23 Тада Јов рече:
2 „Бунтован сам данас у забринутости својој,+
Тешка је рука моја од уздисања мога.
3 О, кад бих знао где да га нађем!+
Отишао бих право до места његовог.+
4 Пред њим бих образложио свој случај,
И уста би ми била пуна доказа.
5 Желео бих да знам речи којима би ми одговорио,
Размишљао бих о ономе што би ми рекао.+
6 Да ли би се он у великој моћи својој препирао са мном?
Не, него би ме саслушао.+
7 Тамо би честит човек решио ствари с њим,
И судија би ме мој заувек ослободио.
8 Гле, ако пођем на исток, њега нема;
Ако пођем назад, не налазим га.+
9 Кад пођем на лево, тамо где ради, не видим га;
Ако се он окрене десно, не видим га.
10 Али, он добро зна пут којим идем.+
Кад ме искуша, као злато ћу изаћи.+
11 Стопама његовим крочи нога моја,
Пута се његовог држим, и не скрећем с њега.+
12 Од заповести усана његових не одступам.+
Чувао сам речи уста његових+ и више него што ми је одређено.
13 Једну мисао он има, и ко му се супротставити може?+
Шта душа његова жели, то ће и учинити.+
14 Извршиће све што ми је одредио,+
И још много тога сличног има код њега.
15 Зато због њега немир осећам,
Размишљам о њему и бојим га се.+
16 Бог је учинио плашљивим срце моје,+
Узнемирио ме Свемоћни.+
17 Јер нисам ућуткан због таме,
Нити зато што је мрак прекрио лице моје.