2 Зашто су се народи ускомешали+
И племена размишљају о испразним стварима?+
2 Краљеви се земаљски подижу+
И владари као један устају+
Против Јехове+ и против његовог помазаника,+
3 И говоре: „Раскинимо окове њихове+
И збацимо са себе ужа њихова!“+
4 Онај који седи на небесима+ смејаће се,
Сам Јехова ругаће им се.+
5 Тада ће им се обратити у гневу своме,+
И у жестини срџбе своје створиће им пометњу,+
6 Говорећи: „Ја сам поставио краља свога+
На Сиону,+ на светој гори својој.“+
7 Објавићу одредбу Јеховину;
А он ми је рекао: „Ти си мој син,+
Ја сам ти данас постао отац.+
8 Тражи од мене,+ и даћу ти народе у наследство+
И крајеве земаљске у посед.+
9 Разбићеш их гвозденим жезлом,+
Као посуду грнчарску смрвићеш их.“+
10 И зато, краљеви, поступите разборито!
Прихватите укор, судије земаљске!+
11 Служите Јехови са страхом+
И радујте се с дрхтањем.+
12 Поздравите сина,+ да се Бог не разгневи
И да вас пропаст с пута не уклони,+
Јер гнев његов лако плане.+
Срећни су сви којима је Он уточиште.+