Јаковљева
Глава I.
1 Од Јакова, Бога и Господа Исуса Христа слуге, свима дванаест кољена расијанијем по свијету поздравље.
2 Сваку радост имајте, браћо моја, кад падате у различне напасти,
3 Знајући да кушање ваше вјере гради трпљење;
4 А трпљење нека дјело довршује, да будете савршени и цијели без и каке мане.
5 Ако ли коме од вас не достаје премудрости, нека иште у Бога који даје свакоме без разлике и не кори никога, и даће му се;
6 Али нека иште с вјером, не сумњајући ништа; јер који се сумња он је као морски валови, које вјетрови подижу и размећу.
7 Јер такови човјек нека не мисли да ће примити што од Бога.
8 Који двоуми непостојан је у свима путовима својијем.
9 А понижени брат нека се хвали висином својом;
10 А богати својом понизношћу; јер ће проћи као цвијет травни.
11 Јер сунце огрија с врућином, и осуши траву, и цвијет њезин отпаде, и красота лица њезина погибе; тако ће и богати у хођењу својему увенути.
12 Благо човјеку који претрпи напаст; јер кад буде кушан примиће вијенац живота, који Бог обрече онима који га љубе.
13 Ни један када се куша да не говори: Бог ме куша; јер се Бог не може злом искушати, и он не куша никога;
14 Него свакога куша његова сласт која га вуче и мами.
15 Тада затрудњевши сласт рађа гријех; а гријех учињен рађа смрт.
16 Не варајте се, љубазна браћо моја!
17 Сваки добри дар и сваки поклон савршени од озго је, долази од оца свјетлости, у којега нема промјењивања ни мијењања видјела и мрака;
18 Јер нас драговољно породи ријечју истине, да будемо новина од његова створења.
19 За то, љубазна браћо моја, нека буде сваки човјек брз чути а спор говорити и спор срдити се;
20 Јер срдња човјечија не чини правде Божије.
21 За то одбаците сваку нечистоту и сувишак злобе, и с кротошћу примите усађену ријеч која може спасти душе ваше.
22 Будите пак творци ријечи, а не само слушачи, варајући сами себе.
23 Јер ако ко слуша ријеч а не твори, он је као човјек који гледа лице тијела својега у огледалу;
24 Јер се огледа па отиде, и одмах заборави какав бјеше.
25 Али који провиди у савршени закон слободе и остане у њему, и не буде заборавни слушач, него творац дјела, онај ће бити блажен у дјелу својему.
26 Ако који од вас мисли да вјерује, и не зауздава језика својега, него вара срце своје, његова је вјера узалуд.
27 Јер вјера чиста и без мане пред Богом и оцем јест ова: обилазити сироте и удовице у њиховијем невољама, и држати себе неопогањена од свијета.