Проповедник
9 Све сам то примио к срцу, да бих разјаснио све то+ — и праведни и мудри и сва дела њихова налазе се у руци истинитог Бога.+ Човек не познаје ни љубав ни мржњу које су биле пре њега.+ 2 Свима бива једнако у свему.+ Исти је крај+ праведноме+ и зломе,+ доброме и чистоме и нечистоме, ономе ко приноси жртву и ономе ко не приноси жртву. Онај ко је добар исти је као и грешник.+ Онај ко се олако заклиње исти је као и онај ко се боји заклетве.+ 3 Ово је жалосно у свему што се чини под сунцем: Пошто је свима исти крај,+ срце синова људских пуно је зла;+ и лудост+ је у срцу њиховом док су живи, а потом — одлазе к мртвима!+
4 Јер за онога ко је међу живима има наде, јер живом псу+ боље је него мртвом лаву.+ 5 Живи су свесни тога да ће умрети,+ а мртви нису свесни ничега,+ нити више имају плату, јер је спомен на њих заборављен.+ 6 И љубави њихове и мржње њихове и љубоморе њихове нестало је,+ и никада више неће имати удела ни у чему што ће се чинити под сунцем.+
7 Хајде, с радошћу једи хлеб свој и веселог срца пиј вино своје,+ јер су истинитом Богу већ мила дела твоја.+ 8 Увек носи хаљине беле+ и уља нека не мањка на глави твојој.+ 9 Уживај живот са женом коју волиш+ све дане испразног живота свог који ти је Бог дао под сунцем, све дане испразности своје, јер то ти је награда+ у животу и у труду твоме којим се трудиш под сунцем. 10 Све што ти дође под руку да чиниш, чини то свом снагом својом,+ јер нема ни рада, ни размишљања,+ ни знања,+ ни мудрости у гробу*+ у који идеш.+
11 Опет сам видео под сунцем да трку не добијају они који су брзи,+ ни битку они који су моћни,+ ни хлеб они који су мудри,+ ни богатство они који су разборити,+ нити су у милости они који имају знање;+ јер време невоље и непредвиђени догађаји сналазе свакога од њих.+ 12 Јер човек+ не зна када долази час његов.+ Као рибе уловљене у кобну мрежу+ и као птице ухваћене у замку,+ тако се синови људски у замку хватају у време невоље,+ кад их задеси изненада.+
13 Видео сам и ову мудрост под сунцем, и учинила ми се великом: 14 Био је један мали град и у њему мало људи, а на њега је дошао велики краљ и опколио га и подигао око њега велики опсадни насип.+ 15 Али у њему се нашао један човек, сиромашан, а мудар, и спасао је град мудрошћу својом.+ Али нико се после није сећао тог сиромаха.+ 16 Тада сам рекао: „Мудрост је боља од снаге,+ али мудрост сиромаха се презире и његове се речи не слушају.“+
17 Тихе речи мудрих људи чују се+ више него вика онога ко влада међу безумницима.+
18 Мудрост је боља него бојна опрема, а један грешник може упропастити много добра.+