Јаковљева
1 Јаков,+ роб+ Божји и роб Господа Исуса Христа, поздравља дванаест племена+ која су расејана+ по свету.
2 Сматрајте да се заиста имате чему радовати, браћо моја, кад се нађете у разним кушњама,+ 3 знајући да кушање ваше вере* изграђује у вама истрајност.+ 4 А истрајност нека доврши своје дело, да будете савршени+ и потпуни, без икаквог недостатка.+
5 Ако неком од вас недостаје мудрости,+ нека тражи од Бога,+ јер он великодушно даје свима, и то без прекоравања,+ и он ће му је дати.+ 6 Али нека тражи+ с вером, нимало не сумњајући,+ јер је онај који сумња као морски талас кога ветар+ подиже и носи. 7 Нека такав човек не мисли да ће ишта добити од Јехове,+ 8 јер то је неодлучан+ човек, непостојан+ на свим својим путевима.
9 Нека се сиромашан брат радује што је узвишен,+ 10 а богати+ што је понижен, јер пролази као цвет пољски.+ 11 Јер огране сунце и својом врелином осуши биљке и њихов цвет отпадне и њихова лепота нестане. Тако ће и богаташ усахнути на својим путевима.+
12 Срећан је човек који истраје у кушњи,+ јер кад буде прокушан, примиће награду*+ — живот који је Јехова обећао онима који га воле.+ 13 Кад је у кушњи,+ нека нико не говори: „Бог ме искушава.“ Јер се Бог не може искушавати злим стварима нити он икога злом искушава. 14 Него свакога искушава његова жеља тако што га вуче и мами.+ 15 Затим жеља, када је зачета, рађа грех,+ а грех, кад се учини, доноси смрт.+
16 Не заваравајте се,+ моја вољена браћо. 17 Сваки добар дар+ и сваки савршен поклон одозго је,+ јер долази од Оца небеских светлости,+ а он се не мења, није попут несталне сенке.*+ 18 Он нас је по својој вољи+ родио речју истине,+ да и ми будемо првине+ међу његовим створењима.
19 Знајте ово, моја вољена браћо. Сваки човек нека буде брз да чује, а спор да говори+ и спор да се љути,+ 20 јер човекова љутња не доноси праведност коју Бог захтева.+ 21 Зато одбаците сву прљавштину и злоћу, ту непожељну одлику,+ и с благошћу прихватите да се у вас усађује реч Божја+ која може спасти ваше душе.+
22 Али немојте само слушати реч, већ је и извршавајте,+ да не бисте сами себе заваравали.+ 23 Јер ако неко слуша реч, а не извршава је,+ он је као човек који посматра своје лице у огледалу, 24 али кад се погледа, оде и одмах заборави какав је. 25 Али онај ко се удуби у савршени закон+ слободе и прионе уз њега, па не буде заборавни слушач већ извршилац дела,+ тај ће бити срећан+ у оном што чини.
26 Ако неко мисли да је побожан,*+ а не обуздава свој језик,+ него обмањује своје срце,+ његово обожавање је узалудно.+ 27 Побожност* која је чиста+ и неупрљана+ пред нашим Богом и Оцем јесте ово: бринути се за сирочад+ и удовице+ у њиховој невољи,+ и чувати се прљавштине+ овог света.+