести и склапати бракове+ с народима који чине такве гадости?+ Зар се ти не би разгневио+ на нас тако да нико не би остао+ нити преживео? 15 Јехова, Боже Израелов, ти си праведан,+ јер смо остали и преживели, као што се данас види. Ево, ми смо пред тобом са својом кривицом,+ премда се с таквом кривицом не може стајати пред тобом.“+