• „Цела човекова обавеза“
    Стражарска кула – 1997 | 15. фебруар

    • 13. (а) Како нам Проповедник 9:4, 5 помаже да имамо исправно гледиште о тежњи за истакнутошћу или моћи? (б) С којим чињеницама треба да се суочимо уколико је овај живот све што постоји? (Види фусноту.)

      13 Колико таква истакнутост или ауторитет вреде на дуге стазе? Како једна генерација одлази и друга долази, истакнути или моћни људи одлазе са сцене и бивају заборављени. То је случај с градитељима, музичарима и другим уметницима, друштвеним реформаторима и тако даље, баш као што је то случај и с већином политичара и војсковођа. За колико конкретних особа оваквих занимања знаш које су живеле између 1700. и 1800. године? Соломон је исправно проценио ствари, говорећи: „Више вреди живо псето од мртвог лава. Јер живи знају да ће умрети, али мртви ништа не знају... јер се на успомену њихову заборавља [„јер им се спомен заборавио“, ДК]“ (Проповедник 9:4, 5). И ако је овај живот све, онда је тежња за истакнутошћу или моћи стварно таштина.a

  • „Цела човекова обавеза“
    Стражарска кула – 1997 | 15. фебруар

    • a Кула стражара је једном дала овај коментар пун увида: ’Не треба да траћимо овај живот на испразности... Уколико је овај живот све што постоји, ништа није важно. Овај живот је као лопта бачена у ваздух која ускоро опет пада на земљу. Он је сенка која пролази, цвет који вене, травка која ће се посећи и ускоро осушити... На ваги вечности, наш животни век је занемарљива трунка. У струји времена, он није чак ни ваљана кап. Сигурно је [Соломон] у праву када прави преглед многих људских брига и активности у животу и када их назива таштином. Ми тако брзо одемо као да никада нисмо ни дошли, један од милијарди које долазе и одлазе, с тако мало оних који знају да смо уопште били овде. Ово гледиште није цинично, или мрачно или морбидно. То је истина, чињеница с којом се треба суочити, практично гледиште, уколико је овај живот све што постоји‘ (1. фебруар 1958, страна 10).