Псалми
2 Зашто се буне народи и племена помишљају залудне ствари?
2 Устају цареви земаљски, и кнезови се скупљају на Господа и на помазаника његова.
3 Раскинимо свезе њихове и збацимо са себе јарам њихов.
4 Онај, што живи на небесима, смије се, Господ им се потсмијева.
5 Па им говори у гњеву својем и јарошћу својом збуњује их:
6 Ја сам помазао цара својега на Сиону, на светој гори својој.
7 Казаћу наредбу Господњу; он рече мени: ти си син мој, ја те сад родих.
8 Ишти у мене, и даћу ти народе у нашљедство, и крајеве земаљске теби у државу.
9 Ударићеш их гвозденом палицом; разбићеш их као лончарски суд.
10 Сад цареви, оразумите се; научите се судије земаљске!
11 Служите Господу са страхом, и радујте се с трепетом.
12 Поштујте сина, да се не разгњеви, и ви не изгинете на путу своме; јер ће се гњев његов брзо разгорјети. Благо свјема који се у њ уздају!