Јеремија

4 „Ако се вратиш, Израеле“, говори Јехова, „мени се врати.+ Ако уклониш своје гадости испред мене,+ нећеш морати у туђој земљи живети. 2 Ако се закунеш:+ ’Тако жив био Јехова, Бог истине,+ правде и праведности!‘,+ онда ће се мноме благосиљати народи и мноме ће се дичити.“+

3 Јер овако Јехова каже Јудином народу и Јерусалиму: „Узорите себи плодну земљу, не сејте међу трње.+ 4 Обрежите се Јехови, обрежите своје срце,+ народе Јудин и становници Јерусалима, да мој гнев не би дошао као ватра и да се не би разгорео тако да га нико не може угасити, због ваших злих дела.“+

5 Објавите у Јуди, разгласите у Јерусалиму,+ говорите и трубите у рог по свој земљи.+ Вичите из свег гласа: „Сакупите се! Уђимо у утврђене градове!+ 6 Подигните према Сиону знак за збор! Нађите заклон! Немојте стајати!“ Јер ја доводим невољу са севера,+ велику пропаст. 7 Подигао се као лав из честара свога,+ кренуо је онај који затире народе,+ пошао је са свог места да твоју земљу претвори у страшан призор. Твоји ће градови бити разорени тако да у њима нико неће живети.+ 8 Зато опашите кострет.+ Од туге се ударајте у груди и горко плачите,+ јер се Јеховин жестоки гнев није одвратио од нас.+

9 „Тог дана“, говори Јехова, „клонуће срце краљу+ и кнезовима, свештеници ће се запрепастити, пророци ће се зачудити.“+

10 А ја сам рекао: „Јао, Суверени Господе Јехова! Заиста си преварио овај народ+ и Јерусалим, кад си рекао: ’Имаћете мир‘,+ а мач прети нашој души.“

11 У то време рећи ће се овом народу и Јерусалиму: „Врућ ветар с утабаних стаза преко пустиње+ дува према кћери мога народа,+ али не да веје нити да чисти жито. 12 Силни ветар дува оданде према мени. А ја ћу им сада судити.+ 13 Гле, непријатељ ће се као кишни облак појавити. Његова су кола као олујни ветар,+ његови су коњи бржи од орлова.+ Рећи ћете: ’Тешко нама, пропали смо!‘ 14 Очисти своје срце од зла, Јерусалиме, да би се спасао.+ Докле ће у теби пребивати зле мисли твоје?+ 15 Јер се глас чује из Дана+ и објављује се зло из брдовитог подручја Јефрема.+ 16 Говорите о томе народима! Објавите ову реч против Јерусалима!“

„Страже долазе из далеке земље,+ и пустиће свој глас на Јудине градове. 17 Као пољски чувари окружују Јерусалим са свих страна,+ јер се против мене побунио“,+ говори Јехова. 18 „Стићи ће те твој пут и твоја дела.+ То је твоја невоља, горка је, јер ти до срца допире.“

19 Јао моја утроба, јао моја утроба! Тежак је бол у мом срцу.+ Узнемирило се срце у мени.+ Не могу ћутати, јер је моја душа чула звук рога, ратни поклич.+ 20 Објављује се пропаст за пропашћу, јер је цела земља опустошена.+ Изненада су моји шатори опустошени,+ и у трену моја шаторска крила. 21 Докле ћу гледати знак за збор и слушати звук рога?+ 22 Мој народ је безуман.+ Не слушају ме.+ То су неразумни синови, немају разума.*+ Мудри су да чине зло, али добро чинити не знају.+

23 Гледао сам земљу, а она беше празна и пуста.+ Гледао сам небеса, а њихове светлости више није било.+ 24 Гледао сам горе, а оне су се затресле, и сви су се брегови уздрмали.+ 25 Погледао сам, и није било земаљског човека и све су небеске птице одлетеле.+ 26 Гледао сам воћњак, а оно се плодна земља у пустињу претворила, и сви су њени градови разорени.+ Јехова је то учинио у свом жестоком гневу.

27 Јер овако каже Јехова: „Цела ће земља бити претворена у пустош,+ и ја ћу је потпуно уништити.+ 28 Због тога ће земља туговати,+ а небеса на висини потамнети.+ Јер сам ја тако рекао, тако сам одлучио и нећу зажалити нити ћу од тога одустати.+ 29 Од вике коњаника и стрелаца бежи сав град.+ Улазе у честаре и пењу се на стене.+ Сви су градови напуштени, нико не живи у њима.“

30 Шта ћеш учинити сад кад си опустошена?* А облачила си се у скерлет, стављала си златни накит, истицала си своје очи црном бојом.+ Узалуд си се улепшавала.+ Одбацили су те они који су за тобом жудели. Сада траже твоју душу.+ 31 Чујем глас који је као глас жене у боловима, муку као у жене која се први пут порађа,+ глас кћери сионске која хвата дах. Она шири своје руке и говори:+ „Тешко мени! Моја душа је изнемогла пред убицама.“+