Јеремија

10 Доме Израелов, чујте реч коју вам говори Јехова! 2 Овако каже Јехова: „Не учите се да идете путем којим иду народи+ и не плашите се небеских знакова, јер се њих народи плаше.+ 3 Обичаји које држе народи+ само су дах, јер они секу дрво+ у шуми и од њега оштром алатком праве рукотворине.+ 4 Украшавају их сребром и златом.+ Клиновима и чекићем причвршћују их да се не померају.+ 5 Они су као страшило у пољу краставаца, не говоре.+ Треба их носити, јер не могу ходати.+ Не бојте их се, јер никакво зло не могу учинити, а камоли нешто добро.“+

6 Јехова, нико није као ти!+ Ти си велик и твоје име је велико и моћно.+ 7 Ко да те се не боји,+ Краљу над народима,+ јер ти то заслужујеш! Јер међу свим мудрацима у народима и у свим њиховим краљевствима нема никог ко је као ти.+ 8 Сви су они безумни и луди.+ Дрво их наводи да иду за оним што је ништавно.+ 9 Сребро у плочама доноси се из Тарсиса,+ а злато из Уфаза,+ дело занатлија, дело златаревих руку. Идолима својим одећу праве од плавог предива и вуне пурпурне боје. Сви су они дело вештих људи.+

10 Али Јехова је заиста Бог.+ Он је живи Бог+ и вечни Краљ.+ Од његовог гнева земља ће се затрести,+ народи неће опстати пред његовом осудом.+ 11 Овако им реците: „Богови+ који нису начинили небеса и земљу нестаће са земље+ и испод небеса.“ 12 Он је својом силом земљу начинио,+ мудрошћу својом плодно тло је учврстио+ и разумом својим небеса разапео.+ 13 Од његовог гласа хуче воде на небесима,+ он с краја земље облаке подиже.+ Киши је бране начинио+ и ветар изводи из својих ризница.+

14 Сваки се човек понаша неразумно, ништа не схвата.+ Сваки ће се златар постидети свог резаног лика,+ јер су његови ливени ликови лаж,+ нема живота* у њима.+ 15 Ништавни су, предмети подсмеха.+ Пропашће у дан казне.+

16 Али онај ко је „Јаковљево наследство“+ није као они, јер је он Творац свега,+ а Израел је његова палица, његово наследство.+ Име му је Јехова над војскама.+

17 Покупи са земље своје ствари,+ жено која живиш у тескоби.+ 18 Јер овако каже Јехова: „Овог пута избацићу становнике ове земље+ као што се камен баца из праћке, и пустићу на њих невољу да схвате.“+

19 Тешко мени због моје пропасти!+ Моја рана је болна. Ја кажем: „Заиста, ово је мој бол, ја ћу га подносити.+ 20 Мој шатор је опустошен, покидана су сва ужа мог шатора.+ Моји су синови отишли од мене, нема их више.+ Нико више не разапиње мој шатор и не подиже моја шаторска крила. 21 Јер су пастири безумни+ и не траже Јехову.+ Зато не поступају разборито* и сва су им се стада разишла.“+

22 Слушајте! Чује се глас и велика врева из северне земље+ да Јудине градове претвори у пустош, у јазбину шакала.+

23 Јехова, добро знам да пут земаљског човека није у његовој власти. Човек који ходи не може да управља својим корацима.+ 24 Прекори ме, Јехова, али праведно,+ не у свом гневу,+ да ме не би уништио.+ 25 Излиј свој гнев на народе+ који се не обазиру на тебе,+ и на племена која не призивају твоје име.+ Јер они су прождрли Јакова.+ Прождрли су га и истребили,+ и опустошили су његово пребивалиште.+