1. Коринћанима

13 Кад бих говорио људским и анђеоским језицима,+ а љубави не бих имао, био бих метал који јечи или чинеле које звече.+ 2 Кад бих имао дар прорицања+ и кад бих знао све свете тајне+ и имао све знање+ и кад бих имао сву веру, тако да бих могао и горе да премештам,+ а љубави не бих имао, био бих ништа.+ 3 И кад бих раздао сав свој иметак да бих нахранио друге+ и кад бих смрти предао своје тело,+ да бих се хвалио, а љубави не бих имао,+ ништа ми не би користило.

4 Љубав*+ је дуготрпљива+ и добра.+ Љубав није завидна,*+ не хвали се,+ не узвисује се,+ 5 не понаша се непристојно,+ не гледа своју корист,+ није раздражљива,+ не памти зло.+ 6 Не радује се неправди,+ а радује се истини.+ 7 Све подноси,+ све верује,+ свему се нада,+ све трпи.+

8 Љубав никада не престаје.*+ А дарови прорицања ће нестати, језици ће престати, знање ће нестати.+ 9 Јер наше знање је делимично+ и наше прорицање је делимично.+ 10 А кад дође оно које је потпуно,+ нестаће оно које је делимично. 11 Кад сам био дете, говорио сам као дете, размишљао као дете, расуђивао као дете. А кад сам постао човек,+ одбацио сам оно што је детиње. 12 Јер сада видимо одраз у огледалу које не даје јасну слику,*+ а тада ћемо видети лицем у лице.+ Сада је моје знање делимично, а тада ће моје знање бити потпуно,* као што је потпуно Божје знање о мени.+ 13 А сада остаје ово троје: вера, нада и љубав. Али највећа од њих је љубав.+