Јеремија

3 Постоји изрека: „Ако човек отпусти своју жену, па она оде од њега и уда се за другог, хоће ли се он опет вратити к њој?“+

Зар се тиме земља не би потпуно онечистила?+

„А ти* си се одавала блуду с многим љубавницима.+ Зар се можеш мени вратити?“,+ говори Јехова. 2 „Погледај утабане стазе и види.+ Где све ниси била напаствована?+ Седела си уз путеве чекајући своје љубавнике, као што Арапин чека у пустињи.+ Онечишћујеш земљу својим блудом и својом злоћом.+ 3 Зато су престали велики пљускови,+ нема ни пролећне кише.+ Твоје је чело постало чело блуднице. Немаш више стида.+ 4 Хоћеш ли ме од сада призивати речима: ’Оче мој,+ ти си ми близак пријатељ од младости моје!+ 5 Хоћеш ли се довека гневити? Хоћеш ли вечно памтити наше грехе?‘+ Тако говориш, а и даље чиниш зло колико год можеш.“+

6 Овако ми је рекао Јехова у данима краља Јосије:+ „’Јеси ли видео шта чини неверница Израел?+ Одлази на сваку високу гору+ и под свако зелено дрво+ и тамо се блуду одаје.+ 7 Након свега што је учинила, говорио сам јој да ми се врати, али ми се није вратила.+ А Јуда је гледала своју неверну сестру.+ 8 Кад сам то видео, отпустио сам неверницу Израел због прељубе коју је починила+ и дао сам јој потврду о разводу.+ Али Јуда, њена неверна сестра, није се уплашила, него је и она отишла и одавала се блуду.+ 9 Одавала се блуду због своје лакоумности и тако је земљу онечистила+ и прељубу чинила с камењем и дрвећем.+ 10 Упркос свему томе Јуда, њена неверна сестра, није ми се вратила целим срцем својим,+ него је то лажно учинила‘,+ говори Јехова.“

11 Јехова ми је рекао: „Неверница Израел показала се праведнијом у души од неверне Јуде.+ 12 Иди и објави ове речи северу+ и реци:

„’„Врати се, одметнице, Израеле“, говори Јехова.‘+ ’„Моје се лице неће гневити на вас,+ јер сам ја веран“,+ говори Јехова. „Нећу се довека гневити.+ 13 Само спознај свој преступ, јер си Јехови, свом Богу, згрешила.+ На све стране трчала си к туђинцима+ под свако зелено дрво.+ А мој глас нисте слушали“, говори Јехова.‘“

14 „Вратите се, одметници“,+ говори Јехова. „Јер сам ја ваш муж*+ и ја ћу вас узети, по једног из града и по двојицу из племена, и довешћу вас на Сион.+ 15 Даћу вам пастире по свом срцу+ и они ће вас хранити знањем и разборитошћу.*+ 16 У то време намножићете се и народићете се у земљи“, говори Јехова.+ „Нећете више говорити: ’Ковчег Јеховиног савеза‘,+ и нећете више о њему размишљати,* нећете га се сећати,+ нити ће вам недостајати и никад га више нећете правити. 17 У то време Јерусалим ће се звати Јеховин престо+ и сви ће се народи сакупљати+ у Јерусалиму да у њему хвале Јеховино име+ и неће више следити своје тврдокорно и зло срце.“+

18 „У то ће време Јудин дом ићи уз Израелов дом+ и заједно+ ће кренути из северне земље у земљу коју сам дао у наследство вашим праочевима.+ 19 А ја сам рекао: ’О, како сам те поставио међу синове и дао ти у наследство лепу земљу,+ украс војске народа̂!‘ Још сам рекао: ’Ви ћете ме призивати: „Оче!“,+ и нећете одступити од мене.‘ 20 ’Као кад жена изневери свог мужа+ и оде од њега, тако сте и ви изневерили мене,+ доме Израелов‘, говори Јехова.“

21 На утабаним стазама чули су се плач и усрдне молбе Израелових синова. Јер су искварили пут свој,+ заборавили су Јехову, свог Бога.+

22 „Вратите се, одметнички синови.+ Излечићу ваше одметништво.“+

„Ево нас! Долазимо к теби, јер си ти, Јехова, наш Бог.+ 23 Заиста, брегови и граја на горама+ — све је то лажно.+ Заиста, од Јехове, нашег Бога, Израелу долази спасење.+ 24 А труд наших праочева још од наше младости, њихову ситну и крупну стоку, њихове синове и њихове кћери прождирао је срамни бог.+ 25 Лежимо у својој срамоти+ и покрива нас наше понижење,+ јер смо Јехови, свом Богу, грешили,+ и ми и наши очеви, од наше младости до данашњег дана,+ и нисмо слушали глас Јехове, свог Бога.“+