Јов

2 Опет је дошао дан који је био одређен да синови* Јехове, истинитог Бога, стану пред њега. И Сатана* је дошао међу њих да стане пред Јехову.+

2 Јехова је тада упитао Сатану: „Одакле долазиш?“ А Сатана одговори Јехови: „Пролазио сам земљом и обилазио је.“+ 3 Јехова рече Сатани: „Јеси ли запазио мог слугу Јова?+ Нема на земљи таквог као што је он — човек беспрекоран и праведан,+ који се боји Бога+ и клони се зла.+ Још увек је постојан у својој беспрекорности,*+ иако си ме навео+ да се окомим на њега и да га упропастим без разлога.“+ 4 Сатана+ одговори Јехови: „Кожу за кожу! Све што човек има даће за душу своју.+ 5 Али, молим те, пружи руку и дотакни се његових костију и његовог меса, и видећеш да ће те у лице проклети.“+

6 Тада Јехова рече Сатани: „У твојим је рукама! Само му душу не дирај!“ 7 Тако је Сатана отишао од Јеховиног лица+ и ударио Јова болним чиревима+ од пете до темена. 8 А Јов је узео парче разбијене земљане посуде да се струже њиме и седео је у пепелу.+

9 Тада му његова жена рече: „Зар си још постојан у својој беспрекорности?+ Прокуни Бога, па умри!“ 10 Али он јој рече: „Говориш као безумна+ жена. Зар да од истинитог Бога примамо само добро, а зло да не примамо?“+ У свему томе Јов није сагрешио својим уснама.+

11 Три Јовова пријатеља чула су за све зло које га је снашло, па су кренули код њега, сваки из свог места — Елифас Теманац,+ Вилдад Сушанин+ и Софар Намаћанин.+ Тако су се по договору+ састали да би га посетили, да би му изразили саосећање и утешили га.+ 12 Кад су га угледали издалека, нису га одмах препознали. Онда су подигли глас и заплакали. Раздерали+ су сваки свој огртач и бацивши прах у небо, посули се по глави.+ 13 Седели+ су поред њега на земљи седам дана и седам ноћи, и ниједан му није рекао ни реч, јер су видели да је његов бол+ веома велик.