Поновљени закони

(Пета књига Мојсијева)

1 Ово су речи* које је Мојсије упутио целом Израелу на подручју око Јордана+ у пустињи, у пустим равницама насупрот Суфу, између Фарана,+ Тофола, Лавана, Асирота+ и Дизава, 2 једанаест дана хода од Хорива путем преко горе Сир до Кадис-Варне.+ 3 Четрдесете године,+ једанаестог месеца, првог дана тог месеца, Мојсије је рекао Израеловим синовима све што му је Јехова заповедио за њих. 4 То је било након што је у Едраину+ поразио аморејског краља Сиона,+ који је живео у Есевону, и васанског краља Ога,+ који је живео у Астароту.+ 5 На подручју око Јордана, у моавској земљи, Мојсије је почео да објашњава овај закон+ и рекао је:

6 „Јехова, наш Бог, рекао нам је на Хориву:+ ’Доста сте живели у овим брдима.+ 7 Окрените се и пођите на пут па идите у брдовити крај Амореја+ и к свим њиховим суседима у Арави,+ у брдовитом подручју,+ у Шефели,* у Негеву*+ и на морској обали,+ у земљу Хананаца+ и на Ливан,+ до велике реке, реке Еуфрат.+ 8 Ево, дајем вам ову земљу. Идите и заузмите земљу за коју се Јехова заклео вашим очевима, Аврахаму, Исаку+ и Јакову,+ да ће је дати њима и њиховом потомству после њих.‘+

9 „Тада сам вам рекао: ’Ја не могу сам да вас носим.+ 10 Јехова, ваш Бог, умножио вас је и ево, данас вас има много као звезда на небесима.+ 11 Нека вас Јехова, Бог ваших праочева, умножи+ још хиљаду пута и нека вас благослови+ као што вам је обећао.+ 12 Како да вас сам носим кад сте бреме и терет, и како да носим ваше препирке?+ 13 Узмите из својих племена мудре, разборите+ и искусне+ људе да их поставим као ваше поглаваре.‘+ 14 А ви сте ми одговорили: ’Добро је то што си нам рекао да учинимо.‘ 15 Тако сам узео поглаваре из ваших племена, мудре и искусне људе, и поставио сам их као ваше поглаваре над хиљадама, поглаваре над стотинама, поглаваре над педесетинама, поглаваре над десетинама и као управитеље ваших племена.+

16 „Тада сам заповедио вашим судијама: ’Кад саслушавате своју браћу, судите праведно+ између човека и његовог брата или странца+ који живи код њега. 17 У суђењу не будите пристрани.+ Саслушајте малог као и великог.+ Не бојте се људи,+ јер је суд Божји.+ Спор који буде тежак за вас изнесите пред мене да га саслушам.‘+ 18 И тако сам вам тада заповедио све што треба да чините.

19 „Онда смо кренули од Хорива и прошли сву ону велику и застрашујућу пустињу+ коју сте видели на путу до брдовитог подручја Амореја,+ као што нам је Јехова, наш Бог, заповедио. На крају смо стигли у Кадис-Варну.+ 20 Тада сам вам рекао: ’Дошли сте у брдовито подручје Амореја, које нам даје Јехова, наш Бог.+ 21 Ево, Јехова, твој Бог, предао ти је ту земљу.+ Иди, заузми је, као што ти је рекао Јехова, Бог твојих праочева.+ Не бој се и не плаши се.‘+

22 „Али ви сте сви дошли к мени и рекли: ’Пошаљимо пред собом људе да извиде земљу и да нас известе о путу којим ћемо ићи и о градовима у које ћемо доћи.‘+ 23 И то је било добро у мојим очима, па сам између вас узео дванаест људи, по једног из сваког племена.+ 24 Они су кренули и отишавши у брда,+ дошли су до долине Ескол+ и почели да извиђају тај крај. 25 Узели су плодове те земље+ и донели нам. Известили су нас: ’Добра је земља коју нам даје Јехова, наш Бог.‘+ 26 Али ви нисте хтели да пођете,+ него сте се побунили против наредбе Јехове, свог Бога.+ 27 И гунђали сте у својим шаторима, говорећи: ’Јехова нас мрзи+ и зато нас је извео из египатске земље+ да нас преда у руке Аморејима, да нас истребе.+ 28 Куда то идемо? Наша браћа су нам улила страх у срце,+ говорећи: „То је народ већи од нас и вишег је раста,+ њихови градови су велики и до небеса утврђени,+ а тамо смо видели и Енакове синове.“‘+

29 „А ја сам вам рекао: ’Не плашите се и не бојте их се.+ 30 Јехова, ваш Бог, иде пред вама. Он ће се борити за вас+ као што се борио за вас у Египту пред вашим очима,+ 31 и у пустињи,+ где си видео како те је Јехова, твој Бог, носио+ као што човек носи свог сина, целим путем којим сте ишли док нисте дошли до овог места.‘+ 32 Али упркос свему томе нисте веровали Јехови, свом Богу,+ 33 који је ишао пред вама путем да вам потражи место за логор+ — ноћу у ватри да видите пут којим треба да идете, а дању у облаку.+

34 „Све то време Јехова је слушао ваше речи. И зато се разгневио и заклео се:+ 35 ’Ниједан човек од овог злог нараштаја неће видети добру земљу за коју сам се заклео да ћу је дати вашим очевима,+ 36 осим Халева, Јефонијиног сина.+ Он ће је видети, и њему и његовим синовима даћу земљу којом је ишао, јер је он у свему слушао Јехову.+ 37 (Због вас се Јехова и на мене разгневио и рекао ми: ’Ни ти нећеш ући у ту земљу.+ 38 Исус, Навинов син, који ти служи, ући ће у њу.‘+ Њега је Бог ојачао,+ јер ће он Израелу предати у наследство ту земљу.) 39 А ваша деца за коју сте рекли: „Постаће плен!“+ и ваши синови који данас не знају шта је добро, а шта зло, они ће ући у њу, њима ћу је дати и они ће је заузети. 40 А ви се окрените и пођите у пустињу према Црвеном мору.‘+

41 „На то сте ми ви одговорили: ’Згрешили смо Јехови.+ Поћи ћемо горе и борићемо се онако како нам је Јехова, наш Бог, заповедио!‘ И тако сте припасали сваки своје оружје за рат и мислили сте да ће бити лако да изађете на гору.+ 42 Али Јехова ми је рекао: ’Кажи им: „Не идите горе и не борите се, јер ја нисам међу вама,+ да вас не побију ваши непријатељи.“‘+ 43 И ја сам вам говорио, али ви нисте слушали, него сте се побунили+ против Јеховине наредбе и у својој дрскости хтели сте да изађете на гору.+ 44 Али дочекали су вас Амореји који су живели у тој гори, гонили су вас+ као да вас гоне пчеле и растерали су вас у Сиру све до Орме.+ 45 А онда сте се вратили и плакали пред Јеховом, али Јехова није слушао ваш глас+ нити је к вама окренуо своје ухо.+ 46 Тако сте много дана остали у Кадису, дуго сте тамо остали.+