Јеремија

11 Реч коју је Јехова упутио Јеремији: 2 „Чујте сви речи овог савеза!

„Објави+ их Јудином народу и становницима Јерусалима! 3 Реци им: ’Овако каже Јехова, Израелов Бог: „Проклет да је човек који не слуша речи овог савеза,+ 4 што сам заповедио вашим праочевима оног дана кад сам их извео из египатске земље,+ из пећи за топљење гвожђа.+ Говорио сам им: ’Слушајте мој глас и чините све што вам заповедам,+ па ћете бити мој народ, а ја ћу бити ваш Бог,+ 5 да бих испунио заклетву којом сам се заклео вашим праочевима+ да ћу им дати земљу у којој тече мед и млеко,+ као што се данас види.‘“‘“

А ја сам одговорио: „Нека буде тако,* Јехова.“

6 Затим ми је Јехова рекао: „Објави све ове речи по Јудиним градовима и по јерусалимским улицама.+ Реци овако: ’Чујте речи овог савеза и извршавајте их.+ 7 Јер сам озбиљно опомињао ваше праочеве од дана кад сам их извео из египатске земље+ па све до данас, рано устајући и опомињући их: „Слушајте мој глас!“+ 8 Али они нису слушали и нису пригнули своје ухо,+ већ су следили своје тврдокорно и зло срце.+ Зато сам на њима испунио све речи овог савеза за који сам им заповедио да га се држе, али они га се нису држали.‘“

9 Јехова ми је још рекао: „Заверу су сковали Јудини синови и становници Јерусалима.+ 10 Вратили су се преступима својих древних праочева,+ који нису хтели да слушају моје речи, већ су ишли за другим боговима и служили им.+ Израелов дом и Јудин дом прекршили су мој савез који сам склопио с њиховим праочевима.+ 11 Зато овако каже Јехова: ’Ево, пуштам на њих невољу+ којој неће умаћи.+ Они ће ме призивати у помоћ, али их ја нећу чути.+ 12 Јудини градови и становници Јерусалима ићи ће и призиваће у помоћ богове којима приносе ка̂д,+ али их они неће спасти у време њихове невоље.+ 13 Јудо, твојих богова има колико и твојих градова,+ и колико је јерусалимских улица, толико сте олтара поставили срамном богу,+ олтара на којима приносите ка̂д Валу.‘+

14 „А ти се не моли за овај народ и не дижи гласа вапећи и молећи за њих,+ јер их нећу услишити кад ми се обрате у својој невољи.+

15 „Шта ради мој вољени народ у мом дому,+ кад многи од њих кују такво зло?+ Хоће ли они посвећеним месом одвратити зло од тебе+ кад дође твоја невоља? Хоћеш ли се тада радовати?+ 16 ’Зелена маслина, родна и лепа‘, тако те је Јехова звао.+ Уз велику хуку послао је ватру на њу, поломљене су њене гране.+

17 „Јехова над војскама, онај који те је засадио,+ најавио ти је невољу због зла које су Израелов дом+ и Јудин дом чинили, приносећи ка̂д Валу да би ме вређали.“+

18 Јехова ми је објавио да бих то знао. Тада ми је показао њихова дела.+ 19 Ја сам био као мирно јагње које се на клање води,+ и нисам знао да против мене сплетке смишљају:+ „Уништимо дрво и његов род, ишчупајмо га из земље живих,+ да се његово име никада више не спомене.“ 20 Али ти, Јехова над војскама, судиш праведно,+ ти испитујеш бубреге* и срце.+ Дај ми да видим твоју освету над њима, јер сам пред тебе изнео своју парницу.+

21 Зато овако каже Јехова за људе из Анатота+ који траже моју душу и говоре: „Немој пророковати у Јеховино име,+ да не би погинуо од наше руке.“ 22 Овако каже Јехова над војскама: „Ево, ја ћу их казнити. Њихови младићи погинуће од мача.+ Њихови синови и њихове кћери помреће од глади.+ 23 Нико се неће спасти, јер ћу на људе из Анатота+ пустити невољу и доћи ће година у којој ћу их казнити.“+