11 Тада Софар Намаћанин+ рече:
2 „Зар ће мноштво речи остати без одговора?
Зар ће хвалисавац бити у праву?
3 Зар ће твоје празне речи ућуткати људе?
Зар ћеш се ругати, а да те нико не прекори?+
4 Ти кажеш: ’Поука+ је моја чиста,
Чист+ сам у очима твојим.‘
5 Али кад би барем Бог проговорио,
И отворио усне своје да ти се обрати!+
6 Он би ти рекао тајне мудрости,
Јер се мудрост види на много начина.
И спознао би да Бог забораву предаје неке преступе твоје.+
7 Можеш ли докучити дубине Божје?+
Можеш ли докучити границе Свемоћног?
8 Мудрост је његова виша од неба. Можеш ли ишта од тога досегнути?
Дубља је од гроба.+ Можеш ли ишта од тога схватити?
9 Кад се измери, дужа је од земље,
Шира је од мора.
10 Ако он прође и некога у затвор преда
И сазове суд, ко му се може одупрети?
11 Јер он добро познаје људе који су пуни неистине.+
Кад зло види, зар неће на то обратити пажњу?
12 И празноглав човек постаће паметан
Кад се дивљи магарац роди као човек.
13 А ти припреми срце своје,
И у молитви рашири руке своје према њему,+
14 И ако се неко зло нађе у руци твојој, одбаци га,
И неправда нека не пребива у шаторима твојим,
15 Јер тада ћеш подићи честито лице своје,+
Бићеш чврст и нећеш се бојати.
16 Јер ти ћеш заборавити невољу,
У сећању твом она ће ти бити као воде које су протекле.
17 Светлији од поднева биће твој животни век,+
Тама ће постати као јутро.+
18 Мирно ћеш будућност чекати јер ћеш имати наду,
Посматраћеш своје око себе — мирно ћеш спавати.+
19 Испружићеш се, и нико те неће плашити.
Многи ће хтети да те орасположе.+
20 Злима ће се очи угасити,+
Уточиште ће њихово нестати,+
Једина нада њихова биће да им душа издахне.“+