Немија
6 Када су Санавалат,+ Товија,+ Гисем+ Арапин+ и остали наши непријатељи чули да сам обновио зидине+ и да ни на једном месту нису остале урушене (иако до тог времена још нисам био поставио крила+ на градским вратима),+ 2 Санавалат и Гисем одмах су ми послали поруку у којој је стајало: „Хајде да се нађемо+ у неком од села у долини код Онона.“+ Али они су смишљали како да ми учине зло.+ 3 Зато сам послао гласнике+ и поручио им: „У великом сам послу+ и не могу да дођем. Посао би стао кад бих га оставио и дошао к вама.“+ 4 Тако су ми четири пута слали исту поруку, а ја сам им одговарао истим речима.
5 На крају ми је Санавалат+ по пети пут послао свог слугу са истом поруком, с отвореним писмом у руци. 6 У њему је писало: „Чује се међу народима, а и Гисем+ то потврђује, да ти и Јудејци спремате побуну.+ Зато и градиш зидине. А говори се и да ћеш им ти бити краљ.+ 7 Чак си и пророке поставио да у Јерусалиму шире глас о теби и да говоре: ’Јуда има краља!‘ Сада ће за све то сазнати и краљ. Зато дођи сада да се посаветујемо.“+
8 Али ја сам му послао овај одговор: „Није тако како ти кажеш,+ него ти у свом срцу то измишљаш.“+ 9 Јер су сви они покушавали да нас заплаше, говорећи: „Клонуће им руке+ од посла па га неће довршити.“ А сада, молим те, ојачај моје руке.+
10 Отишао сам у кућу Семаје, сина Делаје, Метавеиловог сина, који се тамо затворио.+ Он је рекао: „Нађимо се+ у дому истинитог Бога, унутар храма,+ и затворимо врата храма, јер ће доћи да те убију. Ноћу+ ће доћи да те убију.“ 11 А ја сам рекао: „Зар да бежи човек као што сам ја?+ Како би неко као ја могао да уђе у храм и да остане жив?+ Нећу ући!“ 12 Зато сам истражио ствар, и видео сам да га није послао Бог,+ него да је објавио+ ово пророчанство против мене јер су га Товија и Санавалат+ унајмили.+ 13 Унајмили+ су га зато да бих се ја уплашио+ и да бих тако поступио и згрешио,+ па би им то послужило да ме доведу на зао глас+ како би ме ружили.+
14 Сети се,+ Боже мој, Товије+ и Санавалата по овим њиховим делима, а и пророчице+ Ноадије и осталих пророка који су непрестано покушавали да ме уплаше.
15 Тако су зидине+ биле завршене двадесет и петога дана месеца елула,* за педесет и два дана.
16 Кад су то чули сви наши непријатељи+ и кад су то видели сви народи око нас, много су се обесхрабрили, и схватили су да је наш Бог+ учинио то дело. 17 Тих дана Јудини великаши+ написали су многа писма Товији,+ а Товијина писма стизала су њима. 18 Јер су многи у Јуди били заклетвом везани с њим, јер је он био зет Сеханије, Араховог сина,+ а његов син Јоанан узео је кћер Месулама,+ Варахијиног сина. 19 Преда мном су стално говорили добро о њему,+ а моје речи су стално преносили њему. Товија је слао писма да ме уплаши.+