Јов

Глава XXIV.

24 Зашто Свемогућему нијесу сакривена времена? и који га знају, не виде дана његовијех?

2 Међе помичу безбожни, отимају стадо и пасу;

3 Магарца сиротама одгоне; у залогу узимају вола удовици;

4 Сиромахе одбијају с пута; убоги у земљи крију се сви.

5 Гле, као дивљи магарци у пустињи излазе на посао свој устајући рано на плијен; пустиња је храна њима и дјеци њиховој;

6 Жању њиву и беру виноград који није њихов;

7 Гола нагоне да ноћује без хаљине, који се немају чим покрити по зими,

8 Окисли од пљуска у гори, немајући заклона, привијају се к стијени.

9 Грабе сироче од дојке и са сиромаха скидају залог.

10 Голога остављају да иде без хаљине, и оне који носе снопове да гладују.

11 Који међу њиховијем зидовима уље циједе и грожђе у кацама газе, подносе жеђ.

12 Људи у граду уздишу, и душе побијенијех вичу, а Бог не укида тога.

13 Они се противе свјетлости, не знајући за путове њезине и не стају на стазама њезинијем.

14 Зором устајући крвник убија сиромаха и убога; а ноћу је као лупеж.

15 И око курварово пази на сумрак говорећи: да ме око не види. И сакрива лице.

16 Прокопавају по мраку куће, које обдан себи забиљеже; не знајући за свјетлост.

17 Јер је зора њима свјема сјен смртни; ако их ко позна, страх их је сјена смртнога.

18 Брзи су као поврх воде, проклет је дио њихов на земљи; неће видјети пута виноградскога.

19 Као што суша и врућина граби воде шњежне, тако гроб грјешнике.

20 Заборавља их утроба материна, слатки су црвима, не спомињу се више; као дрво скршиће се неправедник.

21 Здружује с њим нероткињу која не рађа, и удовици не чини добра.

22 Граби јаке својом силом; остане ли који, не узда се у живот свој.

23 Да му Бог у шта ће се поуздати; али очи његове пазе на њихове путе.

24 Узвисе се за мало, па их нема; падају и гину као сви други, и као врх од класа одсијецају се.

25 Није ли тако? ко ће ме утјерати у лаж и обратити у ништа ријечи моје?