Јов
1 У земљи Узу+ живео је један човек који се звао Јов.*+ Тај човек је био беспрекоран*+ и праведан,+ бојао се Бога+ и клонио се зла.+ 2 Родило му се седам синова и три кћери.+ 3 Он је имао седам хиљада оваца, три хиљаде камила, петсто јармова говеда, петсто магарица+ и веома много слугу. Тај човек је био највећи од свих људи на Истоку.+
4 Његови синови су одлазили на гозбе+ које је свако од њих наизменично приређивао у својој кући, свако у свој дан. Слали су по своје три сестре и позивали их да једу и пију с њима. 5 А кад би прошли дани гозбе, Јов би послао по њих и посветио их.+ Устао би рано ујутру и принео жртве паљенице+ за сваког од њих, јер је Јов говорио: „Можда су моји синови згрешили и проклели+ Бога у свом срцу.“+ Тако је Јов увек радио.+
6 Дошао је дан који је био одређен да синови* Јехове, истинитог Бога,+ стану пред њега,+ а међу њих+ је дошао и Сатана.*+
7 Јехова је тада упитао Сатану: „Одакле долазиш?“ А Сатана одговори Јехови: „Пролазио сам земљом+ и обилазио је.“+ 8 Јехова рече Сатани: „Јеси ли запазио мог слугу Јова? Нема на земљи таквог као што је он+ — човек беспрекоран+ и праведан,+ који се боји Бога+ и клони се зла.“+ 9 А Сатана одговори Јехови: „Зар се Јов узалуд боји Бога?+ 10 Зар ниси оградио+ њега и његову кућу и све што има свуда наоколо? Благословио+ си дело његових руку и његова стока се умножила на земљи. 11 Али, молим те, пружи руку и дотакни се свега што има, и видећеш да ће те у лице проклети.“+ 12 Тада Јехова рече Сатани: „Ево, све што има у твојим је рукама. Само на њега не дижи руку!“ Тако је Сатана отишао од Јеховиног лица.+
13 Једног дана су Јовови синови и његове кћери јели и пили вино у кући свог најстаријег брата.+ 14 Један гласник+ је дошао код Јова и рекао му: „Говеда су орала,+ а магарице су пасле поред њих, 15 кад су Савеји+ навалили и отели их, а слуге побили оштрицом мача. Ја сам једини успео да побегнем да ти то јавим.“+
16 Док је он још говорио, дошао је и други и рекао: „Ватра од Бога дошла је с небеса+ и спалила овце и слуге, и прогутала их. Ја сам једини успео да побегнем да ти то јавим.“
17 Док је он још говорио, дошао је и трећи и рекао: „Халдејци+ су се сврстали у три чете и навалили на камиле и отели их, а слуге су побили оштрицом мача. Ја сам једини успео да побегнем да ти то јавим.“
18 Док је он још говорио, дошао је и четврти и рекао: „Твоји синови и твоје кћери јели су и пили вино+ у кући свог најстаријег брата. 19 Кад гле, из пустиње се подигао јак ветар+ и ударио на четири угла куће, тако да је пала на децу и сви су погинули. Ја сам једини успео да побегнем да ти то јавим.“
20 Тада је Јов устао и раздерао+ свој огртач, одсекао косу+ на својој глави па је пао на земљу,+ поклонио се+ 21 и рекао:
„Го сам изашао из утробе мајке своје,+
Го ћу се тамо и вратити.+
Јехова је дао,+ Јехова је и узео.+
Нека је благословљено име Јеховино.“+
22 У свему овоме Јов није сагрешио нити је рекао ишта лоше о Богу.+