Проповедник

12 Сећај се свог Величанственог Створитеља+ у данима младости+ своје, пре него што дођу+ зли дани и стигну године за које ћеш рећи: „Нису ми миле“;+ 2 пре него што потамни+ светлост сунца и месеца и звезда, и почну да долазе облаци с кишама; 3 у дан кад почну да дрхте чувари куће+ и погну се јунаци,+ и престану да раде млинарице+ јер их је мало, и кад потамне оне које гледају кроз прозоре;+ 4 кад се затворе врата+ улична и стиша се звук млина који меље,+ и човек почне да устаје на птичји глас, и кад се стишају звуци песме;+ 5 кад човек почне да се боји висине и да страхује на путу; и кад бадем процвета+ и скакавац се вуче и бобице капра пуцају, јер човек иде у дом у коме ће дуго остати,+ а они што наричу већ се крећу улицом.+ 6 Сећај га се пре него што се прекине ланац сребрни и сломи+ посуда златна, пре него што се разбије крчаг на извору и сломи се точак на бунару.* 7 Тада се прах враћа у земљу,+ где је и био, а дух*+ се враћа истинитом Богу,+ који га је дао.+

8 „Испразност над испразностима!“, рекао је онај који је поучавао* народ.+ „Све је испразност!“+

9 И не само што је онај који је поучавао народ био мудар,+ већ је стално+ преносио знање народу, размишљао и темељно истраживао,+ и саставио збирку многих мудрих пословица.+ 10 Онај који је поучавао народ трудио се да пронађе угодне речи+ и да напише тачне речи истине.+

11 Речи су мудрих људи као бодила,*+ и они који се баве сакупљеним изрекама налик су клиновима забијеним.+ Такве речи потичу од једног пастира.+ 12 А с оним што је преко тога, сине мој, буди опрезан: Нема краја састављању многих књига и прекомерно читање тих књига замара тело.+

13 Закључак свега што си чуо јесте ово: Бој се истинитог Бога+ и држи се његових заповести.+ Јер то је сва дужност човеку. 14 Јер ће истинити Бог донети суд о сваком делу и о свему што је скривено, и рећи ће да ли је оно добро или зло.+