Филипљанима
2 Ако, дакле, имате каквог охрабрења у Христу,+ ако имате какве утехе подстакнуте љубављу, ако имате каквог јединства у духу,+ ако имате какве љубави+ и самилости, 2 употпуните моју радост овим: будите сложни у размишљању+ и имајте исту љубав, будите једнодушни, једнако размишљајте,+ 3 ништа не радите из частољубља+ нити из сујете,+ него у понизности сматрајте друге већима+ од себе, 4 и не гледајте само на своју корист+ него и на корист других.+
5 Размишљајте онако како је размишљао и Христ Исус,+ 6 који, иако је био у Божјем обличју,+ није помишљао на отимање — да буде једнак Богу.+ 7 Напротив, одрекао се самог себе и узео обличје роба+ и постао сличан људима.+ 8 Осим тога, кад је по обличју постао човек,+ понизио се и постао послушан све до смрти,+ и то смрти на мученичком стубу.*+ 9 Зато га је Бог и узвисио+ и дао му име које је изнад сваког другог имена,+ 10 да се у Исусово име савије свако колено оних који су на небу и оних који су на земљи и оних који су под земљом,+ 11 и да сваки језик јавно призна+ Исуса Христа за Господа+ на славу Бога, Оца.+
12 Зато, вољени моји, послушни као што сте увек били+ — не само кад сам с вама* него још више сада кад нисам с вама — радите на свом спасењу са страхом и дрхтањем.+ 13 Јер Бог, зато што то хоће, делује у вама+ да бисте и желели и поступали.+ 14 Све радите без гунђања+ и препирања,+ 15 да будете беспрекорни+ и недужни, Божја деца+ без мане усред поквареног и изопаченог нараштаја+ у коме као светлоноше светлите у свету,+ 16 чврсто се држећи речи живота,+ да бих се могао радовати у Христов дан+ што нисам узалуд трчао нити се узалуд трудио.+ 17 Али ако се и изливам као жртва леваница+ на вашу жртву+ и службу коју вршите подстакнути вером,+ радостан сам и радујем+ се са свима вама. 18 А тако и ви будите радосни и радујте се са мном.+
19 Надам се, ако буде воља Господа Исуса, да ћу вам ускоро послати Тимотеја, да ми се душа развесели+ кад сазнам како сте. 20 Јер немам никог другог попут њега ко би се истински бринуо+ за вашу добробит. 21 Јер сви се други брину само о себи,+ а не о ономе што припада Христу Исусу. 22 Али ви знате каквим се доказао, да је као дете+ с оцем робовао са мном у ширењу добре вести. 23 Дакле, надам се да ћу њега послати чим видим шта ће бити са мном. 24 А уверен сам, ако буде Господова воља, да ћу и сам ускоро доћи.+
25 Али, сматрам да је потребно да вам пошаљем Епафродита,+ свог брата и сарадника+ и саборца,+ кога сте послали да ми служи у мојим потребама, 26 јер чезне да све вас види, и потиштен је што сте чули да се разболео. 27 Заиста, толико се разболео да је скоро умро, али Бог му се смиловао,+ и не само њему него и мени, да ме не задеси жалост на жалост. 28 Зато ћу га што пре послати, да се опет обрадујете кад га видите, а ја да будем мање жалостан. 29 Зато га са свом радошћу дочекајте+ као што дочекујете све који су у јединству с Господом. Поштујте такве као што је он,+ 30 јер се због Господовог дела сасвим приближио смрти, изложивши свој живот* опасности,+ да би надокнадио то што ви нисте овде да ми послужите.+