Римљанима
14 Прихватите онога ко је незрео+ у вери, али не зато да просуђујете недоумице које се јављају у мислима.+ 2 Неко верује да сме све да једе,+ а онај ко је незрео једе само поврће. 3 Ко једе, нека не презире онога ко не једе,+ а ко не једе, нека не осуђује онога ко једе, јер га је Бог прихватио. 4 Ко си ти да осуђујеш туђег слугу?+ Његов господар одлучује да ли ће он стајати или пасти.+ А стајаће, јер га Јехова може подржати.+
5 Неко сматра да је један дан важнији од другог,+ а други сматра да су сви дани једнаки.+ Нека свако буде потпуно уверен у своје мишљење. 6 Ко мисли да је неки дан посебан, због Јехове тако мисли. И ко једе, због Јехове једе,+ јер захваљује Богу,+ а ко не једе, због Јехове не једе,+ и такође захваљује Богу.+ 7 Јер нико од нас не живи само себи+ и нико не умире само себи. 8 Јер ако живимо, Јехови живимо,+ и ако умиремо, Јехови умиремо.+ Дакле, било да живимо било да умиремо, Јехови припадамо.+ 9 Зато је Христ умро и оживео,+ да буде Господар и мртвима+ и живима.+
10 А ти, зашто осуђујеш свог брата?+ Или зашто презиреш свог брата? Јер сви ћемо стати пред Божју судску столицу.+ 11 Јер је писано: „’Тако ја био жив‘, каже Јехова,+ ’преда мном ће се савити свако колено и сваки ће језик јавно признати Бога.‘“+ 12 Дакле, свако ће од нас положити Богу рачун за себе.+
13 Зато немојмо више осуђивати+ једни друге, него радије одлучите+ да не стављате пред брата+ нешто због чега би се могао спотаћи+ или посрнути. 14 Знам и уверен сам у Господу Исусу да ништа није нечисто само по себи.+ Само ако неко сматра нешто нечистим, њему је то нечисто.+ 15 Јер ако је због хране твој брат жалостан, више не поступаш* по љубави.+ Немој својом храном да упропастиш онога за кога је Христ умро.+ 16 Не дајте, дакле, да се лоше говори о вашим добрим делима. 17 Јер Божје краљевство+ није јело и пиће,+ него праведност+ и мир+ и радост+ по светом духу. 18 Јер ко тако робује Христу, угађа Богу, а и људи га цене.+
19 Зато се трудимо да унапређујемо мир+ и да се међусобно изграђујемо.+ 20 Не рушите Божје дело због јела.+ Истина, све је чисто, али штетно је ако неко једе и тиме другог наводи на спотицање.+ 21 Добро је не јести меса и не пити вина и не чинити ништа због чега би се твој брат могао спотаћи.+ 22 Уверење које имаш задржи за себе пред Богом.+ Срећан је онај ко самог себе не осуђује због онога што је одлучио да учини. 23 Али ако се двоуми, већ је осуђен ако једе,+ јер не једе из уверења. А све што се не чини из уверења, грех је.+