Поновљени закони
2 „Онда смо се окренули и пошли у пустињу према Црвеном мору, као што ми је Јехова рекао,+ и дуго смо путовали око горе Сир. 2 На крају ми је Јехова рекао: 3 ’Доста сте путовали око ове горе.+ Сада крените на север. 4 Овако заповеди народу: „Сада ћете проћи уз границу своје браће,+ Исавових синова,+ који живе у Сиру.+ Они ће вас се бојати,+ али ви добро пазите. 5 Не почињите борбу с њима, јер вам од њихове земље нећу дати ни колико је стопало широко, јер сам гору Сир дао Исаву.+ 6 Једите храну коју од њих купите за новац, и пијте воду коју од њих купите за новац.+ 7 Јер те Јехова, твој Бог, благословио у сваком делу твојих руку.+ Он добро зна како си путовао кроз ову велику пустињу.* Ових четрдесет+ година Јехова, твој Бог, био је с тобом. Ништа ти није недостајало.“‘+ 8 Тако смо отишли од своје браће, Исавових синова,+ који живе у Сиру, и од пута што води у Араву,+ од Елата и Есион-Гевера.+
„Затим смо се окренули и пошли путем преко моавске пустиње.+ 9 Јехова ми је рекао: ’Не дирај Моавце и не крећи у рат против њих, јер ти од њихове земље ништа нећу дати, јер сам Ар+ дао Лотовим синовима.+ 10 (Раније су ту живели Емеји,+ народ моћан, бројан и високог раста као Енакими.+ 11 И на Рефаиме+ се гледало као да су Енакими,+ а Моавци су их звали Емеји. 12 У Сиру су раније живели Хореји,+ али су их Исавови синови+ отерали с поседа, истребили их пред собом и населили се на њихово место,+ баш као што ће Израелци учинити са земљом свог наследства, коју ће им Јехова дати.) 13 А сада устаните и пређите долину Заред.‘ И тако смо прешли долину* Заред.+ 14 Наше путовање од Кадис-Варне па док нисмо прешли долину Заред трајало је тридесет и осам година, док у логору није изумро сав нараштај ратника, као што им се заклео Јехова.+ 15 И Јеховина рука+ била је против њих и није им давала мира све док нису помрли и нестали из логора.+
16 „Кад су у народу помрли сви ти ратници,+ 17 Јехова ми је рекао: 18 ’Данас прелазиш подручје Моава, то јест Ар,+ 19 и приближићеш се Амоновим синовима. Не дирај их и не крећи у рат против њих, јер ти од земље Амонових синова ништа нећу дати, јер сам ту земљу дао Лотовим синовима.+ 20 И за њу се сматрало да је земља Рефаима.+ (Раније су у њој живели Рефаими, а Амонци су их звали Замзуми. 21 Био је то народ моћан, бројан и високог раста као Енакими.+ Јехова их је истребио+ пред њима да би заузели њихову земљу и да би се населили на њихово место, 22 као што је учинио и Исавовим синовима, који живе у Сиру,+ кад је пред њима истребио Хореје+ да би преузели њихову земљу и да би се населили на њихово место где живе све до данас. 23 А Авеје,+ који су живели у местима све до Газе,+ истребили су Кафтореји,+ који су дошли с Кафтора,+ да би се населили на њихово место.)
24 „’Устаните, крените и пређите долину Арнон.+ Ево, дајем ти у руке Аморејина Сиона,+ есевонског краља. Почни да заузимаш његову земљу и крени у рат против њега. 25 Данас ћу почети да ширим ужас и страх од тебе међу народима под целим небесима, који ће чути глас о теби. Они ће се узнемирити и због тебе ће их обузети болови попут порођајних болова.‘+
26 „Затим сам из пустиње Кедимот+ послао гласнике Сиону,+ есевонском краљу, с речима мира:+ 27 ’Пусти ме да прођем кроз твоју земљу. Ићи ћу само путем. Нећу скретати ни десно ни лево.+ 28 Јешћу храну коју ми продаш за новац и пићу воду коју ми даш за новац. Само ме пусти да прођем пешице,+ 29 као што су ме пустили Исавови синови који живе у Сиру+ и Моавци+ који живе у Ару, док не пређем преко Јордана у земљу коју нам даје Јехова, наш Бог.‘+ 30 Али Сион, есевонски краљ, није хтео да нас пусти да прођемо кроз његову земљу, јер је Јехова, твој Бог, допустио да постане* тврдокоран+ и да му срце одрвени, да би га предао теби у руке, као што се данас види.+
31 „Тада ми је Јехова рекао: ’Ево, предајем ти Сиона и његову земљу. Почни да заузимаш његову земљу.‘+ 32 Кад је Сион изашао пред нас, он и цео његов народ, да започне битку код Јасе,+ 33 Јехова, наш Бог, предао га је нама,+ тако да смо поразили њега,+ његове синове и цео његов народ. 34 Тада смо освојили и уништили* све његове градове,+ и побили смо мушкарце, жене и децу у њима. Нико није преживео. 35 Само смо стоку узели као плен за себе, заједно с пленом из градова које смо освојили.+ 36 Од Ароира,+ који се налази поред долине Арнон, и од града који је у тој долини па све до Галада није било града чије су зидине за нас биле превисоке.+ Све њих предао нам је Јехова, наш Бог. 37 Једино се ниси приближио земљи Амонових синова,+ дуж целе долине Јавок,+ ни градовима у брдима, ни било чему што је Јехова, наш Бог, забранио.